Зелена посланичка група обележила 20. година од усвајања Архуске конвенције

Зеленa посланичкa групa, одржала је радни састанак поводом две деценије од усвајања једног од најважнијих аката из области права на заштиту животне средине – Архуске конвенције. Састанку су присуствовали народни посланици:  Нада Лазић, Јасмина КаранацГордана Чомић, др Предраг Јеленковић, Зоран Деспотовић, Дубравка Филиповски, Жарко Богатиновић, Младен Лукић, Борка Грубор, Олена Папуга и Марија Јањушевић, представници Министарства заштите животне средине, проф. Мирјана Дреновак Ивановић са Правног факултета Универзитета у Београду, Тања Петровић извршна директорка Младих истраживача Србије и Срђан Матовић представник Мреже Архус центара.

Прва панелисткиња на скупу је била Сабина Ивановић из Министарства заштите животне средине. Она је истакла да смо на жалост као земља препознати кроз негативне примере процене утицаја на животну средину. Говорећи о процени утицаја, рекла је „примена Архуске конвенције је врло важна и у процени прекограничног утицаја“. Похвалила је досадашњи рад на законодавном оквиру и најавила два додатна прописа која ће бити донета до краја 2019. године. Такође је истакла да се као земља крећемо у добром правцу унапређења правног оквира доносећи прописе који ће процес процене утицаја на животну средину учинити захтевнијим, јер ће се убудуће у обзир узимати и додатни аспекти попут климатских промена.

Тина Јањатовић која је у Министарству животне средине Focal point за примену Архуске конвенције  говорила је о нашем правном оквиру за који је навела да је релевантан.  Објаснила је основна три стуба Архуске конвенције и навела обавезе држава потписница конвенције. Истакла је да постоје добри институционални капацитети за примену Архуске конвенције и  да је значајно то што смо ми као држава у обавези да сваке 3 године шаљемо „Центру за Архуску конвенцију“ извештај о њеном спровођењу. Говорећи о правном оквиру за први стуб Архуске конвенције истакла је да су у Србији битни Устав, закон о заштити животне средине и закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја.

Појашњавајући други стуб конвенције који регулише учешће јавности у процесу доношења одлука и јавност рада институција указала је да на се на сајту Министарства налазе сви нацрти закона, да је могуће на њих дати коментаре, да постоји екорегистар и да су организоване јавне консултације за израду нацрта закона о одговорности за штету према животној средини. Трећи стуб обезбеђују право на правну заштиту у случају када су права из прва два стуба повређена. У овом делу имплементације конвенције и даље постоје препреке. Истакла је да су је то пре свега мали број решених судских еколошких предмета, непознавање значаја конвенције од стране судија и недовољан број обука за судије.

Након излагања представница Министарства посланица Нада Лазић је указала и на мали број примера добре праксе у области кажњавања у складу са постојећим законима. Истакла је да су казне мале и најчешће новчане, а да је изузетно лоша порука то да се само указује на пропусте без икаквих последица по њихове иницијаторе.

Професорка на Правном факултету Мирјана Дреновак је говорила о Еколошкој правној клиници и томе да је еколошко право врло сложена правна област. Поменула је да се око 2/3 прописа, које током преговора треба  хармонизовати са ЕУ регулативом, тичу екологије. Указала је на то да у извештају о заштити животне средине можемо видети да преко 2 милона грађана Србије живи у областима са лошим квалитетом ваздуха. Осврнула се на план да до 2021. године постигнемо пуну транспозицију ЕУ регулативе у наше законодавство, а то подразумева усвајање додатна 104 правна акта, од тога преко 30 нових Закона. Говорећи о значају Архуске конвенције истакла је да и многе развијене земље не желе да деле тако лако еколошке информације. Упознајући присутне са радом правне клинике за екологију указала је на то да народним посланицима и посланицама треба помоћи да се што боље информишу и припреме приликом усвајању еколошких закона и да им ту правна клинка може бити од помоћи.

