Како енергетско сиромаштво утиче на жене?
Brojne promene koje se dešavaju u svetu najpre izazvane pandemijom korona virusa a zatim i ratom u Ukrajini dovele su do nove ekonomske krize, inflacije kao i ugrožavanja jednog od primarnih resursa a to je energija. Globalna energetska kriza koja je usledila dovela je do velike opasnosti da ljudi iz celog sveta izgube pristup električnoj energiji i gorivu za domaćinstva i zapadnu u energetsko siromaštvo. Kao i svako siromaštvo, energetsko siromaštvo pogađa najugroženije. A među najugroženijim u Srbiji su zasigurno i žene.
Energetsko siromaštvo u Srbiji
U Srbiji je 22. aprila 2021. godine usvojen Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije koji je definisao energetsko siromaštvo kao „rezultat kombinacije niskih prihoda domaćinstva, velike potrošnje raspoloživih prihoda na energiju i nedovoljne energetske efikasnosti“. Stanovnici koji su energetski ugroženi ne mogu da obezbede dovoljno toplu zimu u svom domu isto kao što ne mogu ni da pokriju troškove energenata koji su im potrebni. Svaki početak zime za njih je prožet neizvešnošću da li će i u kojoj meri uspeti da obezbede sebi i svojoj porodice osnovne energetske uslove. Prema dostupnim podacima ovakav status ima oko 200.000 domaćinstva tokom ove zime.
Važnu stvar koju treba uzeti u obzir jeste da se po mehanizmu energetski ugroženog kupca subvencioniše cena električne energije i gasa, a ipak oni najugroženiji najviše koriste čvrsta goriva kakvi su drva i ugalj. Tu nema subvencija, tako da se čini da ta mera nije prilagođena najugroženijima. I da tu treba razmisliti o mogućim rešenjima budući da posledice energetskog siromaštva utiču na kvalitet života.
„Posledice energetskog siromaštva su mnogobrojne, od povećanog broja smrtnih slučajeva tokom zime i zdravstvenim problema kao što su prehlada, kardiovaskularne i respiratorne bolesti do problema mentalnog zdravlja kao što su anksioznost, stres i depresija“ ukazuje Renata Slabe Erker sa Instituta za ekonomska istraživanja u Ljubljani.
Rodna dimenzija energetskog siromaštva
Dakle, energetsko siromaštvo je ozbiljan problem, a posebno u vreme krize. U vreme krize obično veliki deo marginalizovanih ili skrivenih problema društva budu obelodanjeni. Jedan od tih problema je svakako položaj žena u energetskoj politici. Energetska politka ima različit uticaj na žene i muškarce.
Žene u Srbiji su itekako pogođene energetskim siromaštvom. Imajući u vidu različite kulturološke i sociološke faktore one su uglavnom glavni potrošači energije u domaćinstvu jer su im društvene norme nametnule odgovornost za kućne poslove kao što su kuvanje, pranje i čišćenje. Pored toga, zbog nižih prihoda, žene su u većem riziku od energetskog siromaštva. Platni jaz između žena i muškaraca, izračunat na osnovu podataka Istraživanja o strukturi zarada za 2018. godinu, iznosio je 8,8 odsto i ukazuje na to da su žene bile manje plaćene od muškaraca za 8,8 odsto, odnosno da je prosečna zarada po času žena iznosila 91,2 odsto od prosečne zarade po času muškaraca.
Takođe, zadovoljavanje energetskih potreba u domaćinstvu povećava teret brige za žene koji je već visok. Prema istraživanju koje je sprovelo Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost u saradnji sa UN Women, žene u Srbiji rade duplo više neplaćenog posla nego muškarci. Po osnovu ovog neplaćenog rada one bi mogle da zarade i do 72.000 dinara na mesečnom nivou.
Dakle, žene većim delom dosta vremena provode u svom domu što dovodi do toga i da su žene uglavnom odgovorne i za potrošnju energije u domaćinstvu ali i ključni akteri i pokretači promena i mogu uticati na ponašanje porodice, zajednice i čitave buduće generacije. To treba iskoristiti.
Pravednu tranziciju ka pristupačnoj i čistoj energiji moramo sprovoditi sagledavajući rešenja osnovnih uzroka energetskog siromaštva i glavnih potrošača energije koje brinu o domaćinstvu, a to su žene. Posebno treba imati u vidu da je položaj žena u odnosu na energestko siromaštvo poražavajući kada govorimo o marginalizovanim ženama, ženama iz romskih zajednica, iz seoskih domaćinstava, starijim ženama, ženama sa smetnjama. Dakle, one su u vidno lošijem položaju ne samo u odnosu na muškarce, već i na ostale žene.
Energetsko siromaštvo višestruko utiče na kvalitet života žena: umanjuje vreme koje im je na raspalaganju a koje mogu koristiti na neki drugi način, može izazvati psihološke probleme poput depresije, može izazvati zdravstvene probleme, može uticati na porast nasilja, pojačava osećaj diskriminisanosti. Stoga, izazove sa kojima se žene suočavaju u ovoj oblasti treba pretvoriti u prilike koje će poboljšati kako njihov položaj u društvu tako i unaprediti celokupnu energetsku politiku.
Za kraj, uvođenje rodne perspektive u energetsku politiku je neophodno kako bi se realizovala Agenda za održivi razvoj 2030, a rešenja koja treba da umanje energetsko siromaštvo moraju da budu u skladu sa principom „da niko ne bude izostavljen“. Klimatske promene negativno utiču na sve, ali posebno na žene budući da one imaju ograničen pristup resursima pa su tako i manje zastupljene na mestima donošenja odluka u oblasti energetike. Ono što govori u prilog lošijem položaju žena u energetskom siromaštvu jeste i to što ne postoje procene kao ni istraživanja o potencijalno različitim efektima primene energetskih politika na žene i na muškarce u Srbiji. Stoga, treba sagledati i istražiti sve aspekte rodne dimenzije energetskog siromaštva i razviti mehanizme podrške žena u ovoj oblasti kako bi one postale liderke u prevazilaženju energetskog siromaštva odnosno energetske tranzicije uopšte.
Autorka: Mirjana Đorđević, Fondacija BFPE za odgovorno društvo