Елвира Ковач

Elvira Kovács је рођена 1982. године у Зрењанину, где је завршила гимназију. Студирала је на Економском факултету у Суботици и један семестар на Wirtschaftsuniversitaet-u у Бечу. Дипломирала је 2006. године. Од тада па до јула 2007. је радила у Извршном Већу Војводине, у Покрајинском секретаријату за здравство и социјалну политику.

Њена политичка каријера почела је 2000. године. Постала је чланица Савеза војвођанских Мађара. Од 2006. године била је чланица председништва Омладинског Форума ове најјаче мађарске мањинске странке. 2005. године се придружила тиму регионалних тренера Националног Демократског Института.

Од средине 2007. године је народна посланица у Народној скупштини Републике Србије и у Парламентарној скупштини Савета Европе. У новом сазиву парламента је чланица Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова, као и Одбора за права детета. У Парламентарној скупштини Савета Европе је чланица Комитета за културу, науку, образовање и медије, као и Комитета за једнакост и недискриминацију, председница је Подкомитета за права мањина, као и потпредседница политичке групе Европске народне партије (EPP/CD) у Парламентарној скупштини Савета Европе.

Савез војвођанских Мађара дуго није имао Женски Форум. 28. марта 2009. године организована је оснивачка скупштина Форума Жена СВМ-а и госпођа Kovács је изабрана за председницу истог.

Поред мађарског и српског, течно говори и енглески језик. Удата је.

О чему је све у Народној Скупштини говорила и како је гласала Елвира Ковáцс можете погледати ОВДЕ.

Као разлоге прикључивања Зеленој посланичкој групи Еливира наводи: „Сматрам да постоји блиска веза између људских права и квалитета околине, као и да сви имају право на здраву животну средину и задатак да је такву предају будућим генерацијама. Планирам да се највише фокусирам на мале руралне средине, које су углавном настањене припадницима националних мањина, пошто сам и ја из такве средине. Сматрам изузетно битним одржавање и осигурање постојања ових средина. Оне су те које служе својој околини, и као такве, гарантују очување природе. Оне су те, које чувају јединствену националну и етничку културу, и прастару топономију регије на свом матерњем језику.

Битно је сачувати села, која су у највећем броју случајева, настањена старом популацијом. Прави начин би био изградња такве инфраструктуре, која би омогућила нормалан живот и за млађе генерације. Циљ је мотивисати омладину да остану у руралним срединама и спречити их да напусте исте.

Убеђена сам да поштовање људских права, социјални мир и стабилност у земљи иду заједно и да морају бити усклађени. Сигурност је најбоља гаранција за одрживи економски развој, за просперитет земље, као и за заштиту околине.

Од суштинске је важности обезбедити адекватну заштиту живота, здравља, физичког интегритета и својине појединаца, сарађивати и делити одговорност за еколошке катастрофе.

Не сме се заборавити, у Европи тренутно живи 800 милиона људи у 47 земаља. Постоје нације и националне мањине. Близу 100 милиона људи припада једној од око 300 различитих националних мањина. То значи да сваки осми Европљанин припада националној мањини. Њихова историјска, културна, језичка и верска различитост, али неразличитост права, које поседују, даје снагу Европе.

Надам се да ће Европа бити способна да настави пружање доброг примера остатку света, а да ни Србија неће заостајати на том путу.“