Одржан семинар – Зелене вредности- за чланове и чланице Зелене посланичке групе

У понедељак, 18. марта одржан је семинар за чланове и чланице Зелене посланичке групе.

Семинар је отворио проф. Вукашин Павловић (Факултет политичких наука , БУ), који је у уводу истакао запажања о прожимању човека и природе говорећи при том о идеји диверзитета као о биолошком мноштву разних врста које су међусобно зависне. Проблематизујући однос екологије и категорија као што су политика и државност, проф. Павловић је истако да еколошка димензија релативизује чак и питање суверенитета неке државе тј право неке државе да на сопственој територији суверено донесе одлуку о нпр. употреби опасних хемикалија јер тиме нарушава животну средину земаља у свом окружењу и читаве планете. Професор Павловић наглашава да је екологија важан аспект сваке државне политике, да у доношењу политичких одлука мора да влада начело предострожности и да „политика“ мора добро да размисли о последецима. Он такође поставља питање да ли је могућe, екоцид који на жалост није препознат у међународном праву, уврстити у исти ранг као геноцид. У односу човека према животној средини важно je чувати природу како се природа не би довела у стање да пређе „праг издржљивости“ после кога процеси у природи постају иреверзибилни. Закључује да без здраве природне средине нема ни здравог друштва.

pavlovic i T

У наставку је Тања Петровић, извршна директорка Друштва младих истраживача Србије говорила о изазовима са којима се ОЦД које се баве екологијом и заштитом животне средине суочавају у напорима да остваре дијалог и сарадњу са надлежним институцијама у РС.
Она је као посебан проблем нагласила непрецизно дефинисане надлежности ресорних министарстава (Министарство енергетике, развоја и заштите животне средине, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарство природних ресурса, рударства и просторног планирања) што доводи до проблема приликом покретања иницијатива ОЦД-а.
Поред критике постојећег закона, Тања Петровић је изразила негодовање због укидања Фонда за заштиту животне средине истакавши као најзначајнију последицу изостанак сваке транспарентности када је у питању трошење новца за заштиту животне средине.
Као један од већих проблема Тања Петровић је идентификовала  неучествовање грађана у доношењу одлука, на шта се РС обавезала ратификовањем Архуске конвенције. Као један од примера неадекватног односа државе према пројектима из области животне средине она наводи програм „Натура 2000“. Иако је конституисан Савет за успостављање мреже, формирана радна група и направљен акциони план, са спровођењем овог пројекта стало се у фебруару 2011. године.

Зоран Сретић из Канцеларије за европске интеграције говорио је о еколошкој политици ЕУ.
Као једну од специфичности ове политике навео је да се при доношењу еколошких прописа чланице ЕУ најчешће руководе начелом субсидијарности, тј да се такви прописи углавном доносе на нивоу ЕУ а не на нивоу националних законодавстава чланица јер постоји оправданост да ће те мере тако бити ефикасније спроведене.
За ЕУ еколошки стандарди се у великој мери темеље на економским разлозима. Еколошки закони који су једнаки за све чланице и важе на територији читаве уније омогућавају заправо слободно функционисање тржишта унутар ЕУ.

Он је нагласио да ће Република Србија морати да усвоји те стандарде како би уопште могла да учествује у утакмици. Када су у питању фондови ЕУ Зоран Сретић сматра да би капитални трошкови у области животне средине требало да се финансирају тек када Србија постане чланица, а не из постијећих предприступних фондова (уколико би Србија послала чланица 2019. године највећа улагања била би у периоду 2019-2025. година). У међувремену неопходно је ојачати административне капацитете за: писање пројеката, праћење буџета, праћење спровођења….

Z

Највећа улагања у живонтну средину која предстоје Србији су у воде, а посебно у комуналне отпадне воде и њихово пречишћавање (око 53% тј 5,55 милијарди Еур) – у овом тренутку чистом водом у Србији је покривено око 70% становништва, док је третманом отпадних вода покривено само 5%. У отпад се очекују улагања од око 26% тј око 2,8 милијарди еура.

У наставку семинара дипл.инг.технологије Елена Јанковић је говорила о изградњи система управљања отпадом у Републици Србији. У уводном делу свог излагања је истакла да је законодавац тај који је одговоран за доношење јасних и прецизних закона који доводе до дугорочних решања у овој области a за које постоји економска оправданост. Међутим наводи да је у Србији једино била активна и профитабилна рециклажа метала и то у последњих 40 година а да као земља нисмо довољно испитали могућност поновне употребе (као једне од опција). Опет када се говори о спаљивању отпада као једној од могућих опција суштински проблем је у томе што никада није било обуке за овај систем управљања отпадом.

Као кључни проблем у управљању отпадом (посебно опасним кућним отпадом) са којим се Србија среће она идентификује недостатак опције финалног збрињавања отпада (што одлагање на депонију свакако није) . ЈКП овај отпад могу једино да неко време држе на депонији, али не постоји решење шта ће са њим на крају бити (да ли ће се извозити као опасан отпад или….). За нас, као друштво је битно да управљање отпадом коначно постане профитабилно.
Као закључак напоменула је да је и поред напора који су више од деценије улагани у регулисање ове области поражавајућа чињеница да у РС још увек постоји 168 градских сметлишта.
Такође је додала да је нереално очекивати да РС може да се бави једино доношењем стратегија и планова јер без њихове реализације Србији предстоје велики проблеми у процесу приступања чланству у ЕУ.

Чланица Зелене посланичке групе и председница Одбора Скупштине Србије за заштиту животне средине Милица Војић Марковић осврнула се на важност учешћа ОЦД у доношењу закона и прописа и говорила о позитивним искуствима такве сарадње. Предложила је тешњу сарадњу ОЦД и Зелене посланичке групе.

Проф. Невен Цветићанин се осврнуо на процес доношења закона у Народној скупштини РС поменувши при том да је то дуготрајан процес који често доведе до незадовољства одређеног броја учесника у процесу. И он је предложио тешњу сарадњу са ОЦД друштва коje се баве заштитом животне средине.

Учесници семинара и панелисти сагласни су око следећег: не постоји довољно развијена свест о потреби заштите животне средине, закони су нејасни, недлежности недовољно јасно дефинисане. Као решење предлажу боље планирање еколошких мера и чвршћу сарадњу институција и Организација цивилног друштва. Зелену посланичку групу виде као платформу за рад на постизању ових циљева.

Овде можете погледати презентације са семинара.