Zaključci sa Okruglog stola-Učešće javnosti u donošenju zakona
Dan planete Zemlje obeležili smo radno. U saradnji sa Odborom za zaštitu životne sredine održali smo Okrugli sto–Uticaj javnosti na donošenje zakona. Okruglom stolu, pored poslanika i poslanica Zelene poslaničke grupe i članova i članica Odbora prisustvovali su i predstavnici organizacija civilnog društva kao i zainteresovani mediji.
Milica Vojić Marković, predsednica Odbora za zaštitu životne sredine Narodne skupštine Republike Srbije i članica Zelene poslaničke grupe u uvodnom delu rekla je da institucije ponekada znaju da budu gluve i slepe za pitanja životne sredine. Nažalost i danas, više od dve decenije od uspostavljanja Dana planete zemlje, zahvaljujući političkim i ekonomskim lobijima govorimo o zagađenju i rapidnom uništenju pojedinih životinjskih vrsta.
Ona je naglasila da jedna od poruka sa ovog skupa na kojem je i ovom prilikom skrenuta pažnju na zaštitu životne sredine treba da bude da je svaki čovek karika u očuvanju životne sredine i svojim ponašanjem doprinosi očuvanju iste.
Tanja Petrović, izvršna direktorka organizacije Mladi istraživači Srbije na početku izlaganja osvrnula se na činjenicu da Arhuska konvencija i pored svega ne doživljava svoju punu primenu, a deo odgovornosti pripisuje i civilnom sektoru, iako smatra da je najveća odgovornost na izvršnoj vlasti. Primenu Arhuske konvencije ona vidi u ukidanju državnog monopola u procesima donošenja odluka u oblasti životne sredine i uključivanju zainteresovane javnosti koja je do sada samo formalno ispunjavana, bez suštinskog zadiranja u srž problema. Predstavnike civilnog sektora i zainteresovane javnosti trebalo bi uključiti u proces donošenja zakona, podzakonskih akata i propisa kroz radne grupe i u fazi kreiranja zakona, jer kada zakon dođe na javnu raspravu uticaj na izmene je veoma mali. Uključivanje predstavnika civilnog sektora u ove procese predstavlja ne samo prirodno partnerstvo već bi se time rasteretile institucije jer za rešavanje pojedinih pitanja u ovoj oblasti te institucije nemaju ni ljudske ni finansijske kapacitete. Jedna od posledica nepravovremenog uključivanja zaiteresovane javnosti je nepoverenje u državne institucije i nisko učešće javnosti u donošenju strateških dokumenata.
Suzana Đorđević, direktorka Fonda Ecotopia govorila je o zaključcima sa konferencije EU – Izazovi i perspektive Srbije u oblasti životne sredine 2013. održanoj 3. aprila ove godine. Ona je istakla da je konferencija ponovo pokazala da ne postoji suštinska saradnja dva sektora (države i civilnog društva) već uglavnom deklarativna i da se to pokazalo i na ovoj konferenciji gde predstavnici državnih insitucija nisu ostali na konferenciji da čuju preporuke i aktivnosti civilnog sektora.
Ivan Karić, narodni poslanik i koordinator Zelene poslaničke grupe rekao je da je Zelena poslanička grupa neformalna za razliku od Odbora za životnu sredinu te je stoga rad članova grupe nešto fleksibilniji. On je podsetio da je komunikacija između članova grupe i predstavnika civilnog sektora moguća pre svega putem sajta grupe (zelenidijalog.rs), ali i preko Facebook grupe kao i putem Twitter-a. Saradnja između članova grupe i predstavnika civilnog sektora biće unapređena i redovnim tromesečnim sastancima u formi otvorenih vrata a prvi takav sastanak biće održan u junu mesecu. Takođe rekao je da će predlozi zakona i ostalih relevantnih akata putem sajta biti dostupni javnosti čim budu dostupni i narodnim poslanicima.
Milica Vojić Marković dodala je da Arhuska konvencija, potpisana 2009. godine u Narodnoj skupštini, predstavlja korak ka otvaranju i demokratizaciji društva, kao i mehanizam uključivanja i mogućnost da zainteresovana javnost utiče na donošenje odluka. Takvim zajedničkim načinom donošenja odluka i Skupština i civilni sektor će imati koristi i na takvom odnosu će se razvijati dalje poverenje. Takođe je rekla da je Odbor uvek imao stav da javnim slušanjima treba da prisustvuju svi zainteresovani jer su prirodni saveznici unapređenja situacije u oblasti životne sredine i da će stoga Odbor na prvom sledećem zasedanju doneti odluku o osnivanju „Zelene stolice“ koja će podrazumevati prisustvo predstavnika civilnog društva na zasedanju Odbora. „Zelena stolica“ predstavlja korak ka otvaranju vrata civilnom društvu za rad u saradnji sa Odborom. Sastancima će prisustvovati po jedan predstavnik organizacije civilnog društva koja se bavi temom sastanka Odbora i to će predstavljati najdirektiniji put ka ukazivanju na problem poslanicima i davanju predloga za rešenja. Na taj način oni mogu da doprinesu usvajanju efikasnijeg zakona. Dodala je da se ne sme smetnuti sa uma da Skupština ima i kontrolnu funkciju i da se bavi i načinom primene zakona, te bi uključivanjem civilnog sektora kroz zelenu stolicu u Odboru predstavnici OCD-a u saradnji sa članovima Odbora mogli da skreću pažnju izvršnoj vlasti na probleme u sprovođenju zakona i neophodne izmene.
