Пошумљавање Србије
Чланови Зелене посланичке групе су у понедељак, 6. јула присуствовали предавању на тему пошумљавања које су у организацији секретаријата Групе одржали професори Шумарског факултета у Београду, Ненад Петровић и Владан Иветић. Поред чланова и чланица Групе, на предавање су позвани и посланици и посланице војвођанске Зелене посланичке групе и чланови Одбора за заштиту животне средине у Народној скупшштини РС.
На предавању смо чули да је данас 29,1 одсто површине територијеје у Србији под шумом а да је оптимална пиошумљеност 41,4 одсто. доц. др Ненад Петровић се у свом излагању посебно осврнуо на Стратегију развоја шумарства. Овом стратегијом предвиђено је додатно пошумљавање Србије, као и унапређење постојећих шума мелиорацијом. Национални шумски програм који је припремљен 2008/09, као алат за имлементацију Стратегије није усвојен, а представља оперативни документ за њено спровођење. Тиме је Стратегија остала без основног инструмената, а додатни проблем преставља и укидање Фонда за шуме којим се обезбеђују средства за пошумљавање.
Година 2016. представља десету годину од спровођења Стратегије и добар тренутак да се освренмо и видимо шта је урађено. Основни изазови тренутно, између осталог, представљају:
- неадекватан катастар површина за пошумљавање (Закон о пољопривредном земљиштује у колизији са шумарством)
- неповољне карактеристике приватних шумовласника, где скоро 99% шума су мали шумски поседи чији су власници просечне старости од 56 година који одумиру. Добијамо генерацију урбаних шумовласника који су изгубили контакт са шумама, и који су много склонији да шуме продају уместо да их занављају.
- питање потребних садница и њихова доступност
- питање биодиверзитета: иако је топола високо квалитетно дрво погодно за извоз, поставља се питање биодиверзитета јер у садњи доминира топола и то евро-америчка која се дуги низ година сади посебно по Војводини, а све се мање сади домаћа топола
Цела презентација Ненада Петровића се може преузети овде
Владан Иветић је говорећи о пошумљавању истакао да су бројни изазови пред Србијом. Мора се правити разлика између пошумљавање у шуми (које представља обнову шума) и пошумљавање ван шуме (које представља повећање површина по шумама, плантаже). Садашње шуме не могу задовољити тражњу за дрветом у Србији. Процењује се да ће до 2035. године бити дуплирана тражња за дрветом, а Србија је данас 44 земља у свету по производњи облог дрвета (првенствено захваљујући тополи).
Цела презентација Владана Иветића се може преузети овде
Закључци и предлози сапредавања за посланике и посланице су:
- промена закона о путевима и увођење шума уместо зеленог појаса
- промена закона о пољопривредном земљишту у Војводини да би могли да се саде ветрозаштитни појасеви, односно да се поједини делови пољопривредног земљишта обавезно конвертују у земљиште за шумске засаде
- усвајање националног шумског програма
- поновно успостављање Фонда за шуме
- радити на унапређењу међусекторског дијалога који је тренутно подцењен
- одвајање средстава за кампање НВО о дрвећу, шумама, пошумљавању које би финансирало министарство (најбољи начин едукације деце и младих)