Okrugli sto – Zakonska regulativa i njena primena u oblasti unapređenja energetske efikasnosi
Beogradski fond za političku izuzetnost (BFPE), u saradnji sa Nemačkim društvom za međunarodnu saradnju (GIZ) i članicama mreže škola za političko obrazovanje Saveta Evrope sa teritorije Zapadnog Balkana, sprovodi projekat „Javni dijalog o održivoj upotrebi energije u Jugoistočnoj Evropi”, dugoročnu inicijativu koja za cilj ima postizanje odgovornije i efikasnije energetske politike u Srbiji. Cilj uspostavljanja dijaloga je stvaranje i unapređenje mreža komunikacije na nacionalnom i regionalnom nivou, kao i podizanje svesti o značaju primene efikasnih energetskih politika kao i neophodnosti održivog upravljanja energijom.
Tokom prve faze projekta, akcenat je bio na poboljšanju dijaloga između narodnih poslanika i ostalih relevantnih aktera u društvu, kako bi doprineli boljem umrežavanju na nacionalnom i regionalnom nivou .
Tokom druge faze projekta akcenat je stavljen na ulogu lokalnih samouprava u unapređenju energetske efikasnosti dok je saradnja sa narodnim poslanicima takođe nastavljena organizovanjem Okruglog stola – Zakonska regulativa i njena primena u oblasti unapređenja energetske efikasnosti – na koji su bili pozvani članovi i članice Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku i Odbora za zaštitu životne sredine. Okruglom stolu, održanom 16. maja, prisustvovali su i predstavnici i predstavnice Ministarstva energetike, razvoja i životne sredine i Ministarstva građevinarstva i urbanizma.
U uvodnom obraćanju predsednica Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku Narodne skupštine Republike Srbije Aleksandra Tomić najavila je da će na sledećoj sednici odbora tema biti – Energetska efikasnost kao pokretač privrede.
Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht tokom predstavljanja projekta između ostalog je istakla da je u mnogim razgovorima o ovoj temi često i od samih čelnih ljudi u velikim kompanijama koje se bave distribucijom energenata često pominjano da je najbolja energetska politika da se troši što manje energije.
Dejan Trifunović, pomoćnik ministra u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne rekao je da ministarstvo ima dobru saradnju sa civilnim sektorom i da se oko svih rešenja konsultuje sa predstavnicima istog. Između ostalog, rekao je da su investicije veoma važne za unapređenje energetske efikasnosti ali i da je energetski sektor u našoj zemlji odgovoran za 76% emisije gasova koji proizvode efekte staklene bašte. Za jun ove godine najavio je Nacrt zakona o energetskoj efikasnosti a za januar 2014. godine uspostavljanje budžetskog Fonda za energetsku efikasnost.
Jasminka Pavlović, načelnica Odeljenja za energetsku efikasnost i građevinske proizvode Ministarstva građevinarstva i urbanizma govoreći o Pravilniku o energetskoj efikasnosti zgrada koji je ministarstvo donelo i čija je primena otpočela rekla je da je naša zemlja veliki rasipnik energije i da veliki deo energije odlazi upravo na grejanje i hlađenje stambenih objekata koji ne zadovoljavaju minimum standarda energetske efikasnosti objekata. Predlog je da se jedan deo sredstava uloži u sanaciju stambenih objekata čime će se umanjiti utrošak energije što će smanjiti potrebu za dodatnim ulaganjima u proizvodnju energije. Dodala je još da sistem primene pravilnika o energetskoj efikasnosti objekata funkcioniše tako što se kontrola koju vrše licencirani iženjeri građevinarstva obavlja od podnošenja građevinskog projekta, preko kontrolisanja procesa gradnje do finalnog pregleda objekta kada se izdaje i energetski pasoš i da taj sistem trenutno predstavlja jedan od boljih sistema u Evropi.
Valentina Đureta , koordinatorka alumni programa Beogradskof fonda za političku izuzetnost dodatno je predstavila pomenuti projekat i prisutnima prenela iskustva sa druge međunarodne konferencije – Energija. Razvoj. Demokratija. Uspešni pristupi za novu energetsku budućnost jugoistočne Evrope.
Na skupu je tokom diskusije bilo reči i mogućnosti upotrebe obnovljivih izvora energije ali i o potrebi da se postignu uštede u potrošnji električne energije i u institucijama državne uprave koje treba da budu primer odgovornog odnosa prema potrošnji energije.