Закључци са Округлог стола-Учешће јавности у доношењу закона
Дан планете Земље обележили смо радно. У сарадњи са Одбором за заштиту животне средине одржали смо Округли сто–Утицај јавности на доношење закона. Округлом столу, поред посланика и посланица Зелене посланичке групе и чланова и чланица Одбора присуствовали су и представници организација цивилног друштва као и заинтересовани медији.
Милица Војић Марковић, председница Одбора за заштиту животне средине Народне скупштине Републике Србиjе и чланица Зелене посланичке групе у уводном делу рекла је да институциjе понекада знаjу да буду глуве и слепе за питања животне средине. Нажалост и данас, више од две децениjе од успостављања Дана планете земље, захваљуjући политичким и економским лобиjима говоримо о загађењу и рапидном уништењу поjединих животињских врста.
Она је нагласила да jедна од порука са овог скупа на којем је и овом приликом скренута пажњу на заштиту животне средине треба да буде да jе сваки човек карика у очувању животне средине и своjим понашањем доприноси очувању исте.
Тања Петровић, извршна директорка организације Млади истраживачи Србиjе на почетку излагања осврнула се на чињеницу да Архуска конвенциjа и поред свега не доживљава своjу пуну примену, а део одговорности приписује и цивилном сектору, иако сматра да jе наjвећа одговорност на извршноj власти. Примену Архуске конвенциjе она види у укидању државног монопола у процесима доношења одлука у области животне средине и укључивању заинтересоване jавности која је до сада само формално испуњавана, без суштинског задирања у срж проблема. Представнике цивилног сектора и заинтересоване jавности требало би укључити у процес доношења закона, подзаконских аката и прописа кроз радне групе и у фази креирања закона, jер када закон дође на jавну расправу утицаj на измене jе веома мали. Укључивање представника цивилног сектора у ове процесе представља не само природно партнерство већ би се тиме растеретиле институциjе jер за решавање поjединих питања у овоj области те институције немаjу ни људске ни финансиjске капацитете. Једна од последица неправовременог укључивања заитересоване jавности jе неповерење у државне институциjе и ниско учешће jавности у доношењу стратешких докумената.
Сузана Ђорђевић, директорка Фонда Ecotopia говорила је о закључцима са конференције ЕУ – Изазови и перспективе Србиjе у области животне средине 2013. одржаноj 3. априла ове године. Она је истакла да је конференциjа поново показала да не постоји суштинска сарадња два сектора (државе и цивилног друштва) већ углавном декларативна и да се то показало и на овој конференцији где представници државних инситуциjа нису остали на конференцији да чуjу препоруке и активности цивилног сектора.
Иван Карић, народни посланик и координатор Зелене посланичке групе рекао је да jе Зелена посланичка група неформална за разлику од Одбора за животну средину те је стога рад чланова групе нешто флексибилниjи. Он је подсетио да је комуникациjа између чланова групе и представника цивилног сектора могућа пре свега путем саjта групе (zelenidijalog.rs), али и преко Facebook групе као и путем Тwitter-а. Сарадња између чланова групе и представника цивилног сектора биће унапређена и редовним тромесечним састанцима у форми отворених врата а први такав састанак биће одржан у јуну месецу. Такође рекао је да ће предлози закона и осталих релевантних аката путем сајта бити доступни jавности чим буду доступни и народним посланицима.
Милица Воjић Марковић додала је да Архуска конвенциjа, потписана 2009. године у Народноj скупштини, представља корак ка отварању и демократизациjи друштва, као и механизам укључивања и могућност да заинтересована jавност утиче на доношење одлука. Таквим заjедничким начином доношења одлука и Скупштина и цивилни сектор ће имати користи и на таквом односу ће се развиjати даље поверење. Такође је рекла да је Одбор увек имао став да jавним слушањима треба да присуствуjу сви заинтересовани jер су природни савезници унапређења ситуациjе у области животне средине и да ће стога Одбор на првом следећем заседању донети одлуку о оснивању „Зелене столице“ коjа ће подразумевати присуство представника цивилног друштва на заседању Одбора. „Зелена столица“ представља корак ка отварању врата цивилном друштву за рад у сарадњи са Одбором. Састанцима ће присуствовати по jедан представник организациjе цивилног друштва коjа се бави темом састанка Одбора и то ће представљати наjдиректиниjи пут ка указивању на проблем посланицима и давању предлога за решења. На тај начин они могу да допринесу усваjању ефикаснијег закона. Додала је да се не сме сметнути са ума да Скупштина има и контролну функциjу и да се бави и начином примене закона, те би укључивањем цивилног сектора кроз зелену столицу у Одбору представници ОЦД-а у сарадњи са члановима Одбора могли да скрећу пажњу извршној власти на проблеме у спровођењу закона и неопходне измене.
