Šta za Srbiju donosi Zakon o klimatskim promenama?
Iako je u ovom trenutku najveća pažnja usmerena na zaustavljanje pandemije kovida-19, svet se trenutno suočava sa još jednom krizom. Sagorevanje fosilnih goriva i emitovanje gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu dovodi do porasta temperature na našoj planeti i klimatskih promena, a globalni napori da se ove promene zaustave, kao i da se izgradi društvo zasnovano na čistim izvorima energije sigurno će obeležiti 21. vek.
Kada pomislite na klimatske promene verovatno vam prvo na um padnu slike topljenja polova, šumskih požara i snažnih uragana koji dominiraju svetskim medijima. Međutim, posledice zagrevanja planete imaju vrlo jasne posledice i na lokalu, u našoj državi.
Srbija se nalazi u predelu koji se zagreva brže od svetskog proseka što čini da su posledice klimatskih promena u našoj zemlji nažalost već vidljive golim okom. Građani u 21. veku osećaju posledice sve češćih toplotnih talasa, primetno je da su zime postale blaže i da ima manje snega, a naučnici povezuju promenu klime i sa rekordnim poplavama koje su pogodile naš region 2014. Procene su da je Srbija u poslednjih 20 godina pretrpela štetu veću od 7 milijardi evra od vremenskih katastrofa, najviše od suša, a ukoliko se trend zagrevanja nastavi u budućnosti možemo očekivati još veći pritisak na privredu naše države.
Međutim, klimatske promene ne predstavljaju samo pretnju, već i priliku za izgradnju jednog modernog društva zasnovanog na obnovljivim izvorima energije i zdravoj životnoj sredini. Na primer, evropski Zeleni dogovor i predloženi plan investicija u infrastrukturu američkog predsednika Bajdena u svom središtu upravo imaju investicije u čiste tehnologije i otvaranje „zelenih” radnih mesta, a trendu ovakvog razvoja pridružuju se gotovo sve najveće države na svetu.
Imajući u vidu značaj ovog pitanja, veoma je važno što je Srbija konačno dobila Zakon o klimatskim promenama, međutim ovaj Zakon predstavlja tek jedan početni korak kada je u pitanju uređivanje ove oblasti u našoj zemlji i od samog čina njegovog donošenja mnogo je važnije šta će se dogoditi u periodu koji sledi.
Šta donosi zakon?
Zakon o klimatskim promenama usvojen je u Narodnoj skupštini Republike Srbije 18. marta 2020. godine. Odredbe Zakona se u najvećoj meri odnose na uređivanje oblasti monitoringa, izveštavanja i verifikacije emisija gasova sa efektom staklene bašte u našoj državi. Time se postavlja osnova za praćenje konkretnog stanja u Srbiji koje je neophodno kako bi se sprovele efikasne mere i ispunile određene obaveze o izveštavanju koje naša država ima prema međunarodnoj zajednici.
Ovo je posebno važno imajući u vidu da se Evropska unija priprema da uvede takse na ugljenik (carbon border adjustment mechanism) pri uvozu određenih dobara kako bi zaštitila svoju privredu od konkurencije iz država koje nemaju snažne politike borbe protiv klimatskih promena i smanjenja emisije ugljen-dioksida. Da li će se ove takse u budućnosti proširiti na sve vrste proizvoda još ostaje da se vidi, ali jasno je da u svakom slučaju ovaj plan predstavlja potencijalnu opasnost za Srbiju s obzirom na to da se u našoj državi trenutno oko 70% električne energije dobija iz uglja, energenta koji je odgovoran za najveće emisije ugljen-dioksida.
Osim uređivanja pravnog okvira i postavljanja osnove za proces praćenja emisija, sam Zakon ne donosi direktno odredbe koje se tiču smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) u našoj državi. Konkretne akcije Srbije zapravo će najviše zavisiti od strategija i planova koji treba da budu usvojeni u narednom periodu i da bliže urede celu oblast.
Sadržaj strategija i planova je ključan
Zakon perdviđa usvajanje tri važna dokumenta u naredne dve godine:
1. Strategije niskougljeničnog razvoja
2. Akcionog plana za sprovođenje strategije
3. Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove (plan adaptacije)
Pored toga, Srbija je započela izradu Integrisanog nacionalnog plana za energetiku i klimu (NEKP) kojim bi trebalo da se predstave planovi za mere koje će se sporvesti u energetskom sektoru do 2030. a koje bi trebalo da dovedu do veće upotrebe obnovljivih izvora energije i unapređenje energetske efikasnosti. Takođe uskoro se očekuje i predstavljanje novog Nacionalno određenog doprinosa (NDC), dokumenta u kome Srbija predstavlja svoje planove za smanjivanje emisija gasova sa efektom staklene bašte u narednom periodu, kao deo svojih obaveza preuzetih Pariskim sporazumom.
Tek nakon što ovi dokumenti budu usvojeni moći ćemo sa većom sigurnošću da govorimo o tome da li Srbija ozbiljno pristupa pitanju klimatskih promena i da li vidi primenu čistih tehnologija kao priliku za razvoj i unapređenje kvaliteta života građana.