Neven Cvetićanin, narodni poslanik, koordinator Zelene poslaničke grupe, predložio je da bi članovi ove grupe mogli po pozivu da učestvuju i u ad hoc akcijama organizacija civilnog društva čime bi doprineli ne samo samoj akciji, već i većoj medijskog vidljivosti. U saradnji sa organizacijama civilnog društva mogu se organizovati i posete članova Zelene poslaničke grupe ključnim ekološkim žarištima i na taj se način više promovisati rešavanja problema u ovoj oblasti.
Mirko Popović, programski koordinator Beogradske otvorene škole osim što je pohvalio inicijativu formiranja Zelene poslaničke grupe istako je da je važno da i same organizacije civilnog društva uspostave jaču saradnju na temu zaštite životne sredine, a „Zelena stolica“ u okviru skupštinskog Odbora predstavljaće izazov i za samo civilno društvo kada je u pitanju način međusobne saradnje.Činjenica da okruglom stolu ne prisustvuju predstavnici nadležnog Ministarstva, pokazuje stav prema ovoj temi, međutim bez njihovog učešća u ovakvim i sličnim aktivnostima politika životne sredine neće biti javna, dodao je on. Takođe se osvrnuo i na najavljene izmene pojedinih zakona iz oblasti živtone sredine podvukavši, međutim, da zainteresovana javnost u njih nema uvid.
Ljubinka Kaluđerović, sekretarka Odbora za životnu sredinu Stalne konferencije gradova i opština istakla je da SKGO već duže vreme na lokalnom nivou povezuje organizacije civilnog društva i lokalne aktere vlasti ali da sa druge strane od Ministarstva traži uključivanje predstavnika lokalnih vlasti u pripremu zakona.
Igor Jezdimirović, predsednik organizacije Inžinjeri zaštite životne sredine, između ostalog je rekao da ukoliko organizacije civilnog društva ne budu uključene u pregovore sa Evropskom unijom može doći do velikog revolta.
Gordana Čomić, potpredsednica Narodne skupštine Repulike Srbije i članica Zelene poslaničke grupe rekla je da su zakoni iz oblasti životne sredine u proceduri jer su, nakon ukidanja Fonda za životnu sredinu, potrebe izmene u delovima zakona u kojima je Fond imao određenu ulogu. Ona je dodala da kada govorimo o poglavlju 27, skoro su svi zakoni iz ove oblasti doneti, tako da će najveći prostor za rad u narednom periodu biti u razmeni informacija svih zainteresovanih strana u cilju izgradnje poverenja i deljenja informacija. Ukoliko predstavnici civilnog društva imaju nedoumice kome da upute određeno pitanje, članovi ZPG mogu ili da im daju informaciju ili da ih upute na one koji dodatne informacije mogu da pruže, navela je ona kao primer. Dalje je predložila da jedna od zajedničih akcija članova ZPG i predstavnika civilnog društva može da bude da se pokrene inicijativa da se pravilnici o hrani ne mogu u buduće donositi bez učešća Narodne skupštine.
Darinka Radojević, savetnica generalnog direktora Instituta Kirilo Savić u svom obraćanju istakla je da je suština problema u prepoznatom sistemskom nedostatku saradnje civilnog društva i predstavnika vlasti to što se često na civilno društvo gleda kao na nekog ko kritikuje i ko ne može da doprinese unapređenju. S druge strane ne postoji ni razmena informacija između samih predstavnika vlasti, odnosno između ministarstava. Naglasila je da ono na čemu i narodni poslanici i predstavnici zainteresovane javnosti treba da insistiraju je da se uz zakone donosi i obrazloženje primene zakona a da takođe treba tražiti i suštinsku analizu dosadašnje primene zakona a da u njenu izradu obavezno treba uključiti stručnu javnost koja je, stiče se utisak, do sada skrajnuta.
Učesnici Okruglog stola dogovorili su intenziviranje saradnje putem predloženih mehanizama.