Održana 13. sednica odbora za zaštitu životne sredine

Trinaesta sednica Odbora za zaštitu životne sredine održana je u prostorijama Doma Narodne skupštine u četvrtak 20. septembra. Ova hitna sednica Odbora zakazana je jer su se na dnevnom redu Desetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine našla dva predloga zakona iz oblasti zaštite životne sredine. To su Predlog zakona o potvrđivanju Protokola iz Nagoje o pristupu genetičkim resursima i pravednoj i jednakoj raspodeli koristi koje proističu iz njihovog korišćenja uz Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti (CBD) i Predlog zakona o potvrđivanju Multilateralnog sporazuma zemalja Jugoistočne Evrope o sprovođenju Konvencije o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu.

Predstavnica Ministarstva zaštite životne sredine Jasmina Jović predstavila je prisutnima Protokol iz Nagoje. Srbija je potpisala ovaj protokol 2011. godine, a EU ga je 2014. godine ratifikovala uz donošenje dve uredbe koje su i naša obaveza i čije usvajanje predstavlja obavezu iz poglavlja 27. Ovaj protokol govori o tome da svaka država potpisnica ima suvereno pravo nad svojim prirodnim resursima i obavezuje se da pristup nacionalnim genetičkim resursima reguliše izdavanjem dozvola. Protokol iz Nagoje definiše sledeće obaveze: pristup genetičkim resursima, pravedne i jednake raspodele korišćenja, obaveza pravila i obaveza usklađenosti. Potpisivanjem ovog protokola biće sprečena preterana eksploatacija biodiverziteta Republike Srbije, a Srbija će time imati i određene koristi kao što su finansijska dobit, strane direktne investicije i nove tehnologije. Usvajanjem ovog protokola stvoriće se uslovi za donošenje novog Zakona o zaštiti prirode 2020. godine što je u skladu sa utvrđenim nacionalnim planom.

Pomoćnik ministra resornog Ministarstva Aleksandar Vesić istakao je da je glavni cilj donošenja drugog Predloga zakona da olakša konsultacije sa okolnim zemljama vezanih za dugogodišnje procedure procene uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu. Podsetio je da je Srbija među prvim zemljama bivše SFRJ dala podršku ESPO konvenciji koja je 1991. godine potpisana od strane 19 država sveta. Godine 1992. Republika Srbija je utvrdila i Pravilnik o proceni kao začetak jednog instrumenta za vršenje procene uticaja. Srbija je 2004. godine donela Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu i Zakon o proceni strateškog uticaja na životnu sredinu, što je bilo predviđemo ESPO konvencijiom. Tri godine kasnije, donet je i Zakon o potvrđivanju ESPO konvencije, a 2016. su usvojeni amandmani. Maja 2008. godine Srbija je potpisala ovaj sporazum u Bukureštu, ali ga do današnjeg dana nije ratifikovala. Po ESPO konvenciji Srbija je, primera radi, morala Hrvatskoj i BiH da se obraća na engleskom jeziku što je usporavalo izdavanje rešenja. Zato je bilo važno ubrzavanje čitavog procesa.

Članovi Odbora su prihvatili oba predloga zakona i složili se da izvestilac u Narodnoj skupštini bude predsednica Odbora Ivana Stojiljković.

Na samom kraju zasedanja poslanik Dragan Jovanović je postavio pitanje i zatražio pismeni odgovor ministra Gorana Trivana u vezi sa hapšenjem direktora ASA kompanije za upravljanje otpadom. Podsetio je da ASA kompanija radi na prostoru Šumadijskog i Severnobanatskog okruga i da sarađuje sa preko 20 lokalnih samouprava. Po izjavi ministra on je uhapšen zbog sumnje da je kompanija na deponiji u Kikindi skladištila radioaktivni otpad. S obzirom da je posle 30 dana pušten iz pritvora i da nije podignuta optužnica protiv njega, on je zatražio objašnjenje zašto je to tako i zapitao se odakle dolaze informacije koje su uznemirile javnost i rukovodstva opština.

Predsednica je na samom kraju obavestila članove Odbora da će se sledeća sednica orgnizovati van sedišta u Specijalnom rezervatu prirode ,,Zasavica” u saradnji sa sekretarijatom Zelene stolice i UNDP-om.

Odboru je prisustvovalo 12 narodnih poslanika, 4 predstavnika Ministarstva zaštite životne sredine i pretstavnici „Zelene stolice“ Radomir Jovanović (Centar za međunarodnu javnu politiku) i Dušica Trnavac Bogdanović (MIS).