Наша дугогодишња сарадница из Младих истраживача Србије Тања Петровић је дала објашњење разлога за релативно касну ратификацију конвенције и навела да је то због тога што нисмо имали традицију учешћа јавности у доношењу одлука. Указала је на то да се ствари сада померају на боље и оно на шта смо поноси јесте да имамо 5 активних Архус центара, Зелене савете у неким општинама у Србији, активан рад Сталне конференције градова и општина (СКГО) у овој области као и механизам Зелене столице која доприносу раду скупштинског одбора за заштитну животне средине.

Као највећи напредак она је навела право на доступност еколошких информација. Истакла је да је неопходно да се обезбеде додатни капацитети на приступ информацијама од јавног значаја, нарочито у општинама. Такође је истакла да је од изузетне важности задржати постојећи ниво професионалности у раду Повереника за информације од јавног значаја.  За њу је охрабрујуће то што свест грађана о еколошким проблемима напредује, да познајемо боље наша права и да знамо како да дођемо до неопходних информација. Наравно и даље је неопходно образовање људи у овој области.  Њене препоруке за имплементацију одредби другог стуба конвенције подразумевају сталне обуке службеника државне управе, запослених у правосуђу и побољшање учешћа надлежних институција и јавности у процесу стратешког планирања.

Истакла је да се највећи проблеми налазе у имплементацији три стуба конвенције. Истакла је да је неопходно продужити рок застарелости за прекршајно гоњење, проширити круг органа надлежних за вршење надзора примене ових закона, побољшати казнене одредбе, прописати могућност еколошке тужбе допунити и изменити закон о облигационим односима тако да грађани који желе да покрену грађанску парницу буду ослобођени плаћања судских трошкова.  Њена најважнија препорука је да је неопходно увођење специјализације судија основних и прекршајних судова и тужилаца. Као предуслов за напредак у овој области она види обезбеђивање одрживог система финансирања заштите и унапређивања животне средине.

На крају представљајући рад Архус центара у Србији скупу се обратио и Срђан Матовић еколошки активиста. Истакао је да се данас 55 одсто домаћинстава у Србији греје на чврста горива у енергетски неефикасним објектима. На жалост по његовом мишљењу ми данас више пажње придајемо енергетици него заштити животне средине.  По подацима ЕПС-а у Србији електричну енергију више троше домаћинства него индустрија, што није у складу са европском праксом.  Презентујући рад Архус центара истакао је да је први Архус центар направљен у Крагујевцу, а да су затим настали они у Суботици и Нишу. Поредећи ситуацију у читавом региону у спровођењу Архуске конвенције истакао је да је ситуација трагично слична у свим земљама у окружењу.

Као допринос Архус центара навео је важност пројекта школе еколошког права, али и организацију многобројних округлих столова, јавних расправа, пројекте за коришћење биомасе, увођење циркуларне економије и друге активности. Похвалио је усвајање закона из ове области али је истако да је све то секундарно ако немамо ресурсе како финансијске тако и људске. Што се финансијских проблема тиче навео је као највећи укидање Фонда за заштиту животне средине и да сада само 0.93% буџета иде за заштиту животне средине. Уместо да се новац од такси које уплаћују загађивачи троши на социјална давања, од суштинске важности је да се он преусмери ка зеленим политикама.

 

Током расправе присутни посланици и посланице су истакли да је нeопходно јачање свести популације о питањима животне средине, поготово кроз образовни систем тако и едукацију становништва. Истакнуто је да је неопходна међуресорна сарадња како би се свеобухватније приступило овој озбиљној теми. Мора се обезбедити све општине имају адекватне мерне станице и мерне иструменте.  С обзиром на то да пројекти изградње минихидроелектране пролазе стратешку процену утицаја мора се утврдити да ли постоје притисци на државне органе у том процесу. На крају су закључили да је потребна политичка воља за решвање ових питања а да су посланици и посланице као представници  различитих политичких странакa спремни да се ухвате у коштац са свим овим питањима.

Активност је подржана од стране Канцеларије програма Уједињених нација за развој у Србији (UNDP) у оквиру пројекта „Јачање капацитета за унапређено спровођење међународних споразума из области заштите животне средине“ који финансира Глобални фонд за животну средину (GEF)