Jасно уредити област ГМО!

фебруар 8, 2013 10:32 am Published by Leave your thoughts

У среду, 6. фебруара, у Скупштини Србије одржано је друго јавно слушање о утицају ГМО на животну средину и здравље људи.
Већина учесника јавног слушања затражила је да држава што пре јасно уреди област ГМО, а ако је нужно распише и референдум на коме би се грађани изјаснили да ли су за гајење и промет ГМО у Србији.

Председница Одбора Скупштине Србије за заштиту животне средине Милица Војић Марковић овом приликом је изразила очекивање да ће у нашој земљи бити одржан референдум о ГМО. Војић Марковић је подсетила да су у последњих месец дана представници Србије потписали са земљама Дунавске регије документ којим се осигурава да се не гаји ГМ соја, док је град Чачак прогласио своју територију слободном од ГМО. Војић Марковић је истакла и да су забрињавајући наводи у јавности да је надлежно министраство послало измене Закона о ГМО у Брисел, без консултација са јавношћу у земљи, а којима би се дозволио промет ГМО у Србији.

Председник Зелених Србије Иван Карић је рекао да је та странка јуче Скупштини Србије поднела Предлог декларације за Србију без ГМО и истакао да је за земљу најважније да очува здравље људи и билошку разноврсност, што би дозволом промета ГМО, како је навео, било угрожено. Карић је још једном поновио да се и у Европској унији преиспитује гајење и промет ГМО, наводећи да „од 27 земља чланица, њих 19 не прихватају ГМО“.

Представница еколошког покрета Белс Александра Кнез Милојковић оценила је да важећи Закон о ГМО није рестриктиван, јер дозвољава одређени проценат контаминације, због чега, како је истакла, закон не треба либерализовати већ га учинити рестриктивнијим.

Истовремено је представница Српског лекарског Друштва Злата Јовановић Игњатић рекла је да је став тог удружења да не би требало дозволити ГМО у Србији пре него што се на основу дугогодишњих студија непобитно докаже да нема штетности од конзумирања ГМО.

Професор Пољопривредног факултета у Београду Миладин Шеварлић указао је на велику толеранцију Министарства пољопривреде за све који су кршили закон о ГМО, због чега се ранијих година дешавало да и поред забране постоји неколико хиљада хектара под ГМО усевима. Шеварлић је нагласио и да би Србија, уколико дозволи промет и узгој ГМО, „само по основу разлика у цени између генетски модификоване и конвеционалне производње била на губитку од пола милијарде евра годишње“.

Учесници скупа су истакли да у Србији постоје очувани биоресурси са потенцијалном за произвиодњу органске хране која је неколико пута скупља на светском тржишту.

Наглашено је и да је забрана ГМО питање националне безбедности и да Министарство трговине не може само да одлучи о уласку у СТО у замену за дозволу промета ГМО.

Доктор Александар Трбовић из Српског лекарског друштва истакао је да није лако одговорити да ли су ГМО штетни по људско здравље, а проблем представља и то што су досадашњи огледи углавном рађени на животињама. Трбовић је навео да су истраживаја у Русији, Француској, Канади и Великој Британији, спроведена последњих година показали су да ГМО соја, кукуруз и неке друге врсте имају штетне последице и изазивају алергијске реакције, оштећују бубреге и јетру, а у трећој генерацији животиња над којима је вршено истраживање доводе и до стерилитета. „Битно је да Србија заузме став како ће то да регулише“, рекао је Трбовић, који је објаснио да до генетских промена може доћи укрштањем на основу природног одабира, док генетски инжењеринг представља укрштање незамисливо за природне околности, као када би укрштали пса и парадајз.

Професорка Ветеринарског факултета Мирјана Вучинић казала је да је битно да јавност зна да се многе болести лече терапеутским протеинима добијеним из ГМО. „Производња таквих супстанци не представља опасност и ако их не производимо бићемо у прилици да их увозимо“, рекла је она и додала да се генетска модификација користи у лечењу болести попут хемофилије, леукемије, хепатитиса Ц.

Представник Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ Алексеј Тарасјев указао је да се проблем ГМО не може посматрати једнодимензионално и да пре озбиљне дебате треба утврдити све чињенице везане за савремену биотехнологију. Тарасјев сматра да се треба клонити катастрофичних формулација и непровредних информација које могу да доведу до конфузије у јавности. Он је навео да за сваку примену ГМО, која је могућа у разним областима, требало посебно размотрити, а пре свега стручна јавност се мора консултовати око свега.

Транскрипт са Другог јавног слушања можете погледати овде.

Преузето са : www.rts.rs

Tags: , ,

Categorised in:

This post was written by Зелени дијалог

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *