Prva Otvorena vrata Zelene poslaničke grupe
Zelena poslanička grupa organizovala je 21. aprila prva „Otvorena vrata” za predstavnike međunarodnih organizacija i institucija koje deluju u oblasti zaštite i unapređenja životne sredine. Sastanak je održan u Zelenom salonu Narodne skupštine Republike Srbije, sa ciljem da Grupa predstavi svoja stratečka usmerenja, buduće aktivnosti i čuje mišljenja i komentare predstavnika međunarodne zajednice na aktuelne probleme i planove u ovoj oblasti.
Sastanku je prisustvovalo 18 poslanika i poslanica iz različitih stranaka, odnosno 2/3 članova ove neformalne grupe. Na poziv za učešće na ovom sastanku su se odazvali i predstavnici relevantnih međunarodnih organizacija, između ostalih Delegacije EU u Srbiji, UNDP-a, GIZ-a, i Ambasade SAD u Srbiji.
Skup su otvorili predstavnici neformalnog sekretarijata Zelene poslaničke grupe (ZPG). Miloš Đajić sumiranjem dosadašnjeg rada Grupe istakao da ova neformalna parlamentarna mreža po prvi put oformljena 2009. godine. Napomenuo je da funkcionisanje ovakve neformalne grupe ima podršku u trećem uzastopnom sazivu Narodne skupštine, kako od strane samih poslanika i sekretarijata, tako i zaiteresovanih donatora. Valentina Đureta je ukratko predstavila najznačajnija strateška usmerenja za dalji rad ZPG. U ovom pogledu, izdvojene su tri oblasti kao primarne za dalji rad: upravljanje vodama, upravljanje komunalnim otpadom i pošumljavanje.
Nakon uvodnih obraćanja, koordinatori Grupe su detaljnije predstavili ideje i viđenje angažovanja Grupe. Nada Lazić je istakla da je jedan od zadataka ZPG širenje zainteresovanosti za oblast i među ostalim narodnim poslanicima, pogotovo tokom zakonodavnog procesa. Nakon ovih napomena, ona se osvrnula na trenutna programska usmerenja ZPG i istakla je da postoji veliki potencijalni problem sa raspoloživošću pitkih voda i pretnjom od poplava, budući da je svega 10% stanovništva Srbije pokriveno sistemom tretmana otpadnih voda, dok samo dodatnih 30-40% pokriva korisnike sistema odvođenja voda. Ona vidi ulogu ZPG u postavljanju ove teme kao prioritetne teme u parlamentu, naročito u pogledu budžetiranja. Kada je u pitanju problem upravljanja otpadom, istakla je da je bolje delovati preventivno nego baviti se posledicama, kao i da je u tome neophodno učešće različitih nivoa vlasti, budući da je reč o egzistencijalnom, a ne političkom pitanju. U pogledu pošumljavanja, istakla je naročitu ugroženost Vojvodine, čija je teritorija pod šumama izuzetno mala (oko 6%), što je čini ranjivom na delovanje eolske erozije, ali se osvrnula i na druge delove Srbije, gde se usled manjka šuma povećava pretnja od pojave klizišta. Jedna od ključnih uloga članova ZPG svakako treba da bude uticaj i edukacija drugih narodnih poslanika o ovim temama, kao i njeno postavljanje u agendu Narodne skupštine.
Mirjana Đoković je izložila potencijalne poteškoće koje je potrebno prevazići u daljem radu ZPG, među kojima su se našli: isključivanje političke obojenosti u radu ZPG, ali i premošćavanje prepreka za uticaj na pripremu amandmana i zakonskih predloga. Opisala je Čačak kao primer dobre prakse u pogledu tretmana otpada, ukazujući na rad regionalne deponije „Duboko”, ali i da građani ne prepoznaju u dovoljnoj meri prednosti ovakvog projekta, kao i razvijenog sistema primarne selekcije otpada. Kao poseban problem je izdvojila nedostatak kapaciteta za saradnju sa privatnim sektorom usled male isplativosti u oblasti ekologije i nedostatak senzibiliteta lokalnih vlasti u pogledu finansiranja ekoloških studija i projekata. Kao deo rešenja vidi preventivno, a ne delovanje samo nakon akcidenata i širi timski rad u poslaničkoj mreži.
Dejan Radenković se osvrnuo na rad ZPG od njenog osnivanja 2009. godine. Smatra da je trenutni prioritet u radu mreže pregovaračko poglavlje 27, kao i da je dosada ispunjeno uglavnom sve što je bilo dogovoreno, uprkos tome što nije uvek postojao konsenzus u okviru same mreže. Naveo je da ZPG ima široke potencijale za dalje delovanje i to u pogledu obrazovanja, nadgledanja kaznene politike u ovoj oblasti, edukacije u školama i inspekcijskog nadzora. Kao pitanja od posebnog značaja istakao je potrebu korišćenja raspoloživih fondova, kao i proširivanje rada ZPG u pogledu rada na terenu, van parlamenta.
Nakon ovih izlaganja, otvorena je diskusija u kojoj su učestvovali poslanici i poslanice i predstavnici međunarodnih organizacija i institucija. Miloš Đajić je zaključio sastanak, predloživši njegovo periodično, tromesečno sazivanje. Ovi sastanci bi, izuzev prilike za međusobno upoznavanje poslanika ZPG predstavljali podlogu za kontrolu i predstavljanje postignutih rezultata, kao i za održavanje međusobne komunikacije. Razgovori na temu unapređenja životne sredine i uloge ZPG su nastavljeni i nakon zvaničnog dela sastanka u neformalnoj atmosferi.
