Данас, 22. марта обележава се светски дан вода
Како се данас, 22. марта обележава светски дан вода неизбежно је поменути неке чињенице у вези воде и заштите вода у нашој земљи.
На скупу поводом Светског дана вода 21. марта директор Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ) Милан Дацић упозорио је да ће Србија у будућности вероватно имати проблема са недостатком воде, због чега је потребно већ сада радити на успостављању система одговорнијег и економски исплативијег управљања тим ресурсом.
Такође је истакао да РХМЗ помно прати и анализира какав ће ефекат имати климатске промене на стање вода у Србији.
Он је објаснио да се раде анализе малих сливова и промена које ће им у наредних 30 година донети климатске промене, односно промена режима падавина и температуре.
Начелник у РХМЗ Бојан Палмар подсетио је да се у Србији пречишћава 6% вода, 35 одсто становништва има приступ уређеној канализацији, од тог броја 75% је градско становништво.
Он је , између осталог, навео да ће до 2030. године 47% светске популације бити угрожено недостатком воде а како је нагласио, тренутно 85% светског становништва живи са мањком воде, а 780 милиона људи нема приступ здравој води. Цео текст прчитајте овде.
Док подаци о недостатку воде у свету плаше а не брига о води у Србији поражава хрватски Тпортал проблематизује трендове управљања системима водоснабдевања у Евтопској унији. У тексту се, између осталог наводи како је један од трендова којим је предлагана приватизација система водоснабдевања ујединио Организације цивилног друштва и верске заједнице у намери да спрече реализацију оваквих приватизација. Више о искуствима ЕУ и суседне Републике Хрватске прочитајте овде.
А да заштита како вода тако и животне средине треба да буде предмет међународне сарадње говори и скоро поново актуелизован проблем дивљих депонија у сливу реке Лим у Републици Црној гори. Да није довољно да само посматрамо шта се дешава у комшијском дворишту већ да треба заједнички да тражимо решења и предузимамо мере, овај пример најбоље илуструје. Наиме, сама река Лим ,како је опште познато улива се у реку Дрину, Дрина у Саву, Сава у Дунав…Појединости о овом догађају погледајте овде.
Очување вода захтева планирање и спровођење низа мера на националном, регионалном и глобалном нивоу али има вишеструку корист док су последице бахатог одношења према води несагледиве.