Javno slušanje “Energetska efikasnost kao mogućnost razvoja Srbije”
U sredu, 9. oktobra u Maloj sali Doma Narodne skupštine, na inicijativu Beogradskog fonda za političku izuzrtnost predsednica Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku Aleksandra Tomić zakazala je Javno slušanje sa temom “Energetska efikasnost kao mogući razvoj Srbije”
U uvodnom obraćanju Sonja Liht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost, rekla je da je energetska efikasnost jedini način da se prevaziđu nagomilani problemi u društvu. Međutim, kako se ona izrazila: “Mi se i dalje ponašamo kao sirotinja koja se razbacije”.
Prema njoj javna slušanja su forma koja omogućava da se akteri iz različitih sektora sretnu ali se postavlja pitanje koliko zajednički radimo na tom polju a nedostaje koordinacija.
Druga tema kojom bi volela da se tokom javnog slušanja bavimo, rekla je ona, je kako postići da građani shvate da oni treba da budu glavni akteri energetske efikasnosti. Za dugoročnu strategiju najvažnije je da se obrazovanje o energetskoj efikasnosti uvede još u predškolske ustanove, pa zatim da se nastavi tokom celokupnog procesa obrazovanja. Takvog obrazovanja ima ali po njenom mišljenju ne dovoljno.
Ministar građevinarstva i urbanizma Velimir Ilić, istakao je da je neophodno smanjiti potrošnju čime bi se takođe smanjio i uvoz energije i energenata. Prema njegovim rečina ulaganjem u podizanje energetske efikasnosti stambenih objekata postigle bi se velike uštede a otvorila bi se i nova radna mesta u oblasti zgradarstva. Stoga je neophodno razviti mehanizme putem kojih bi se pomoglo građanima da uz pomoć kredita obezbede sredstva neophodna za ulaganje u povećanje energetske efikasnosti zamenom stolarije, izolovanjem objekta, zamenom krovova i drugo. Ušteda koja bi se ovom prilikom postigla omogućila bi građanima da ovaj kredit vrate, a potrošnja energije bi se smanjila.
On je podsetio da je Ministrastvo građevininarstva i urbanizma usvojilo niz propisa, prema kojima se sada grade zgrade koje moraju da “dobiju” energetski pasoš . Rekao je da je do sada izdato 179 ovakvih pasoša i istakao da Ministarstvo neće odustati od sprovođenja ovih propisa zahvaljujući kojima ni jedna zgrada neće moći da se gradi niti da dobije neophodnu upotrebnu dozvolu.
On je rekao da se zarad sprovođenja ovih mera radi na uspostavljanju posebne budžetske linije jer je to neophodno, a da će se svaki uloženi dinar u ovom slučaju “stostruko” vratiti.
Dejan Novaković, državni sekretar u Ministrastvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine rekao je da kada se govori o podacima prema kojima Republika Srbija troši dva do tri puta više energije nego zamlje u regionu i višestruko više od razvijenih zemalja Evrope, neophodno ovakve podatke dati u određenom kontekstu. Prema njegovim rečima ovi podaci su tačni ali se mora u obzir uzeti i činjenica da se u Srbiji najmanje energije troši po glavi stanovnika a da je najveći potrošač privreda. On je najavio da sada postoji saglasnost o osnivanju Fonda za energetsku efikasnost i da bi on trebao da počne sa radom sledeće godine jer je neophodno usvojiti veliki broj podzakonskih akata.
Aleksandra Tomić je dodala da u okviru Odbora za privredu, regionalni razvoj, turizam i energetiku formirana Radna grupa za praćenje i unapređenje oblasti energetske. Takođe je dodala da Odbor nastoji da produbi saradnju sa svim akterima koji mogu doprineti poboljšanju energetske efikasnosti i da članovi Odbora nastoje da poboljšaju saradnju između građana i građanki, banaka i privrede.
Volfgang Šut, rukovodilac projekta Energetska efikasnost u Srbiji, Nemačke razvojne pomoći (GIZ) u svom obraćanju između ostalog je rakao da je nekada jak građevinski sektor u Srbiji sada značajno oslabio. U bliskoj budućnosti, građevinske firme iz Srbije će se sresti sa jakom i inovativnom konkurencijom sa građevinskim firmama koje dolaze iz Evropske unije i koje imaju dovoljno sredstava da vrlo nametljivo osvajaju nova tržišta. Njegov, kako se sam izrazio, recept za prevazilaženje poteškoća u koje bi građevinski sektor mogao da upadne jeste da se organizuje veliki broj okruglih stolova sa raznovrsnim akterima ali sa veoma konkretnim temama a da rezultat tih sastanaka budu konkretne ideje i plan realizacije.
Energetskom efikasnošću se postižu velike uštede a te uštede predstavljaju kapital koji određena firma može da inverstira u unapređenje drugih sektora svog poslovanja ili šireje obima posla. Zaključio je da energetska efikasnost treba da se koristi kao sredstvo unapređenja ekonomije.
Petar Škundrić, član Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku i član radne grupe za praćenje i unapređenje oblasti energetske efikasnosti izlaganje je otpočeo izjavom da nedostaje odgovornosti ali da ima dovoljno znanja. Prema njegovom mišljenju “Neophodno je adekvatno valorizovati energiju. U Danskoj ili recimo Nemačkoj, cena kilovat sata je 0.30 eura pa stoga ne treba da čudi da se građani odgovorno ponašaju i štede”. On se složio sa minostrom Ilićem da bi se ulaganjem u zgradarstvo uštedelo 140 miliona eura ukoliko bi se uštedelo samo 10% energije od ukupne količine koju ove zgrade troše. Njegova preporuka je da o ovim temama treba više govoriti i u školama i na fakultetima a da propise treba dosledno primenjivati radi nas samih ne samo da bi naša zemlja stala rame uz rame sa najrazvijenijima.
Tokom diskusije, između ostalih, Aleksandar Đerić iz Saveta zelene gradnje predložio je podizanje energetske efikasnosti objekata u kojima se nalaze državne institucije ukazavši da bi najbolje bilo početi sa Domom Narodne skupštine. Goran Todorović iz Centra pasivna kuća pitao je da li je zaduživanje jedini put ka postizanju energetske efikasnosi i naveo primer Češke u kojoj je u sektoru građevinarstva izbegnut efekat recesije merama vlade koja je odobrila bespovratne državne subvencije za podizanje energetske efikasnosti privatnih kuća i stanova.
Prisutni su se složili da Javna slušanja pružaju mogućnost različitim akterima da se sretnu i razmene mišljenja i da je energetska efikasnost široka oblast kojoj treba pristupati multidisciplinarno.