EU – Izazovi i perspektive Srbije u oblasti životne sredine 2013
Tema jednodnevne konferencije pod nazivom EU – Izazovi i perspektive Srbije u oblasti životne sredine 2013 održane u sredu 3. aprila bila je napredak i dalji izazovi u usaglašavanju zakonovdavstva i pravnih tekovina EU u oblasti životne sredine i razmatranje mogućnosti mehanizama za unapređenje dijaloga predstavnika državnih institucija i organizacija civilnog društva u procesu evropskih integracija Srbije u oblasti životne sredine, kao i veće uključivanje svih zainteresovanih strana u ovaj proces. Ovu konferenciju organizovao je Fond Ekotopia uz podršku Ambasade Velike Britanije.
Ambasador Velike Britanije u Srbiji Majkl Devenport rekao je da je u prethodnim godinama vidan napredak Srbije u usklađivanju zakona sa pravnim tekovinama EU o zaštiti životne sredine, ali da ima još prostora za unapređenje, naročito u sprovođenju tih zakona. 
On nije propustio da napomene da je evidentan nizak nivo svesti o potrebi uključivanja civilnog društva u proces odlučivanja.
Pomoćnik ministrake energetike Mirko Grubišić govorio je na skupu o nekoliko važnih tema. Između ostalog on je rekao da će usaglašavanje zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom EU u oblasti zaštite životne sredine koštati 10,6 miliona evra. Pored toga, Grubišić je rekao, naglašavajući da izražava svoje lično mišljenje, da je ukidanje Fonda za zaštitu životne sredine bila greška i da on treba da postoji jer je imao odlične projekte.
Pomoćnik ministarke je takođe najavio da će u narednih 10 do 15 dana biti pripremljene izmene i dopune Zakona o zaštiti prirode obećavši pri tom da će biti održane javne rasprave o predloženim izmenama.
Takođe je izjavio da su u planu izmene Zakona o upravljanju otpadom i dodao da se izmenama predviđa smanjenje broja deponija planiranih za izgradnju kojih prema važećem zakonu treba da bude 27.
Gradski sekretar Sekretarijata za zaštitu životne sredine Beograda Goran Trivan rekao je da je Srbija previše brzo ide ka usvajanju evropskog zakonodavstva, a nije u stanju da to sprovede u praksi. On je reako da se preambiciozno krenulo u definisanje ciljeva u ovoj oblasti, da je mišljenja da granice u ovoj oblasti treba pomerati postupno jer naša privreda nije spremna za nagle promene propisa a društvo nema dovoljno kapaciteta da ove promene iznese. On je naglasio važnost uključivanja lokalnih samouprava i predlaganja zakonskonskih akata i rešenja ali je govorio i o teškoćama ostvarivanja iste.
Zoran Sretić iz Kancelarije za evropske integracije rekao je da poljoprivreda i životna sredina čine 2/3 od ukupnog broja propisa koje Republika Srbija treba da usvoji u procesu pridruživanja. Ako se ne bismo usaglasili sa direktivama to bi moglo da se tretira kao zloupotreba ekonomskih sloboda, rekao je on. Moramo početi da razmišljamo o oblasti novih propisa – npr o klimatskim promenama.
Sonja Liht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost istakla je da je parlament najvažnija institucija dokle god je Republika Srbija definisana kao parlamentarna demokratija. Ona je rekla da ima obećanja mnogih poslanika i poslanica da se više ni jedan Zakon neće donositi bez pažnje javnosti. Nama nije potrebna promena svesti već promena životne filozofije ako govorimo o životnoj sredini. Takođe nama je potrebna promena pogleda na svet i razumevanja sveta. Svi govore o Fondu za zaštitu životne sredine a ja vas podsećam da je ukinuta Agencija za hemikalije i najavljuje se ukidanje Agencija ze lekove, dodala je ona.
Ivana Ćirković, direktorka Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije rekla je da se kancelarija bavi koordinacijom institucija i monitoringom rada kao i da je posvećena unapređenju regulatornog okvira za saradnju sa civilnim društvom.
Na jednodnevnoj konferenciji razmatranna su pitanja neophodnosti unapređenja procesa konsultacija sa javnošću i kvaliteta dijaloga sa organizacijama civilnog društva kao i dalji rad na podizanju svesti na svim nivoima u zemlji.