Održana 25. sednica odbora
Predstavnici mehanizma Zelene stolice učestovali su u radu 25. sednice Odbora za zaštitu životne sredine održanoj 25.12.2019. godine u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Na predmetnoj sednici Odbora, ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan i direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović su prisutnim članovima/cama odbora i civilnog sektora prezentovali izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2018. godinu.
Nakon inicijalnog, uvodnog govora predsednice Odbora Maje Gojković u kojem je pozdravila sve prisutne iz različith sektora, reč je dobio direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović. Radović je u svom izlaganju nastojao da pruži skraćeni prikaz izveštaja koji je sačinila agencija za 2018. godinu. Radović je pre nego što je svoju pažnju posvetio temama od neposrednog značaja za zaštitu životne sredine, istakao je izrazitu prijemčivost izveštaja i domena zaštite životne sredine u Srbiji „običnom građaninu“, po uzoru na transformaciju politike Evropske Komisije u predmetnom polju. Takođe Radović je naveo podatke o budžetu za zaštitu životne sredine koji iznosi 63,2 mlrd dinara, dok je rashod BDP-a 15,2 mlrd dinara odnosno 0,3%. Nakon toga Radović je govorio o kvalitetu vazduha ističući da je vazduh u Srbiji za 2018. godinu bio pretežno čist ili neznatno zagađen, sem u sledećim gradovima (Valjevo, Kragujevac, Kraljevo, Sremska Mitrovica, Subotica, Užice, Pančevo, Beograd, Smederevo i Kosjerić) gde je vazduh bio prekomerno zagađen, odnosno treće kategorije. Kao ¾ posledica prekomernog zagađenja vazduha u pomenutim gradovima, Radović je naglasio preveliko prisustvo pm čestica i proizvodnju, odnosno distribuciju energije. U borbi protiv zagađenja vazduha Radović je podvukao 17 novih mernih stanica za praćenje kvaliteta vazduha i 28 instrumenata za praćenje nivoa pm 10 i 2,5 čestica. Potom je svoju pažnju preusmerio ka pitanju kvaliteta voda u Srbiji, gde je kao glavni problem apostofirana neispravnost (fizičko hemijska 28,6% i mikrobiološka 31,8%) voda u državi, posebno u Vojvodini. Dalje nevolje donose i otpadne vode, odnosno nepostojanje dovoljnih kapaciteta za njihovo prečišćavanje. Pozitivne vesti u ovom polju jeste proširenje mreže za praćenje kvaliteta vode u Šapcu, Grdelici i Raškoj, kao i saradnja sa Evropskom agencijom za zaštitu životne sredine i inicijacija primene međunarodnih standarda u ovom i u drugim poljima.
U svom izlaganju, poslanica Nada Lazić je istakla mali udeo BDP 0,3 % na izdatke za zaštitu životne sredine kao i prihode (0,28% BDP), te je postavila pitanje prirode naknade, tj. da li su to zeleni dinari ili ukupna naknada, odnosno zarada? Pored pitanja budžeta, Nada Lazić je izrazila sumnju u validnost podataka o čistoći vazduha u Boru, odnosno da se prisustvo pm čestica u Boru meri tek od septembra 2018. godine i da se radi objektivne slike moraju pružiti i podaci o postojanju sumpor-dioksida. Takođe Lazićeva je pokazala zabrinutost zbog gubitka od 33% u vodovodnoj mreži u Beogradu, koji su po njenom mišljenu izključivo posledica nelegalnih priključenja na vodovodnu mrežu. U oblasti voda po mišljenju Lazićeve alarmatno je neposedovanje mehanizama za prečišćavanje otpadnih voda i neprimenjivanje utvrđene strategije posebno u AP Vojvodini. Nada Lazić je nastavila sa pitanjem broja automatskih mernih stanica i monitora za praćenje kvaliteta vazduha, tj. da je 2009. prilikom postavljanja međunarodne mreže za praćenje 90% (koliko je potrebno za posjedovanje validnih podataka) monitora u stanicama radilo, dok taj broj za 2018. iznosi 48%. Kao odgovor na upućena pitanja za broj radio stanica i monitora u njima, Radović je napomenuo nepostojanje adekvatnog budžeta za njihovo održavanje u periodu 2011. i 2012 godine, te da će u narednom periodu postojati stabilan budžet. Radović je takođe naglasio da je primetan izvestan napredak u svim poljima zaštite životne sredine, koji će se nastaviti u predstojećim godinama.
Član odbora Despotović Zoran je nakon poređenja zaštite životne sredine iz 80-tih godina XX veka i danas, uputio pitanje aktivnosti usmerenih ka eliminsanju deponija uz obale reka, kao i ko upravlja rekama u Srbiji. Na Despotovićevo poređenje sadašnjeg i stanja u 80-tim godinama, Radović je napomenuo nedostatak sistemskog ulaganja u sistem zaštite životne sredine od 80-tih, kao i veliki broj uvezenih motornih vozila koji se karakterišu kao izraziti zagađivači vazduha. Na zabrinutost po pitanju deponija uz obale reka, Radović je izneo podatak od 11 komunalnih deponija i 1600 sanitarnih smetlišta i da rekama upravljaju lokalne samouprave uz pomoć resornog ministarstva.
Nakon Zorana Despotovića reč je dobila Jasmina Karanac koja je izrazila pozitivnu sliku koju Srbija nosi u svet kada je reč o borbi protiv zagađenja vazduha, o čemu svedoči i pozicija koprecedavajućeg na sledećoj globalnoj konferenciji o klimatskim promenama u Glazgovu. Nakon što je istakla minornu ulogu Srbije u globalnom zagađenju, Karanac je upitala koje su to predstojeće aktivnosti u oblasti klimatskih promena, da li će biti više novca za pomenuto polje i gde je pozicija Srbije u strategiji za smanjenje emisije štetnih gasova.
