Рециклажа – тешкоће и успеси

Иако је од усвајања сета закона којима се регулише област рециклаже прошло 4 године, рециклажа отпада у Србији још увек није заживела. Од 26 предвиђених регионалних депонија само десетак функционише. Осталих 16 или не задовољавају потребне стандарде или још увек нису оформљене.
На Панел – дискусији Данас конференс центра – “Рециклажна индустрија у Србији – Законодавни и институционални оквир” учесници су истакли да велика количина отпада и не стигне до регионалних депонија већ “заврши” на дивљим депонијама. Поред економског потенцијала рециклаже истакли су и важност исте за заштиту животне средине.
Унапређењу система прикупљања и дистрибуције отпада доприноси и сарадња јавних предузећа као што је сарадња ЈП ПТТ “Србија” и ЈКП “Градска чистоћа” који заједнички прикупљају отпад.
Детаље о конференцији можете погледати у листу Данас.
За разлику од наше земље у ЕУ ситуација са рециклирањем је значајно другачија мада и међу државама чланицама постоје разлике.
У Европској унији у 2011. години рециклирано је или компостирано 40% комуналног отпада . Највише се рециклирало у Немачкој а највише компостирало у Аустрији. У Бугарској и Румунији највише отпада завршило је на депонијама док је Данска предњачила са спаљивањем.
За то време у Србији, према подацима из новог извештаја Европске статистичке службе, 100% отпада иде на депоније, као и у Босни и Херцеговини (БиХ) и Македонији.
Више о овоме погледајте на интернет страници ЕурАктив.