18. sednica Odbora
Odbor za zaštitu životne sredine održao je 18. sednicu 15. novembra 2021. godine. Na sednici je razmotren Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu, razdeo 25 – Ministarstvo zaštite životne sredine. Zelenu stolicu je predstavljao Miroslav Mijatović. Na žalost Gordana Grujić nije prisustvovala sednici zbog bolesti.
Sednicu je otvorio predsedavajući Ljubinko Rakonjac predlogom za usvajanje Zapisnika sa predhodne sednice odbora. Potom je data reč predlagaču. U ime predlagača, Predlog zakona obrazložila je državna sekretarka Ministarstva za zaštitu životne sredine Jelena Tanasković. Ona je izrazila zadovoljstvo što se budžet ministarstva povećao za 2022. godinu u odnosu na predhodnu (rebalans) za nešto više od 4 milijarde dinara i iznosi skoro 15,5 milijardi dinara. Životna sredina u ovom budžetu predstavlja jedan od tri prioriteta Vlade. Pored tog zvaničnog predloga u budžetu, nalazi se i potencijalnih dodatnih devet milijardi dinara. Takođe 12 milijardi je u Ministarstvu za građevinu je odvojeno za izgradnju infrastrukture u oblasti životne sredine.
Za sprovođenje Zelene agende za Zapadni Balkan, predviđeno je 6 milijardi dinara. 3 milijarde je predviđeno za reciklažnu industriju. 1.2 milijarda za izgradnju daljinskog greanja u Kragujevcu. Izgradnja kanalizacione mreže i prečišća otpadnih voda 1.1 milijarda, plus 8 milijardi iz kredita. Predviđena je takođe izgradnja 8 reciklažnih centara koje obuhvataju 50 jedinica lokalne samouprave. Oni bi se gradili u Valjevu (11 opština) Somboru (4 opštine), Novoj Varoši (4 opštine), Užicu (11 opština). U drugoj fazi su planirani su reciklažni centri u Pirotu, Požarevcu, Sremskoj Mitrovici i Inđiji.
Najvažnije stavke u budžetu predviđene za životnu sredinu. 150 miliona subvencija za električna vozila; 150 miliona za zamenu individualnih ložišta; 200 miliona za zamenu kotlarnica u javnim ustanovama; 315 m za proširenje zaštićenih područja; 100 m za pošumljavanje; 350 m za zatvaranje nesanitarnih gradskih deponija; 400 m za opštine koje ne mogu same da finansiraju sistem upravljanja otpadom; 600 miliona za čišćenje istorijskog otpada; 100 miliona za čišćenje nesanitarnih deponija i smetlišta kao i video nadzor; 360 miliona za nabavku opreme za komunalni otpad.
Nakon toga je predsedavajući dao reč predstavnici Ministarstva finansija Mirjani Lukić koja je u dva minuta predstavila makroekonomske parametre budžeta za 2022. godinu. U diskusiji su učestvovali poslanica Jasmina Karanac i Tomislav Janković.
Postavljena su sledeće pitanja i primedbe od strane predstavnika Zelene stolice: Prva primedba odnosi se na transparetnost čitavog procesa usvajanja budžeta, kao i na postavljene indikatore ciljeva i određene bazne vrednosti. Upravo je to ključ netransparetnosti jer zainteresovanoj javnosti na taj način nije omogućeno da meri učinke i svrsishodnost uloženih sredstava u zacrtane programe. Kao primer su navedeni indikatori „broj sprovedenih konkursa“ (sugestija CEKOR-a) u programima: Smanjenje zagađenja vazduha u Srbiji iz individualnih ložišta, nabavka, zamena, rekonstrukcija i sanacija kotlarnica za zagađenje i pošumljavanje u cilju zaštite i očuvanja predeonog diverziteta.
Prvo pitanje: Šta znači stavka „Naknade u naturi u iznosu od 1.800.000 rsd ekonomske klasifikacije 413 – programska aktivnost 004 „Administracija i upravljanje“ i Nagrade troškova za zaposlene pod ekonomskom klasifikacijom 415, programska aktivnost 0001?
Drugo pitanje, Zašto postoji disproporcija između Interventnih mera u vanrednim okolnostima zagađivanja životne sredine i druge interventne mere pod 424 Specijalizovane usluge 20,000,000 i Tehnička pomoć u pripremi projektne dokumentacije za infrastrukturne projekte u oblasti životne sredine pod 463 Transferi ostalim nivoima vlasti 60,000,000, kada nas po svemu sudeći čekaju klimatski ekstremi poplave i suše, pa za interventne mere je potrebno alocirati više sredstava?
Treće pitanje, koliko se sredstava tačno odvaja za praćenje kvaliteta vazduha, a koliko za kvalitet vode i koliko za kvalitet zemljišta, kada se priča o programskoj aktivnosti 0007 – Monitoring kvaliteta vazduha, vode i sedimenata, jer da su ciljevi i bazne vrednosti i indikatori u programskom delu jasno postavljeni i određeni, mi bi smo to znali?
Četvrto pitanje, kada će biti urađena karta erozije i zašto nisu izdvojena sredstva za to i ako jesu u kom programu i zašto su umanjena sredstva nevladinim organizacijama?
Državna sekretarka Jelena Tanasković je odgovorila da je okvirna projekcija za program pošumljavanja 150.000 sadnica i oko 420 hektara. Stavka „Naknade u naturi u iznosu od 1.800.000 rsd ekonomske klasifikacije 413, su ustvari novogodišnji paketići za decu, a Nagrade troškova za zaposlene pod ekonomskom klasifikacijom 415, programska aktivnost 0001 je ustvari prevoz zaposlenih.
Tanaskovićeva tvrdi da je vrlo teško odrediti adekvatna izdvajanja i za interventne mere ali i za tehničku pomoć u pripremi dokumentacije za infrastrukturne projekte. Pomenutih dodatnih 9 milijardi i neka buduća podrška sa strane zavisi od izdvajanja za ovaj program.
Što se tiče odgovora na treće pitanje, državna sekretarka je rekla da je teško na ovo pitanje pružiti adekvatan odgovor, jer postoje izdvajanja i iz drugih ministarstava koja se recimo koriste za vode i zemljište. Za izradu karte erozije ove godine opredeljeno 25 miliona dinara. U programskoj aktivnosti 0007 za kontrolu vazduha izdvajiće se 315 miliona, a rečeno je da će tačne podatke dostaviti naknadno ako je potrebno. Ostali smo bez odgovora na pitanje o umanjenju sredstava za civilni sektor.
Na kraju je odbor je jednoglasno usvojio Predlog zakona. Čitav tok sednice Odobra možete pogledati OVDE.
nadoknada putnih troškova za predstavnike Zelene stolice su obezbeđeni iz EKO-SISTEM programa.