Шта треба знати о еколошкој мрежи НАТУРА 2000
У периоду од 1992. године до 2011. године разноврсност живог света је, на светском нивоу, смањена за 12%. Овај стални губитак биодиверзитета алармиаро је институције Европске уније да, у циљу борбе против ове појаве осмисли и примени стратегије, политике и директиве. Уверљиво најснажнији правни и политчки инструмент за испуњавање кључних обавеза према природи, који државама омугаћава координиране активности без обзира на политичке или администартивне границе, је успостављање еколошке мреже Натура 2000.
Политике ЕУ из области заштите природе
НАТУРА 2000 је средишњи део политике о заштити природе и биолошке разноврсности Европске Уније. То је мрежа подручја за заштиту природе широм ЕУ установљена у складу са Директивом о стаништима из 1992. године. Циљ мреже је да се осигура дуготрајни опстанак највреднијих и најугроженијих врста и станишта у Европи. Састоји се од посебних подручја за очување станишта и врста (енг. Special Areas of Conservation – SAC) која су земље чланице прогласиле у складу с Директивом о стаништима, а такође укључује Подручја посебне заштите за очување врста птица и миграторних врста (енг. Special Protection Areas – APS) која се проглашавају на основу Директиве о птицама из 1979.
Директива о стаништима наводи око 230 типова станишта и преко 1000 врста биљака и животиња значајних за ЕУ. Директива о птицама наводи преко 190 осетљивих врста којима је потребна заштита станишта на основу заштите подручја. Такође, препознаје потребу за заштитом значајних подручја за миграторне врсте птица, посебно мочварних станишта.
Да ли је НАТУРА 2000 мрежа паркова и резервата?
НАТУРА 2000 није склоп строгих резервата у којима су људске активности забрањене. Директива о стаништима доприноси општем циљу одрживог развоја. Њен је циљ да се ојача заштита биолошке разноврсности узимајући при том у обзир научне, економске, социјалне, културне и регионалне захтеве. Дакле, сврха мреже НАТУРА 2000 није створити резервате где ће све људске активности бити забрањиване. Штавише, за одржавање и подстицање биолошке разновсности у подручјима проглашеним за њену заштиту, понекад су неопходне неке људске активности. Типичан такав пример су травњаци велике биолошке вредности којима је за очување богатства врста неопходно кошење или испаша. Међутим, људске активности морају остати компатибилне с циљевима заштите подручја. Приликом израде планова управљања земље чланице морају проценити све активности како би се спречило пропадање станишта или опасност за врсте због којих је подручје заштићено.
preuzeto sa www.ngonatura2000.blogspot.com
Geza Farkaš – Titelski Breg
Како се врши избор подручја еколошке мреже НАТУРА 2000?
Избор подручја еколошке мреже Натура 2000 заснива се искључиво на научним критеријумима, као што су величина и густина популација циљаних врста, еколошки квалитет подручја на коме се налази одређени станишни тип. При избору и проглашавању подручја еколошке мреже Натура 2000 све земље чланице, као и земље кандидати, морају да прођу три фазе дијалога са Европском комисијом:
Прва фаза: Припрема националног пописа потенцијалних подручја за еколошку мрежу НАТУРА 2000
Станишта и врсте које се сматрају угроженим или ретким на европском или глобалном нивоу наведене су у додацима Директиве о стаништима, осим птица које обрађује Директива о птицама. Међутим, ниво знања о њиховој распрострањености и статусу угрожености и заштите разликује се међу земљама чланицама те је често недовољан да би послужио као основа за избор одговарајућих подручја. Стога је као први корак успостављања мреже НАТУРА 2000 често неопходно урадити научна истраживања сваког појединачног станишта или врсте на националном нивоу. На основи тих процена могу се одредити најважнија подручја која ће ући у национални попис потенцијалних Подручја од важности за ЕУ (енг. potential Sites of Community Importance – pSCIs).
Подручја се бирају према низу јасних критеријума, укључујући статус угрожености и заштите подручја, важност подручја на националном нивоу за заштиту врста и станишта наведених у Директивама, или величину популације и густину врста које се на том подручју појављују, а укључене су у Директиве.
preuzeto sa www.balkanmagazin.net
Друга фаза: Одређивање Подручја од важности за ЕУ (енг. Sites of Community Importance – SCIs)
У следећој фази земље чланице на био-географским семинарима које организује Центар за природу (енг. Nature Topic Centra ) Европске агенције за животну средину, расправљају о прелиминарном националном попису подручја, како би одредили коначна Подручја од важности за ЕУ (тзв. SCI подручја) која ће бити укључена у мрежу НАТУРА 2000. Европска комисија у сарадњи са земљама чланицама, експертима или земљама кандидатима ради избор на нивоу сваког био-географског региона (тј. на супра-националном нивоу). Свако предложено подручје са националног пописа процењује се према низу критеријума као што су: присутност приоритетних врста и станишта, релативна вредност подручја на националном нивоу за заштиту станишта и врста наведених у Директивама, важност подручја ради миграторних рута, географски положај у односу на важна природна подручја у суседним земљама. Након расправа земаље чланице и Европске Уније, могуће је да се на листу додају нова подручја као и да нека подручја буду избрисана с листе. У случају спора између земље чланице и ЕУ, коначну одлуку доноси Веће министара Европске Уније. Коначан одобрен попис SCI подручја за сваки био-географски регион службено се објављују у законским прописима ЕУ.
Фаза трећа: Номинација Посебних подручја заштите (енг. Special Areas of Conservation – SACs)
У периоду од шест година након проглашења тзв. SCI подручја земља чланица треба да их прогласи Посебним подручјима заштите (тзв. SAC подручјима) према националном закону. То може учинити на три начина: законима, прописима или уговорно. Након што је проглашење обављено земља чланица преузима пуну одговорност за одржавања повољног статуса заштите врста и станишта ради којих су подручја проглашена. Земљама чланицама се даје максимално шест година за оснивање и прилагођавање мера и административних процедура неопходних за заштиту, праћење и управљање подручјима еколошке мреже НАТУРА 2000.
Више о мрежи НАТУРА 2000 читајте у наставку који ћемо објавити следеће недеље
Ауторке: Милка Гвозденовић и Тања Петровић , Млади истраживачи Србије