Zelena poslanička grupa je jedinstven pokušaj da se poslanici nezavisno od političke grupacije okupe oko zajedničkih ideja i ciljeva. Šta bi ovoj grupi moglo da obezbedi trajnost i mogućnost istinskog delovanja u Parlamentu?
Kada imate neformalnu grupu u kojoj se okupilo mnoštvo narodnih poslanika iz najrazličitijih stranaka nije lako biti efikasan, vidljiv i uspešan, pogotovo u dužem periodu. Smatram da je kao prvi korak neophodno da se zaborave stranačke razlike, da se uskladimo oko nekoliko zajedničkih ciljeva na kojima ćemo raditi i da budemo vrlo aktivni u lobiranju za postizanje istih. S druge strane za dobro funkcionisanje ovakve grupe je vrlo važan dogovor i oko koordinatora ili koordinatorke grupe, kao i oko toga šta je čiji zadatak i kada se te uloge rotiraju.
U svesti mnogih građana, nažalost i mnogih političara, ekologija je još uvek oblast koja bi mogla da dođe na red tek kada se reše svi drugi problemi. Kako je u Vašoj političkoj agendi pozicionirana zelena politika?
Naravno da se i
Savez vojvođanskih Mađara zalaže za dalje mere za pospešivanje privrede koje će smanjiti nezaposlenost, pomoći malim i srednjim preduzećima, stimulisati priliv stranog kapitala i primenu razvijenih proizvodnih tehnologija.U vojvođanskoj prehrambenoj industriji raspolažemo resursima – plodno zemljište, proizvodne tradicije, radna snaga sa radnom kulturom, primena savremenih proizvodnih tehnologija – koji dugoročno mogu obezbediti konkurentno sposobnu proizvodnju.Savez vojvođanskih Mađara podržava ekološke mere koje su u skladu sa važećim međunarodnim normama i sporazumima. U tom cilju požurujemo saradnju zainteresovanih stranaka u sačuvanju ekološke ravnoteže Vojvodine, pa i cele Srbije, kao i izradu, potpisivanje i sprovođenje sporazuma usmerenih na to.
Podržavamo uspostavljanje ekoloških vlasti koje su podređene samoupravama i koje efikasno kontrolišu kvalitet okoline i delotvorno nadziru sprovođenje normi za očuvanje životnog okruženja.
Koje ciljeve bi Zelena poslanička grupa mogla odmah da postavi, i koje aktivnosti vidite kao neophodne, ali i realne?Kao jedan od prvih vidljivih aktivnosti Zelene poslaničke grupe smatram uvođenje konkretnih ekoloških mera, kao što su na primer selektivno sakupljanje i prerada otpada.Naravno treba i javno da podržimo aktivnosti nevladinih organizacija koje rade na rešavanju problema zaštite okoline. Radi izgradnje aktivnog odnosa prema zaštiti životne sredine treba da razgovaramo i o promociji i proširivanju ekološkog vaspitanja od malih nogu pa do kraja života, a za ovu vrstu edukacije moramo maksimalno iskoristiti i mogućnosti koje pružaju sredstva javnog informisanja.
Kako Evropa danas tretira zelene?
Temelji zelene politike ili zelene ideologije su ekologija i održiva privreda, a osnovni cilj je stvaranje ekološki održivog društva. Neki, uglavnom članovi raznih Zelenih stranaka ili partija u Evropi, smatraju da je to alternativa klasičnim ideologijama kao što su konzervatizam, liberalizam ili socijalizam, dok sa druge strane zagovornici tradicionalnih ideologija obično na zelene gledaju kao na jednu od njihovih varijacija. Zelene stranke se uglavnom smeštaju među političku levicu, čak i u levi centar. Posle višegodišnjeg iskustva u radu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, gde kao narodna poslanica Saveza vojvođanskih Mađara pripadam političkoj grupi Evropske narodne partije, mogu reći da su tamo predstavnici stranaka zelenih svrstani u podgrupu socijalista.
U politici su često neophodni kompromisi. Od kojih ideja vezanih za zelenu politiku ne biste bili spremni da odustanete?
Smatram da su pitanja ekologije na žalost još uvek marginalizovana u Srbiji i da nisu visoko na političkoj agendi, ali se nadam da će u bliskoj budućnosti tamo dospeti. Iako je politički spektar članstva vrlo širok, ne očekujem da će u okviru Zelene poslaničke grupe doći do većeg razilaženja između narodnih poslanika i poslanica iz različitih političkih opcija i da neće biti potrebe da bilo ko od nas odustane od svojih principa i ideja.
Nataša Ristić
