O нама

О Зеленој столици

Зелена столица преставља мрежу преко 50 невладиних организација које се баве питањем заштите животне средине. Установљена је 5. јуна 2013. године на иницијативу седам организација цивилног друштва. Основана је са идејом сталног учешћа представника цивилног сектора на седницама Одбора за заштиту животне средине (Одбор) Народне скупштине Републике Србије (Народна скупштина) , а на основу члана 63. Пословника о раду Народне скупштине који се односи на рад Одбора: „Одбор може да омогући присуство, односно учешће представника грађана и удружења грађана на седници Одбора у расправи о одређеним питањима из области заштите животне средине”.

Мисија Зелене столице је унапређење комуникације са законодавном граном власти кроз успостављен механизам, једини такве врсте, и остваривање утицаја на побољшање законских предлога у области животне средине. Овај јединствени механизам омогућава континуирано и координисано учешће представника цивилног друштва у раду Одбора и један је од најважнијих механизама укључивања грађана у рад скупштинских одбора који се користе у Народној скупштини.

Представници Зелене столице имају могућност да током седнице учествују у дебати, дају коментаре на теме које су на дневном реду, као и предлоге унапређења законских и подзаконских решења представљених на седници. Основна идеја и намера рада кроз овај механизам је да се народним посланицима, члановима Одбора, пружи стручна експертиза, дâ увид цивилног сектора, као и са локала.

Радом мреже руководи Коодринациони тим Зелене столице  који чине три огранизације цивилног друштва: Млади истраживачи Србије, Центар модерних вештина и Београдски фонд за политичку изузетност. Координациони тим је у директном контакту са секретаром/ком Одбора и веза је мреже са члановима Одбора. Задужен је за праћење активности одбора, комуникацију чланица Зелене столице са члановима Одбора, делегирање представника Зелене столице на седнице Одбора, редовно извештавање чланова мреже о одржаним седницама, као и организовање других активности за чланове мреже.

Нажалост и поред чињенице да је механизам веома често од стране представника међународне заједнице и донатора оцењен као једини функционалан механизам сарадње цивилног друштва и Народне скупштине, институционална подршка, и поред озбиљног ангажовања Координационог тима да је обезбеди, jош увек изостаje. Сам механизам нема сталну подршку за свој рад, док је рад Координациониог тима на волонтерском принципу.