Zelena poslanička grupa obeležila 20. godina od usvajanja Arhuske konvencije
Zelena poslanička grupa, održala je radni sastanak povodom dve decenije od usvajanja jednog od najvažnijih akata iz oblasti prava na zaštitu životne sredine – Arhuske konvencije. Sastanku su prisustvovali narodni poslanici: Nada Lazić, Jasmina Karanac, Gordana Čomić, dr Predrag Jelenković, Zoran Despotović, Dubravka Filipovski, Žarko Bogatinović, Mladen Lukić, Borka Grubor, Olena Papuga i Marija Janjušević, predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine, prof. Mirjana Drenovak Ivanović sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Tanja Petrović izvršna direktorka Mladih istraživača Srbije i Srđan Matović predstavnik Mreže Arhus centara.
Prva panelistkinja na skupu je bila Sabina Ivanović iz Ministarstva zaštite životne sredine. Ona je istakla da smo na žalost kao zemlja prepoznati kroz negativne primere procene uticaja na životnu sredinu. Govoreći o proceni uticaja, rekla je “primena Arhuske konvencije je vrlo važna i u proceni prekograničnog uticaja”. Pohvalila je dosadašnji rad na zakonodavnom okviru i najavila dva dodatna propisa koja će biti doneta do kraja 2019. godine. Takođe je istakla da se kao zemlja krećemo u dobrom pravcu unapređenja pravnog okvira donoseći propise koji će proces procene uticaja na životnu sredinu učiniti zahtevnijim, jer će se ubuduće u obzir uzimati i dodatni aspekti poput klimatskih promena.
Tina Janjatović koja je u Ministarstvu životne sredine Focal point za primenu Arhuske konvencije govorila je o našem pravnom okviru za koji je navela da je relevantan. Objasnila je osnovna tri stuba Arhuske konvencije i navela obaveze država potpisnica konvencije. Istakla je da postoje dobri institucionalni kapaciteti za primenu Arhuske konvencije i da je značajno to što smo mi kao država u obavezi da svake 3 godine šaljemo “Centru za Arhusku konvenciju” izveštaj o njenom sprovođenju. Govoreći o pravnom okviru za prvi stub Arhuske konvencije istakla je da su u Srbiji bitni Ustav, zakon o zaštiti životne sredine i zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Pojašnjavajući drugi stub konvencije koji reguliše učešće javnosti u procesu donošenja odluka i javnost rada institucija ukazala je da na se na sajtu Ministarstva nalaze svi nacrti zakona, da je moguće na njih dati komentare, da postoji ekoregistar i da su organizovane javne konsultacije za izradu nacrta zakona o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini. Treći stub obezbeđuju pravo na pravnu zaštitu u slučaju kada su prava iz prva dva stuba povređena. U ovom delu implementacije konvencije i dalje postoje prepreke. Istakla je da su je to pre svega mali broj rešenih sudskih ekoloških predmeta, nepoznavanje značaja konvencije od strane sudija i nedovoljan broj obuka za sudije.
Nakon izlaganja predstavnica Ministarstva poslanica Nada Lazić je ukazala i na mali broj primera dobre prakse u oblasti kažnjavanja u skladu sa postojećim zakonima. Istakla je da su kazne male i najčešće novčane, a da je izuzetno loša poruka to da se samo ukazuje na propuste bez ikakvih posledica po njihove inicijatore.
Profesorka na Pravnom fakultetu Mirjana Drenovak je govorila o Ekološkoj pravnoj klinici i tome da je ekološko pravo vrlo složena pravna oblast. Pomenula je da se oko 2/3 propisa, koje tokom pregovora treba harmonizovati sa EU regulativom, tiču ekologije. Ukazala je na to da u izveštaju o zaštiti životne sredine možemo videti da preko 2 milona građana Srbije živi u oblastima sa lošim kvalitetom vazduha. Osvrnula se na plan da do 2021. godine postignemo punu transpoziciju EU regulative u naše zakonodavstvo, a to podrazumeva usvajanje dodatna 104 pravna akta, od toga preko 30 novih Zakona. Govoreći o značaju Arhuske konvencije istakla je da i mnoge razvijene zemlje ne žele da dele tako lako ekološke informacije. Upoznajući prisutne sa radom pravne klinike za ekologiju ukazala je na to da narodnim poslanicima i poslanicama treba pomoći da se što bolje informišu i pripreme prilikom usvajanju ekoloških zakona i da im tu pravna klinka može biti od pomoći.
