Усаглашавање ставова о законима из области животне средине

Уважавајући предлоге чланица, али и потребу да се видимо, разменимо информације и усагласимо ставове које ће наша мрежа заступати у наредном периоду, организовали смо једнодневни састанак у Београду, у четвртак 28. јануара 2016. у Зеленом салону у Згради Народне скупштине.

У наредном периоду нас очекује измена сета закона у области животне средине а тиме и интензивнији рад надлежног Одбора за заштиту животне средине Народне скупштине РС и наше мреже. Састанак је организован како бисмо направили квалитетнију анализу и заједничке препоруке Влади Републике Србије и Народној скупштини у областима заштите природе и управљања отпадом. Законе из ових области очекујемо ускоро на дневном реду, а још увек су у фази када можемо упутити коментаре и сугестије.

IMG_20160128_121642.mala

Након уводних напомена, консултанткиња Весна Видер је представила измене Закона о заштити природе. Предложене измене решавају неке од недостатака које тренутни Закон има, а које ус у складу са политиком ЕУ. Посебно се осврнула на промене у значењима израза које нису допринеле разумљивијем коришћењу Закона, тако ће термини еколошка мрежа, еколошки значајно подручје и даље доприности нејасноћама у њиховом коришћењу.

Нажалост,  Закон не нуди ресење за финансирање заштите природе и најављени Зелени фонд неце имати адекватну функцију. Констатовано је и неколико великих помака у овом решење, као нпр. уређивање зоолошких вртова. На крају излагања, госпођа Видер је дала своје коментаре и препоруке за унапређење Закона. Дискусију по овом питању је модерирала Тања Петровић из Младих истраживача Србије која ће током ове недеље уобличити закључке и препоруке које су се искристалисале на састанку и послати свим чланицама на додатне коментаре, а након тога надлежним институцијама.

IMG_20160128_121720.mala

Измене и допуне Закона о управљању отпадом коментарисала је Христина Чарапина, доценткиња са Факултета заштите животне средине. Занимљиво је да иако се представља да је усаглашеност Закона са директивама ЕУ око 98%, када се детаљније погледа, а посебно из аспекта применљивости закона испада да је у питању скоро дупло мање проценат. Кључни препознати проблем је да не постоји евалуација планова управљања отпадом који се доносе на општинском нивоу, као и да би организације цивилног друштва морале да буду много активније у контроли локалних самоуправа када су у питању издвајања (локалних) буџетских средстава за управљање отпадом. Сазнали смо и да у Србији и даље не постоји системско решење за одлагање батерија.

Дискусију о предлогу закључака мреже о Закону о управљању отпадом водила је Валентина Ђурета, координаторка програма Београдског фонда за политичку изузетност.

Састанак је организован уз помоћ ТАЦСО Ресурсног центра у склопу подршке мрежама организација цивилног друштва.

IMG_20160128_10412.mala