Родна равноправност и климатске промене

У Београду је 19. окторба организована шеста национална конференција Женске парламентарне мреже под називом „Жене граде будућност“. Конференција је одржана у Дому Народне скупштине и на њој је учествовао велики број политичарки из читаве Србије. Један од панела је модерирала једна од координаторки Зелене посланичке групе посланица Нада Лазић.

На овом панелу, под називом „Климатске промене и родна равноправност“, говориле су и експерткиње проф др Ана Вуковић са Пољопривредног факултета и Ана Секе из Министарства животне средине. Нада Лазић је на почетку дала увод о важности ове теме. Том приликом је рекла „Ово је важна тема и омогућиће нам да сагледамо заштиту животне средине тј. климатске промене из женског угла“. Сви смо свесни да се последице климатских промена сосећају у читавом свету. У неким деловима планете пале су огромне количине кише, док су на другим па и код нас велике суше. Ових дана су у Србији изазвани велики пожари паљењем остатака са њива који су направили огромну штету.

„Родна равноправност је пети циљ од укупно 17 циљева одрживог развоја Уједињених нација. Климатске промене утичу на све али су жене њима изложеније. Сва истраживања на ову тему показују да жене, у поређењу са мушкарцима, често имају ограничен приступ ресурсима и ограничен глас у креирању одлука и утицају на политику. Неједнако учешће жена у процесима доношења одлука, ствара неједнакости и спречава жене да у потпуности допринесу планирању, креирању и спровођењу политика везаних за климатске промене. Важно је омогућити женама и девојчицама да имају једнак приступ образовању, здравственој заштити, достојанственом раду и буду заступљене у политичким и економским процесима доношења одлука јер само на тај начин можемо подстаћи развој одрживе економије и користи друштвима и човеку у целини.“

Професорка др. Ана Вуковић је говорила о акционом плану за родну равноправност који је усвојен на Конференцији држава чланица Оквирне конвенције УН о промени климе – COP 23, конференцији о климатским променама у Бону 2017. Тај план прописује једнако учешће жена и мушкараца и да питања о родној равноправности треба да буду део извештаја сваке државе потписнице. За сада мерења показују да се просечна глобална температура у свету подигла за 1C и да је то огромна количина енергије која остаје у атмосфери и изазива климатске промене. У Србији је овај податак још виши, јер је од средине XX века до данас темепература порасла за 1.2C а максималне температуре чак 2C што показује да је наша земља изложена већим климатским променама него неки други делови света. Највећи проблем су суше, затим штете од учесталиџ појава града, поплава и повећање броја биљних болести. Питање климатских промена није само питање животне средине, јер нама климатски услови одређују начин производње енергије, хране, тип шума, вегатацију, природни водни ресурси, градњу… О томе како климатске промене утичу на наш свакодневни живот и професорка је истакла важност 4 области које су идентификоване као кључни елементи одговора на климатске промене: митигација, адаптација, пренос технологије и финансирање. Она је презентовала и неколико примера како климатске промене директно утичу на Србију и како се наша вегетација мења.

Важна област на коју нас упућују подаци из истраживања је да приликом екстремних временских појава долази до повећања опасност од насиља према женама и силовања. Истраживања о утицају жена при доношењу одлука показују да жена код нас у домаћинствима имају утицај, међутим на велике састанке на којима се добија више информација и подиже свест, жене углавном нису позване. Стручњацима који се баве климатским променама потребне су информације од жена који су то потенцијални утицаји на квалитет живота у Србији. Морамо разумети да је родна равноправност кључна за безбедност хране у будућности. Такође укључивање жена у борбу против климатских промена обезбеђује да се данашње знања и праксе преносе у будуће генерације. Новац који су нам однеле штете од суша, поплава, града и других екстремних временских прилика је за последњу деценију око 5.5 мијиради евра. Зато је важно да заједно радимо и боримо се против климатских промена.

Представница Министарства Ана Секе је говорила о пројектима и тренинзима које су као Министарство радили. Истакла је да Република Србија поштује све потписане конвенције и редовно извештава на време па и о делу климатских промена и родне равноправности. У оквиру пројекта Локални развој отпора на климатске промене Министарства заштите жеивотне средине покренули смо иновативне идеје око прикупљања, обраде и отворености података релевантних за климатске промене. Ради се о подацима о потрошњи струје, енергије, обновљивим изворима, сточарству, шумарству … Други део пројекта је био усмерен ка смањењу емисије CO2. Истакла је важност родне равноправности коме је у овом пројекту поклоњена посебна пажња. Познато је да од жена креће и сепарација отпада, штедња струје као и многу други аспекти заштите животне средине. Климатске промене представљају интерсекторске активности и налазе се у многим циљевима одрживог развоја, а не само и циљу број 13. Презентовала је приручник о климатским променама и родној равноправности.

Маријана Пајванчић је истакла да је увек веровала да жене много тога могу да помере и промене. Говорила је у име Женске плаформе за развој Србије која је ово питање ставила себи међу приоритете. Њено питање је било да ли је време да започнемо дебату о конситуционализацији принципа одрживог развоја, поред принципа Владавине права и социјалних принципа. Забринутост за ресурсе који су ограничени подразумева одговорност оних који врше власт и због тога је неопходна конституционализација права на одрживи развој и здрав живот. Ми из Женске платформе настављамо да радимо са Женском парламентарном мрежом и ево отварамо дебату о томе да није Устав само како неко влада већ и то која су наша права.

Милош Ђајић је представио рад Зелене посланичке групе и теме којима се група бравила. Истакао је проблем паљења остатака на њивама који су направили огромне проблеме последњих недеља чак угрожавајући заштитећан природна добра. Говорећи о овом проблему направио је паралелу са проблемом недовољног женског власништва над земљом поентирајући да жене, као власнице земље сигурно не би палиле њиве и радиле противзаконите ствари као што очигледно раде мушкарци.

Радмила Живковић из Чачка је говорила о водама и поставила је питање зашто продајемо наш најважнији ресурс? Друго питање се односило зашто је дозвољено да се граде мини хидроцентале и да се наша вода зароби.

Интегралну верзију овог панела можете погледати ОВДЕ