Naša dugogodišnja saradnica iz Mladih istraživača Srbije Tanja Petrović je dala objašnjenje razloga za relativno kasnu ratifikaciju konvencije i navela da je to zbog toga što nismo imali tradiciju učešća javnosti u donošenju odluka. Ukazala je na to da se stvari sada pomeraju na bolje i ono na šta smo ponosi jeste da imamo 5 aktivnih Arhus centara, Zelene savete u nekim opštinama u Srbiji, aktivan rad Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) u ovoj oblasti kao i mehanizam Zelene stolice koja doprinosu radu skupštinskog odbora za zaštitnu životne sredine.
Kao najveći napredak ona je navela pravo na dostupnost ekoloških informacija. Istakla je da je neophodno da se obezbede dodatni kapaciteti na pristup informacijama od javnog značaja, naročito u opštinama. Takođe je istakla da je od izuzetne važnosti zadržati postojeći nivo profesionalnosti u radu Poverenika za informacije od javnog značaja. Za nju je ohrabrujuće to što svest građana o ekološkim problemima napreduje, da poznajemo bolje naša prava i da znamo kako da dođemo do neophodnih informacija. Naravno i dalje je neophodno obrazovanje ljudi u ovoj oblasti. Njene preporuke za implementaciju odredbi drugog stuba konvencije podrazumevaju stalne obuke službenika državne uprave, zaposlenih u pravosuđu i poboljšanje učešća nadležnih institucija i javnosti u procesu strateškog planiranja.
Istakla je da se najveći problemi nalaze u implementaciji tri stuba konvencije. Istakla je da je neophodno produžiti rok zastarelosti za prekršajno gonjenje, proširiti krug organa nadležnih za vršenje nadzora primene ovih zakona, poboljšati kaznene odredbe, propisati mogućnost ekološke tužbe dopuniti i izmeniti zakon o obligacionim odnosima tako da građani koji žele da pokrenu građansku parnicu budu oslobođeni plaćanja sudskih troškova. Njena najvažnija preporuka je da je neophodno uvođenje specijalizacije sudija osnovnih i prekršajnih sudova i tužilaca. Kao preduslov za napredak u ovoj oblasti ona vidi obezbeđivanje održivog sistema finansiranja zaštite i unapređivanja životne sredine.
Na kraju predstavljajući rad Arhus centara u Srbiji skupu se obratio i Srđan Matović ekološki aktivista. Istakao je da se danas 55 odsto domaćinstava u Srbiji greje na čvrsta goriva u energetski neefikasnim objektima. Na žalost po njegovom mišljenju mi danas više pažnje pridajemo energetici nego zaštiti životne sredine. Po podacima EPS-a u Srbiji električnu energiju više troše domaćinstva nego industrija, što nije u skladu sa evropskom praksom. Prezentujući rad Arhus centara istakao je da je prvi Arhus centar napravljen u Kragujevcu, a da su zatim nastali oni u Subotici i Nišu. Poredeći situaciju u čitavom regionu u sprovođenju Arhuske konvencije istakao je da je situacija tragično slična u svim zemljama u okruženju.
Kao doprinos Arhus centara naveo je važnost projekta škole ekološkog prava, ali i organizaciju mnogobrojnih okruglih stolova, javnih rasprava, projekte za korišćenje biomase, uvođenje cirkularne ekonomije i druge aktivnosti. Pohvalio je usvajanje zakona iz ove oblasti ali je istako da je sve to sekundarno ako nemamo resurse kako finansijske tako i ljudske. Što se finansijskih problema tiče naveo je kao najveći ukidanje Fonda za zaštitu životne sredine i da sada samo 0.93% budžeta ide za zaštitu životne sredine. Umesto da se novac od taksi koje uplaćuju zagađivači troši na socijalna davanja, od suštinske važnosti je da se on preusmeri ka zelenim politikama.
Tokom rasprave prisutni poslanici i poslanice su istakli da je neophodno jačanje svesti populacije o pitanjima životne sredine, pogotovo kroz obrazovni sistem tako i edukaciju stanovništva. Istaknuto je da je neophodna međuresorna saradnja kako bi se sveobuhvatnije pristupilo ovoj ozbiljnoj temi. Mora se obezbediti sve opštine imaju adekvatne merne stanice i merne istrumente. S obzirom na to da projekti izgradnje minihidroelektrane prolaze stratešku procenu uticaja mora se utvrditi da li postoje pritisci na državne organe u tom procesu. Na kraju su zaključili da je potrebna politička volja za rešvanje ovih pitanja a da su poslanici i poslanice kao predstavnici različitih političkih stranaka spremni da se uhvate u koštac sa svim ovim pitanjima.
Aktivnost je podržana od strane Kancelarije programa Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji (UNDP) u okviru projekta “Jačanje kapaciteta za unapređeno sprovođenje međunarodnih sporazuma iz oblasti zaštite životne sredine” koji finansira Globalni fond za životnu sredinu (GEF)