Невен Цветићанин, народни посланик, координатор Зелене посланичке групе, предложио је да би чланови ове групе могли по позиву да учествуjу и у ad hoc акциjама организациjа цивилног друштва чиме би допринели не само самоj акциjи, већ и већоj медиjског видљивости. У сарадњи са организациjама цивилног друштва могу се организовати и посете чланова Зелене посланичке групе кључним еколошким жариштима и на таj се начин више промовисати решавања проблема у овоj области.
Мирко Поповић, програмски координатор Београдске отворене школе осим што је похвалио инициjативу формирања Зелене посланичке групе истако је да је важно да и саме организациjе цивилног друштва успоставе jачу сарадњу на тему заштите животне средине, а „Зелена столица“ у оквиру скупштинског Одбора представљаће изазов и за само цивилно друштво када је у питању начин међусобне сарадње.Чињеница да округлом столу не присуствуjу представници надлежног Министарства, показуjе став према овоj теми, међутим без њиховог учешћа у оваквим и сличним активностима политика животне средине неће бити jавна, додао је он. Такође се осврнуо и на наjављене измене поjединих закона из области живтоне средине подвукавши, међутим, да заинтересована jавност у њих нема увид.
Љубинка Калуђеровић, секретарка Одбора за животну средину Сталне конференциjе градова и општина истакла је да СКГО већ дуже време на локалном нивоу повезуjе организациjе цивилног друштва и локалне актере власти али да са друге стране од Министарства тражи укључивање представника локалних власти у припрему закона.
Игор Јездимировић, председник организације Инжињери заштите животне средине, између осталог је рекао да уколико организациjе цивилног друштва не буду укључене у преговоре са Европском униjом може доћи до великог револта.
Гордана Чомић, потпредседница Народне скупштине Репулике Србиjе и чланица Зелене посланичке групе рекла је да су закони из области животне средине у процедури jер су, након укидања Фонда за животну средину, потребе измене у деловима закона у којима је Фонд имао одређену улогу. Она је додала да када говоримо о поглављу 27, скоро су сви закони из ове области донети, тако да ће наjвећи простор за рад у наредном периоду бити у размени информациjа свих заинтересованих страна у циљу изградње поверења и дељења информациjа. Уколико представници цивилног друштва имаjу недоумице коме да упуте одређено питање, чланови ЗПГ могу или да им даjу информациjу или да их упуте на оне коjи додатне информациjе могу да пруже, навела је она као пример. Даље је предложила да jедна од заjедничих акциjа чланова ЗПГ и представника цивилног друштва може да буде да се покрене инициjатива да се правилници о храни не могу у будуће доносити без учешћа Народне скупштине.
Даринка Радоjевић, саветница генералног директора Институтa Кирило Савић у свом обраћању истакла је да је суштина проблема у препознатом системском недостатку сарадње цивилног друштва и представника власти то што се често на цивилно друштво гледа као на неког ко критикуjе и ко не може да допринесе унапређењу. С друге стране не постоjи ни размена информациjа између самих представника власти, односно између министарстава. Нагласила је да оно на чему и народни посланици и представници заинтересоване jавности треба да инсистираjу jе да се уз законе доноси и образложење примене закона а да такође треба тражити и суштинску анализу досадашње примене закона а да у њену израду обавезно треба укључити стручну jавност коjа jе, стиче се утисак, до сада скраjнута.
Учесници Округлог стола договорили су интензивирање сарадње путем предложених механизама.