Депоније у Републици Србији – Јавно слушање
Четврто Јавно слушање Одбора за заштиту животне средине са темом – Депоније у Републици Србији, одржано је 16. децембра у Дому Народне скупштине.
За 5. година од како је усвојена Стратегија за управљање отпадом у Републици Србији од предвиђених 26 регионалних депонија изграђено је седам и то у Кикинди, Ужицу, Лесковцу, Лапову, Јагодини, Пироту и Сремској Митровици. За девет региона још увек није покренут поступак добијања дозволе за изградњу јер се још увек израђује потребна документација, док шест региона нема још увек потписане ни регионалне споразуме – изјавила је Радмила Шеровић начелница одељења за управљање отпадом у Министарству пољопривреде и заштите животне средине.
Она је између осталог рекла да је у току припрема новог предлога Стратегије за управљање отпадом у Републици Србији која ће бити усклађена са прописима ЕУ према којима треба максимално смањити одлагање отпада а повећати рециклажу. Према њеним речима препорука Европске уније је да се максимално користе постојећи капацитети за депоновање али и да се оне депоније које су почеле да се граде унапреде увођењем нових технологија као што су постројења за рециклажу и/или добијање енергије из отпада.
Такође је истакла да је неопходно успостављање система примарне селекције како у појединачним домаћинствима тако и успостављњем рециклажних дворишта за одвајање отпада. Она је нагласила да министарству недостају два основна алата а то су измењен и допуњен Закон о управљању отпадом и обезбеђивање средстава кроз посебну буџетску линију или путем посебног Фонда.
Недељко Милосављевић, директор регионалне депоније “Дубоко” Ужице која обезбеђује одлагање отпада за девет локалних самоуправа и два града, рекао је да се у случају овог пројекта прво приступило изградњи депоније као првом кораку али је остало много инфраструктуре коју треба изградити. Иако је до сада изграђена само једна трећина депоније а градња преостале две трећине тек треба градити у овом предузећу интензивно размишљају о увођењу нових технологија за третман отпада. Намера је да се новац за ове пројекте обезбеди путем приватно јавног партнерства и путем кредита и донација.
Као највећи проблем у раду истакао је изостанак било какве селекције и разврставања отпада и додао да су према њиховим досадашњим искуствима трошкови селекције и рециклаже отпада мањи од депоновања.
Председница Управног одбора ЦЕДЕФ-а Јованка Арсић Каришић истакла је да у Србији има око 4.500 дивљих депонија, које се углавном налазе близу насељених места, речних токова, а већина њих не задовољава ни минималне хигијенске и технолошке услове. Она је такође додала да је велики проблем третмана отпада у Србији то што индустрија рециклаже није довољно развијена.
Председник Одбора за заштиту животне средине у Скупштини Републике Србије Бранислав Блажић између осталог је нагласио да стиче утисак да се константно истиче проблем недостатка новца што се често користи као оправдање за одлагања и кашњења већине пројеката изградње депонија. Према његовом мишљењу време је да се престане са илузијама да ће држава однекуд “убрати новац” и да је време да се проблеми у убласти третмана отпада почну решавати путем приватно јавног партнерства.
Присутни учесници јавног слушања, представници локалних самоуправа, привреде и организација цивилног друштва, између осталог указали су на проблеме са којима се свакодневно суочавају у локалним заједницама из којих долазе али и изразили забринутост и незадовољство процесом и динамиком решавања проблема комуналног отпада у Републици Србији.
Укупни утисак јавног слушања је да је неопходно, а у складу са препорукама Европске уније, ревидирати број регионалних депонија предвиђених за изградњу а интезивирати процесе успостављања и повећања постојећих капацитета система за рециклажу и увођење постројења за добијање енергије спаљивањем отпада. Неопходно је на отпад гледати као ресурс и енергент и чинити кораке ка искоришчењу истог.