Šta treba znati o ekološkoj mreži NATURA 2000 -treći deo-
Nastavljamo sa upoznavanjem ekološke mreže NATURA 2000.
Kada se od zemalja članica očekuje da proglase područja ekološke mreže NATURA 2000?
Rana implementacija ekološke mreže Natura 2000 u zemljama kandidatima za pristupanje EU važna je radi osiguravanja da će budući razvoj tih zemalja u potpunosti uzeti u obzir njihovo bogato prirodno nasleđe. Stoga sa zemljama kandidatima nisu dogovoreni nikakvi prelazni periodi za uspostavu mreže Natura 2000 i od njih će se tražiti da, u skladu sa Direktivom o pticama, proglase Područja posebne zaštite te da, u skladu sa Direktivom o staništima, predlože Područja od važnosti za EU, u trenutku njihovog pristupanja EU.
Šta su to bio-geografski regioni Europske Unije?
Europska Unija ima devet bio-geografskih regiona, a svaku karakteriše jedinstveni spoj vegetacije, klime, reljefa i geologije. Granice između tih regiona nisu krute i nagle nego omogućavaju lakše proveravanje trendova ugroženosti i zaštite vrsta i staništa, u sličnim prirodnim uslovima širom Evrope, nezavisno od nacionalnih granica.
Tih devet regiona su: Alpska, Borealna, Atlantska, Kontinentalna, Panonska, Mediteranska, Stepska, Crno-morska i Makaroneška.
Šta su bio-geografski seminari?
Nakon što zemlja članica preda predlog svojih područja za uključivanje u ekološku mrežu Natura 2000, organizuju se seminari za svaki bio-geografski region posebno, na kojima se raspravlja o naučnoj proceni tog predloga. Seminarima predsedava Direktorat za životnu sredinu Evropske komisije (DG Enviroment) a Evropski centar za prirodu obavlja naučno vrednovanje predloga (više informacija: ETC)
• tokom naučnih seminara proverava se referentna lista (rasprostranjenost stanišnih tipova iz Dodatka I i vrsta iz Dodatka II prema bio-geografskim regionima te prema zemljama članicama) koja se usvaja zajedno s popisom Područja od važnosti za EU, to jest SCI područja;
• procena stepena reprezentativnosti staništa iz Dodatka I i vrsta iz Dodatka II, prisutnih u SCI područjima koje je predložila zemlja članica;
• zaključci s pojedinostima o tome koja staništa i vrste zahtevaju dodatne predloge područja ili izmene postojećih predloga.
Na bio-geografskim seminarima učestvuju:
• Evropska komisija,
• Zemlje članice,
• Pojedinačni stručnjaci koje je pozvao ETC,
• Predstavnik Evropskog foruma za staništa (eng.European Habitat Forum), (Nevladine organizacije za zaštitu prirode),
• Predstavnik Foruma Natura 2000 (vlasnici zemlje i organizacije korisnika prostora),
• Predstavnici zemalja pristupnica ili zemalja članica (kao posmatrači).
preuzeto sa Facebook stranice Amazing Colours of Earth
Ko se brine za područja ekološke mreže NATURA 2000?
Zemlje članice su odgovorne za pravilno upravljanje područjima mreže Natura 2000 u svojoj zemlji, a područjima upravljaju nadležna tela za zaštitu prirode. S obzirom da su mnoga područja u privatnom vlasništvu ili se koristi za razne javne aktivnosti, jedna od ključnih uloga nadležnih tela za zaštitu prirode je saradnja s drugim nadležnim telima, volonterskim organizacijama, lokalnim ili nacionalnim dobrotvornim organizacijama i privatnim vlasnicima zemljišta, pri određivanju načina upravljanja tim područjima.
Član 6. Direktiva obvezuje zemlje članice da na svojim područjima uspostave mere zaštite. Izgleda da se to najbolje može postići izradom planova upravljanja za svako područje posebno ili u okviru drugih razvojnih planova. Svaka zemlja članica može sama da izabre metode i tip mera koje će preduzeti. Poenta je da ma kako god one bile određene, zakonski, administrativno ili ugovorno, one moraju sprečiti bilo kakvo nanošenje štete području a, ukoliko se to pokaže nužnim, moraju ga obnoviti.
Postoje li prekršaji vezani za ekološku mrežu Natura 2000?
Evropska komisija svake godine dobije nekoliko stotina pritužbi vezanih za sprovođenje direktiva o zaštiti prirode. Preko 80% tih pritužbi zaključuju se nakon prvog neformalnog razgovora sa zemljom članicom, a samo njihov mali procenat dolazi do prekršajnog postupka. Većina slučajeva rešava se standardnim procedurama pa ne dolazi pred Sud pravde. Prekršaji mogu biti razni. Oni uključuju slučajeve vezane za nedostatke u nacionalnim prelaznim odredbama, nepotpuna proglašenja, kao i nedostatak izveštaja. Takođe uključuju slučajeve koji se tiču nezadovoljavajuće primene mera zaštite u skladu sa Direktivama o staništima i pticama, a vezano uz planirani razvoj.
Direktiva o pticama i Direktiva o staništima transponovane su 2010. godine u Zakon o zaštiti prirode čime je omogućeno uspostavljanje ekološke mreže Natura 2000 u Republici Srbiji.
Sledeće nedelje posvetićemo se ulozi organizacija civilnog društva u formiranju i inplementaciji ekološke mreže NATURA 2000.