Циркуларна економија је прилика за нашу земљу

Циркуларна економија подразумева рециклажу и враћање у употребу свих материјала из отпада у привреду и у енергетске сврхе. То је сасвим другачији концепт размишљања и третирања отпада од пуког одлагања на депоније. Депоновањем се губи вредност материјала садржаних у отпаду, а самим тим и новац потребан за производњу нових производа. Концепт циркуларне економије се залаже најпре за смањивање стварања отпада, његову поновну употребу путем рециклаже и стварање енергије из отпада. “Рециклажа” је сваки поступак коришћења помоћу ког се отпадни материјали прерађују у производе, материјале или материје или за првобитну намену или за друге намене. Обухвата и обраду органских материја, али не и енергетско коришћење и прераду у материјал које су намењен за употребу у виду горива или за пуњење. Овакав концепт штеди ресурсе, енергију, ствара додатне вредности као што су здравија и чистија животна средине, нова радна места у рециклажној индустрији и профит.

Сматра се да је циркуларна економија прилика за нашу земљу, да прескочи неке кораке који су представљани као неопходни у преко тридесет година дугом развоју система управљања отпадом од стране економски развијених/индустријализованих земаља, које су пратиле традиционални линеарни економски пут.

Могућности остварења циклуса „производ-отпад-производ“ је потреба наше економије. Последице експлоатације су све мања количина природних ресурса доступних експлоатацији и све већа цена материјала на тржишту.

Дизајн производа је најважнији аспект за будућу поновну употребу и рециклажу. Да би се производ који је постао отпад рециклирао и поново користио, не сме садржати опасне материје. Материјали би требали имати особине које омогућавају поновну употребу и рециклажу приликом које не би требали значајније изгубити на квалитету. Рециклажом и производњом нових или истих прозвода отварају се нова радна места што значајно доприноси развоју социјалног статуса друштва.

Потенцијалне нето користи рециклаже за пословне делатности у ЕУ доводе до смањења потрошње ресурса (превенција настајања отпада, поновно коришћење, фокус на еко-дизајну и сличне мере), уз смањење укупне годишње емисије гасова стаклене баште за 24%. Процењује се да повећање продуктивности ресурса за 30% може повећати БДП и створити више од 2 милиона радних места до 2030.године у односу на класичне начине запошљавања. Досадашња истраживања показују да се 42% пластичног отпада одлаже на депоније, 33% користи у енергетици, 25% се механички рециклира, што представља изазове за даљу употребу и рециклажу пластике. У Србији се рециклира  7-13% отпада и то јесте проблем али и шанса за кружну економију и нове зелена радна места.

Какав  је одговор на спалионице отпада??

Инсинерација отпада није допринос енергетској безбедности. Управо из тог разлога је сумњиво што се у новије време све гласније размишља о томе да се инсинерација отпада тумачи на нов начин као важна компонента за сигурно снабдевање енергијом. Инсинерација отпада не може представљати допринос за сигурно снабдевање енергијом већ из разлога што сигурност у снабдевању енергијом онда мора да буде у складу са циљем избегавања настанка отпада, штедње  ресурса и смањења  гасова са ефектом стаклене баште. Не може се истовремено тежити овим циљевима који се узајамно искључују. Ко за постулат узима енергетску безбедност кроз инсинерацију отпада, тај не може на уверљив начин да се залаже да се убудуће не ствара никакав отпад или мање отпада. У Европи ће стога морати поново и веома критички да се размишља о значају инсинерације отпада. Инсинерација отпада има смисла само тамо где се пажљиво примењује као технологија премошћавања и где нема решења за уклањање отпада. Србији за сада, не треба таква авантура.

У Србији је корисно управљати отпадом: утиче се позитивно на хигијену и здравље људи, смањује се утицај негативних ефеката гасова стаклене баште, штити животна средина, представља подршку економском развоју. Забележен је пораст емисија ЦО2 из депонија који ће у наредном периоду бити све израженији. У Србији не постоји одржив систем управљања опасним отпадом, одлагање отпада је неадекватно (најчешће сметлишта и дивље депоније), минималне количине се рециклирају (7%-13%) а постоји свега седам санитарних депонија у Србији. Сходно томе, потребно је инвестирати у област управљања отпадом, мењати законе и јачати инвестиције посебно моделом јавно-приватног партнерства. За  све у држави је важно да прате искуства других земаља.

Приступ Немачке је следећи:

– Интегрисани: покрива све аспекте управљања отпадом
– Регионални: Смањење броја депонија, максимална ефикасност услуга
– Дугорочно, одговорно
– Финансијска подршка за инвеститоре (продужење животног века депоније, сортирање и компостирање отпада).
– Консултантске услуге, као и пратеће мере за подршку у организационом, оперативном и финансијском управљању
– КфW приступ

Припрема – Финансирање – Подршка у имплементацији – Пратеће мере

Најјефтинији али и најштетнији начин управљања отпадом за здравље људи и животну средину је је одлагање на депоније, од чега нема даљих користи. Након одлагања, биолошки третман је следећи који захтева најмање новца, а затим следе ферментација и на крају инсинерација као најскупљи начин управљања отпадом. Сагоревањем отпада се добија енергија која се даље може користити за снабдевање становништва или индустрије.

Корените промене у прописима ЕУ о отпаду

Тренутно се законодавство ЕУ у области отпада налази у процесу транзиције. Као једну од својих првих службених радњи Комисија на челу са г. Јункером је уз значајан отпор споља повукла пакет који је поднет у мандату г.Баросоа о изменама Оквирне директиве о отпаду, Директиве о паковањима и Директиве о депонијама.  Ова мера је повезана са обећањем да ће пакет закона још у току 2015. поново бити поднет и да ће тим подношењем бити прокрчен пут и за половину одредби која се не односи на отпад у оквиру циркуларне економије. Овај нови нацрт би требало да буде амбициознији и да више одговарају  захтевима за ефективно законодавство.

Србију до краја 2015 године чека “редизајн” регулативе у “кровном “ Закону о животној средини и Закону о управљању отпадом , који би требало да ревитализују пуну и транспарентну примену економских инструмената у животној средини и инсталацију Фонда за животну средину

Синиша Митровић, саветник у Привредној комори Србије