Хемикалије не познају границе и морају се контролисати

На веб страници Aгенције за хемикалије стоји следеће:
Закон о изменама Закона о хемикалијама (“Службени гласник РС” број 93/2012) је ступио на снагу 29. септембра 2012. године. Тим даном је престала са радом Агенција за хемикалије, стоји на сајту ове агенције.
Како се наводи у дневном листу Блиц (18.03.2013.), Европска комисија ће у извештају негативно оценити укидање Агенције за хемикалије и од Владе Србије, односно надлежног министарства, затражити да поново активира рад овог тела.

Актуелна влада је направила груб пропуст и укинула једино регулаторно тело које је бринуло о безбедности и здрављу становништва тако што је прописивало које хемијске и биоцидне супстанце и производи не смеју да се користе, увозе и извозе. На основу тог регистра су потом радиле надлежне инспекције. Цео текст прочитајте овдe.

Јуче , 20. марта, на панел дискусији “Живот са опасним хемикалијама: Фикција или реалност свакодневног живота” где је представљен документарни филм “ПРЕПУШТАЊЕ” шведског режисера Стефана Јарла још једном је доведена у питање ова одлука владе. Иако првобитна намера овoг текста није била да се бави овом одлуком владе, кратак осврт за оне који су можда пропустили ову информацију је ту. У наставку текста ћемо навести неке од података изнетих током овог догађаја.

За савремено друштво хемикалије и производи који садрже хемикалије представљају нужности модерног живота. Хемикалије се налазе у готово свим производима у свакодневној потрошњи. Синтетички створене хемикалије се могу наћи у одећи и обући, намештају, дечијим играчкама, мобилним телефонима, кредитним картицама, седиштима аутомобила, козметичким производима…Оне су практично свуда.

У наше организме улазе путем хране, воде, удисањем прашине, гасова и честица из ваздуха, кроз кожу…

Само је мали број хемикалија довољно проучен са становишта дугорочног утицаја на здравље људи и животну средину. Још мање се зна о ефектима комбиновања више различитих хемикалија тј о такозваном “коктел ефекту”.
Светска здравствена организација је, прошле године, проценила да се годишње изгуби око пет милиона људских живота услед изложености одређеним хемикалијама. У овогодишњем извештају, који многи стручњаци сматрају историјским, Светска здравствена организација упозорава да су истраживањима установљене јасне везе између изложености људи, нарочито, деце хемикалијама из свакодневне потрошње и пораста броја различитих врста обољења међу којима су: канцерогена обољења, урођени деформитети, астма, стерраницеилитет и други.

1

А да хемикалије не познају границе сведоче и подаци да је индустрија хемикалија једна од најбрже растућих у свету. У овом тренутку се процењује да она чини 10 одсто светске економије. Од Другог светског рата до данас количина хемикалија у употреби је порасла 500 пута, од милион тона до чак 500 милиона тона годишње. Данас, у 21. веку не постоји земља која се може похвалити да има у потпуности безбедно и регулисано тржиште хемикалијама и производима који садрже хемикалије.
Стога нису ретки апели да се употреба и промет хемикалија морају контролисати. Одсуство система безбедног управљања хемикалијама може да изазове велике економске губитке за једну земљу, укључујући капиталне трошкове за здравство и социјалну заштиту као и за заштиту животне средине.
ЕУ развила је систем који се скраћено зове РЕАЦХ (Registration, Evaluation, Authorization and Restriction of Chemical Substances). Овим системом се, између осталог ,захтева од произвођача и увозника да прикупе податке о опасним својствима хемикалија и да те податке поднесу у централну базу података коју води европска агенција за хемикалије са седиштем у Хелсинкију. Европска унија процењује да ће се применом РЕАЦХ прописа у наредних 30 година уштедети до 50 милијарди евра.
У Србији је законодавна реформа ове области започела 2009. године, доношењем Закона о хемикалијама.  Систем безбедног управљање хемикалијама је даље ојачан оснивањем Агенције за хемикалије као компетентног регулаторног тела унутар државне администрације Републике Србије. Ову иницијативу је подржала Влада Краљевине Шведске са значајним средствима у износу од 1,6 милиона еура. Постигнути резултати су добили високо признање унутар Европске уније и глобално, наводи се у саопштењу са конференције.
Данас су се неке ствари битно промениле за почетак Агенција за управљање хемикалијама више на постоји.
За крај нам преостаје да нагласимо да се превентивним приступом управљању хемикалијама пре свега чувају животи људи и животна средина. Такође се стварају и услови за унепређење продуктивности економије, повећање обима инвестиција и трговине уз увек добродошлу уштеду новца.