Reciklaža – teškoće i uspesi
Iako je od usvajanja seta zakona kojima se reguliše oblast reciklaže prošlo 4 godine, reciklaža otpada u Srbiji još uvek nije zaživela. Od 26 predviđenih regionalnih deponija samo desetak funkcioniše. Ostalih 16 ili ne zadovoljavaju potrebne standarde ili još uvek nisu oformljene.
Na Panel – diskusiji Danas konferens centra – “Reciklažna industrija u Srbiji – Zakonodavni i institucionalni okvir” učesnici su istakli da velika količina otpada i ne stigne do regionalnih deponija već “završi” na divljim deponijama. Pored ekonomskog potencijala reciklaže istakli su i važnost iste za zaštitu životne sredine.
Unapređenju sistema prikupljanja i distribucije otpada doprinosi i saradnja javnih preduzeća kao što je saradnja JP PTT “Srbija” i JKP “Gradska čistoća” koji zajednički prikupljaju otpad.
Detalje o konferenciji možete pogledati u listu Danas.
Za razliku od naše zemlje u EU situacija sa recikliranjem je značajno drugačija mada i među državama članicama postoje razlike.
U Evropskoj uniji u 2011. godini reciklirano je ili kompostirano 40% komunalnog otpada . Najviše se recikliralo u Nemačkoj a najviše kompostiralo u Austriji. U Bugarskoj i Rumuniji najviše otpada završilo je na deponijama dok je Danska prednjačila sa spaljivanjem.
Za to vreme u Srbiji, prema podacima iz novog izveštaja Evropske statističke službe, 100% otpada ide na deponije, kao i u Bosni i Hercegovini (BiH) i Makedoniji.
Više o ovome pogledajte na internet stranici EurAktiv.