Potom je reč preuzela predsednica Odbora Maja Gojković koja se upkros stručnoj metodologiji prema kojoj je izveštaj sačinjen, zalaže za njegovo pojednostavljenje. Takođe, predsednica je naglasila volju Srbije da pored povlačenja velikih sila iz sporazuma o klimatskim promenama, doprinese smanjenju negativnih efekata. Kao aktuelnu temu u oblasti zaštite životne sredine Gojkovićeva je podvukla zagađenje vazduha i postavila pitanje konkretnih mera za smanjivanje zagađenja istog. Predsednica je na kraju izrazila zabrinutost zbog negativnog uticaja društvenih mreža u borbi protiv zagađenja vazduha i zakonodavnu neaktivnost Srbije u oblasti zaštite životne sredine.
Nakon predsednice, ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan se obratio prisutnima. Na početku svog govora, ministar je istakao da sve kritike i zabrinutosti shvata kao podršku i pomoć za efikasnije obavljanje svog posla. Potom se posvetio problemu otpadnih voda, gde je istakao da je prisutan mali napredak, ali da će se isti dobiti veće dimenzije u predstojećim godinama. Naglasio je značaj investicionog plana za saniranje problema otpadnih voda, gde je ipak važno pitanje vremena, tj. da se problem takvih razmera ne može rešiti za „jedan dan“. Uprkos nedostatku tehničke dokumentacije, ministar očekuje da će 2020. godina biti prekretnica u smislu prevazilaženja problema otpadnih voda. Goran Trivan je pohvalio saradnju sa lokalnim samoupravama, gde je podvukao konačnu promenu svesti kod velikog broja lokalnih lidera po pitanju zaštite životne sredine. Kada se radi o zagađenosti vazduha, ministar je ponovio da je izrazit problem više stotina hiljada uvezenih automobila, koji su naročiti zagađivači kvaliteta vazduha. Trivan je nastavio sa racionalnim zapažanjem da se podaci o kvalitetu vazduha moraju uzeti sa rezervom, obzirom da su merne stanice na mestima koja su karakteristična po većoj aglomeraciji štetnih čestica (pm 2,5 i 10), nego što je ostatak Beograda. Ministar je zaključio podacima koji ukazuju na povoljnije finansijsko stanje, tj da će budžet za 2020. biti veći za 27%.
Naša predstavnica Aleksandra Mladenović je u svom obraćanju iskoristila priliku da ministru Trivanu postavi nekoliko pitanja. Prvenstveno Mladenovićevu je interesovao stepen u kom će se izveštaj koristiti za dalja planiranja u očuvanju životne sredine, zatim status zaštićenih područja. Aleksandra je navela da su prostorni planovi iz 2019. i 2020. za zaštićena područja predviđali 10% odnosno 12% državne teritorije, a da smo trenutno na 7,6%. Predstavnica Zelene stolice je naglasila da se bez konkretnih i korenitih pomaka životne sredine u agendi parlamenta Srbije, nećemo dalje pomaći od podataka za 2018. godinu.
Na pitanje naše predstavnice o zaštićenim područijma, ministar Trivan je odgovorio da su ona upravo i prioritet, ali da zbog administrativne procedure i kapaciteta, taj proces ide nešto sporije, osim toga mora se voditi računa o iskustvima drugih država kako se ne bi proizveli negativni efekti. Ministar je nastavio sa zaključkom da svi sektori za očuvanje životne sredine trebaju biti podređeni zakonu o klimatskim promenama i da se prihvatanje međunarodnih standarda treba odraziti i na međusobne dogovore i odnose između institucija.
Nakon ministra, reč je predsednica dala poslaniku Bogatinoviću koji ne deli sumornu sliku o stanju životne sredine kao poslanik Despotović. Zapravo poslanik Despotović je izrazio nezadovoljstvo, zbog nedostatka predutzetih mera od strane vladinih resora za zaštitu životne sredine. Poslanik Bogatinović je na nezadovoljstvo poslanika Despotovića predložio aktivnost lokalnih zajednica i samouprava, tj. da one upravo budu inicijatori promena, a ne da čekaju vladinu podršku i pomoć. Takođe Bogatinović je naglasio veliki značaj leskovačke akumulacije Barje.
Zaključke sa 25. sjednice Odbora za zaštitu životne sredine sačinili su Goran Trivan i Filip Radović koji su se složili da je Srbija na dobrom putu, prvenstveno zbog toga što se predmetni izveštaj 2 puta godišnje prezentuje, dok je taj broj u državama regiona znatno manji. Osim toga članovi odbora i predsednica su složili u mišljenju da istovremeno prisustvo ministra Trivana i direktora Radovića sednici, zapravo pokazuje izrazitu želju da uprkos naročitim izazovima i preprekama u polju zaštite životne sredine, Srbija nastavi da ostvaruje povoljne rezultate i da stremi ka još boljim radi zdravijeg života svih njenih građana. Nakon diskusije Odbor je usvojio Izveštaj i predložio Narodnoj skupštini da ga prihvati.
Sednici je predsedavala predsednica Odbora Maja Gojković, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Duško Tarbuk, Milena Turk, Mladen Lukić, Radoslav Cokić, Aleksandra Jevtić, Jasmina Karanac, Nada Lazić, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, Borka Grubor i Milena Ćorilić.
Video snimak sednice možete pogledati OVDE