Izveštaj EU komisije 2023.
Šta može novo da nam kaže Izveštaj Evropske komisije, u pogledu zaštite životne sredine i klimatskih promena, kada je dovoljno da čovek izađe napolje, udahne vazduh, pogleda u neki vodotok, pogleda u snabdevanje vodom i kanalizaciju, pogleda u odnošenje i zbrinjavanje otpada, pogleda zaštićena područja prirode, zaštićene vrste, pošumljenost i održavanje svega i da zaključi sam šta se dešava (ili koliko se već dugo ništa ne dešava).
Izveštaj 2023.
Nekako uvek se nadamo da u izveštaju pročitamo nešto novo. Želimo da vidimo šta je to naša Vlada, nekome u Briselu, izvestila da je učinjeno, pa čitamo šta Brisel misli o tome, jer sopstvene izveštaje razna ministarstva, jeste da, prave, ali skoro ih uopšte ne objavljuju. U zaštiti životne sredine, sve se vrti oko podataka, i sve je vrlo merljivo. Zašto ne merimo dovoljno? Nema se kapaciteta. To godinama unazad ponavljaju EU izveštaji. Mi ne znamo precizno koliko otpada proizvodimo, koliko otpadnih voda ispuštamo, koliko emisija gasova sa efektom staklene bašte- koliko građani a koliko industrija – a to je početak brige za zaštitu naše okoline i našeg zdravlja.
Kakav vazduh dišemo?
Vazduh je svugde prekomerno zagađen u mestima gde se meri. Tako čitamo u Izveštaju Evropske komisije da je oko 4 miliona ljudi u Srbiji izloženo prekomerno zagađenom vazduhu (Podsećamo da su EU standardi blaži od standarda Svetske zdravstvene organizacije!), da je spora implementacija planova kvaliteta vazduha za gradove i opštine i da je skoro usvojen Nacionalni Program zaštite vazduha. Čitamo i da je energetski sektor glavni izvor zagađenja vazduha i da je urgentno potrebno rešiti zagađujuće emisije iz termocentrane Kostolac B. Na žalost, u Izveštaju nije pomenuto da je ovakvo zagađenje vazduha kršenje osnovnih ljudskih prava (pravo na zdravu životnu sredinu u kontekstu Rezolucije Generalne Skupštine UN iz 2022) i da Srbija ne smanjenjem zagađenja takođe krši preuzete obaveze iz međunarodnog Ugovora o Energetskoj Zajednici.
Prečišćivači otpadnih voda
Šta je još zanimljivo? U prošlom izveštaju, u delu Poglavlja 27, neveden je ugovor o zajmu i poslovima sa kineskom korporacijom CRBC vredan 3,2, milijarde evra za izgradnju kanalizacije i postrojenja za otpadne vode, o kome se u javnosti skoro ništa ne zna jer nije bilo ni tendera. U najnovijem izveštaju, to se više ne pominje. Pominje se “strateška zabrinutost” Brisela u vezi sporazuma koji je Srbija potpisala sa Kinom u oktobru 2023 jer niko ne garantuje da će se te investicije sprovoditi u skladu sa najvišim standardima EU, od kojih su standardi zaštite životne sredine najskuplji.
Obrnuta logika
U Izveštaju još čitamo da Srbija 2023 ima industriju koja nije ohrabrena da investira u zelena rešenja, pa je treba “ohrabriti” primenom principa “zagađivač plaća”. Međutim, ono što je Srbija uradila u oblasti voda upravo je suprotno- krajem oktobra je usvojen Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara kojim se značajno smanjuju naknade koje plaćaju sledeći zagađivači voda: javno-komunalna preduzeća, javna preduzeća i druga preduzeća koja su u vlasništvu države ili lokalne samouprave, kao i pravna lica koja ispuštaju sanitarne i druge otpadne vode, ali koja ne koriste sistem javnog snabdevanja vodom. Naša politika je izgleda obrnuta logika: da im sve oprostimo, pa će oni kad budu mogli nešto uraditi, jer kazne i naknade im smanjuju to što bi uložili u zaštitu životne sredine.
Administrativni kapaciteti
Broj inspekcijskih nadzora se u 2022 smanjio sa 4 289 na 3 584 u odnosu na 2021. Novoosnovana Jedinica za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštite životne sredine je kažu operativna, i razmenjuje poruke kroz međunarodnu platformu SIENA. Međutim, nismo se pomakli da usvojimo Zakon o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini ,na kome se radi još od 2015. godine. I dalje nam u svim podoblastima nedostaju administrativni kapaciteti, tu se misli i na lokalni nivo i na pokrajinski i na republički, i obuhvata i inspekciju. Mi jesmo doneli Akcioni Plan za razvoj administrativnih kapaciteta, kao deo pregovaračke pozicije za Poglavlje 27, ali avaj, nismo ga primenili (to kaže i Izveštaj). Kao i mnoge zakone iz oblasti zaštite životne sredine koji su lepo napisani, ali se slabo primenjuju, ili su u koliziju sa drugim zakonima, ili im nedostaju podzakonska akta, ili naprosto nema političke volje da se oni sprovedu.
Ima li napretka?
Učinjen je “neki napredak” kaže izveštaj, jer su se investicije za oblast otpada i kvaliteta voda povećale za 18% u odnosu na 2022 i jer je usvojena Strategija niskougljeničnog razvoja Republike Srbije od 2023-2030 godine na koju se čekalo više od tri godine. Vreme nam neumitno curi, dolaze novi izbori, a ekološke probleme više ne smemo gurati pod tepih i smatrati za luksuzni trošak, kako zbog nas tako i zbog budućih generacija.
Nema napretka bez zdrave životne sredine.
Autorka
Nataša Đereg, CeKOR