Istovremeno, kreiranje i kvalitetno sprovođenje Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove je izuzetno važno za našu državu i njene građane zbog već pomenutih šteta i pritisaka na privredu koje klimatske promene donose.
Zakon je usvojen skoro tri godine nakon završetka javne rasprave
Oblast klimatskih promena je veoma dinamična. Naučna saznanja o potencijalnim posledicama konstatno se unapređuju, dok cena struje dobijene pomoću obnovljivih izvora strmoglavo pada širom sveta tako da su ovi izvori sada na velikom broju tržišta cenovno konkurentni fosilnim gorivima.
Zato je važno ukazati i na činjenicu da se sa usvajanjem Zakona o klimatskim promenama dosta kasni. Javna rasprava o nacrtu zakona završena je 20. aprila 2018. godine, skoro pune tri godine pre nego što je zakon konačno usvojen u Narodnoj skupštini.
Primera radi, u vreme kada je trajala javna rasprava još uvek nije bio objavljen Specijalni izveštaj Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC) o važnosti zadržavanja globalnog zagrevanja ispod 1,5 °C, cilj Evropske unije je bio da do 2030. smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za 40% u odnosu na 1990. dok su razgovori o postizanju neto-nultih emisija GHG do 2050. tek počinjali da se vode na najvišem nivou.
Danas čak 131 država koje su odgovorne za 73% ukupnih globalnih emisija GHG ima usvojen cilj o postizanju neto-nultih emisija do sredine veka ili je postavljanje tog cilja trenutno u razmatranju od strane državnih organa. Među tim državama su Kina, Sjedinjene Američke Države, kao i blok država koji čini Evropsku uniju. Evropska unija je takođe nedavno unapredila i svoju kratkoročnu klimatsku ambiciju tako da do 2030. emisije GHG smanji za 55% u odnosu na 1990.
Kao što smo već napomenuli, sam Zakon o klimatskim promenama se ne odnosi suštinski na smanjivanje emisija GHG, već na uspostavljanje okvira za izveštavanje i monitorng, ali ove promene u dugoročnim strategijama na međunarodnom nivou imaju posledice i u nekim konkretnim odredbama koje se nalaze u Zakonu. I zaista prema rečima ekspertkinje za klimatske promene, Danijele Božanić , naš Zakon o klimatskim promenama nije usklađen sa Pariskim sporazumom i novim zakonodavstvom Evropske unije koje je počelo da važi ove godine.
Ova činjenica ukazuje pitanje klimatskih promena nije shvaćeno kao prioritetno u radu vlade Republike Srbije.
Kako će izgledati najavljeni dokumenti?
Kao što je već navedeno, Zakon predviđa rok od dve godine za donošenje Strategije niskougljeničnog razvoja sa akcionim planom i Programa prilagođavanja na nove klimatske uslove.
U interesu naše države svakako je da ovi dokumenti budu usvojeni što pre, međutim isto tako je važno da oni budu u skladu sa najnovijim saznanjima i trendovima na tržištu. Predlog strategije niskougljeničnog razvoja predstavljen je krajem 2019. godine, a javna rasprava o ovom predlogu je okončana 24. januara 2020.
Pored promena o kojima smo već pisali, u međuvremenu je svet pogodila i globalna pandemija, Evropski zeleni dogovor zauzeo je veoma važno mesto u paketu ekonomskog oporavka Evropske unije. Takođe, predstavljena je Zelena agenda za Zapadni Balkan na čiju primenu se Srbija obavezala potpisivanjem Sofijske deklaracije.
Bez sumnje se može tvrditi da svi ovi događaji ukazuju da će borba protiv klimatskih promena u narednim godinama zauzimati sve važnije mesto u privredama svih država, ali i međunarodnoj političkoj sceni. Zato je važno uraditi detaljnu analizu predložene Strategije niskougljeničnog razvoja i ukoliko je potrebno uraditi određene revizije.
Zaključak
Borba protiv klimatskih promena više se ne posmatra kao suprotstavljena razvoju država, već kao prilika za otvaranje novih radnih mesta i istovremeno unapređenje kvaliteta životne sredine i zdravlja građana. Trenutni konsenzus gotovo svih država sveta koji postoji po pitanju daljeg razvoja svetske privrede u pravcu smanjenja emisija GHG ukazuje da sve države moraju da planiraju razvoj u tom smeru.
Kako je ovakav put izvestan, veoma je važno da Srbija donese pažljivo promišljene i efikasne zakone, strategije i planove kako bi naša država izvukla maksimalne koristi iz energetske tranzicije i istovremeno smanjila potencijalne negativne posledice. Ukoliko se obaveze u ovoj oblasti budu posmatrale samo kao zahtevi međunarodne zajednice koje je potrebno ispuniti kako bi se zadovoljila forma i određene obaveze koje postoje, rizikujemo da budemo samo posmatrači promena koje dolaze, a u tom slučaju bi ishodi po našu državu mogli da budu vrlo nepovoljni.
Na kraju dana ne treba izgubiti iz vida i da borba protiv klimatskih promena ne podrazumeva samo sprečavanje nekih loših posledica u budućnosti, već i izgradnju jednog razvijenijeg, zdravijeg i srećnijeg društva.
Autor: Nemanja Milović, Klima 101