Zagađenje vazduha i kako doći do rešenja
U „Zelenom salonu“ Narodne Skupštine Republike Srbije u sredu 13. novembra, održan je međusektorski okrugli sto neformalne Zelene poslaničke grupe. Tema oktuglog stola je bila zagađenje vazduha, trenutno stanje i načini kako doći do rešenja.
Sastanak je otvorila predstavnica Sekretarijata neformalne Zelene poslaničke grupe Lidija Radulović i učesnike bliže upoznala sa programom sastanka. U uvodnom delu sastanka prisutnima se obratila koordinatorka Zelene poslaničke grupe, narodna poslanica Nada Lazić koja je istakla važnost teme okruglog stola, kao i potrebe boljeg informisanja građana i građanki o temi zagađenja vazduha.
U okviru panel diskusije učestvovali su ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, Milenko Jovanović, načelnik odeljenja za kvalitet vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine, Andrej Šoštarić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, Uroš Rakić iz Instituta za javno zdravlje Srbije, Mirjana Jovanović iz Beogradske otvorene škole, Ivana Krstić, sekretar Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Niša, Zvezdan Kalmar ispred Radne grupe 27 Nacionalnog Konventa o EU, uz moderaciju Aleksandra Macure iz Res fondacije.
Kao prvi panelista prisutnima se obratio Andrej Šoštarić, predstavnik Gradskog zavoda za javno zdravlje iz Beograda. Šoštarić je u svom izlaganju, prvenstveno naveo višedecenijski rad Gradskog zavoda u kontroli kvaliteta vazduha. Potom je svoju pažnju usmerio ka načinu kontrole i merenju kvaliteta vazduha u glavnom gradu. Istakao je da Beograd trenutno raspolaže sa 3 aktivne merne stanice (Bulevar Despota Stefana, Novi Beograd i Ovča). Takođe je govorio o procesu izrade plana za kvalitet vazduha u Beogradu. Isti je započet 2014, a usvojen je u februaru 2016. godine. Prilikom izrade predmetnog Andrej Šoštarić je rekao da je proces bio karakterističan po svojoj inkluzivnosti, odnosno da je konsultovan veliki broj relevantnih instutcija iz oblasti mogućeg zagađenja vazduha u gradu. Kao drugi panelista obratio se Milenko Jovanović iz Agencije za zaštitu živtone sredine koji je govorio o izrazitoj štetnosti koju PM (2,5 i 10) čestice nose, kao i o njihovoj prisutnosti u gradovima u Srbiji. Istakao je da je u Beogradu loš kvalitet vazduha bio 132 dana u 2018. godini, a u Smederevu čak 146 dana, a prema izveštaju Agencije koji je javan na sajtu. Jovanović je saopštio i uspostavljanje 2 nove merne stanice u Srbiji u Leskovcu i u Novom Pazaru, kao i moguće upostavljanje stanice u Pirotu. Istakao je i važnost procesa praćenja (monitoringa) kvaliteta vazduha i potrebi njegovog kontinuiranog uvećanja. „Bez monitoringa nema adekvatne terapije“, rekao je Jovanović. Svoje izlaganje je posvetio i uzrocima zagađenja od kojih je najveći udeo od 75% u malim individualnim ložištima, 30% industrija i 6% drumski saobraćaj. Dok su termoelektrane najveći zagađivači što se tiče SO2 čestica (91%). Ono što je neophodno je dodatno povećanje kapaciteta mernih stanica. Takođe je problem što lokalne samouprave nemaju spisak zagađivača.
Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan je izjavio da najveći polutant u Beogradu jeste upravo saobraćaj. Takođe, ministar je naveo da su problemi zbog kojih u glavnom gradu postoji zagađenje, neposredno povezani sa lošim kvalitetom automobila koji se koriste i upotrebom benzina koji je neadekvatan (euro 3 i 4) i utiče na pogoršanje kvaliteta vazduha. Istakao je niz mera koje je neophodno preduzeti kako bi se kvalitet vazduha povećao prevashodno kada se radi o upotrebi tih automobila, tj zabraniti uvoz polovnih automobila sa takavim motorima, teži kriterijumi prilikom tehničkog pregleda automobila, preorentacija ka upotrebi električnih i hibridnih automobila, kao i subvencionisanje građana za kupovinu istih. Ministar Trivan je govorio i o relevantnosti koju transparentnost ima u procesu obaveštavanja građana o kvalitetu vazduha. Na pitanje narodne poslanice, Dubravke Filipovski o tome da li Srbija primenjuje Konvenciju o prekograničnom zagađenju, ministar je naglasio: “Konvencija o prekograničnom zagađenju se mora primenjivati zbog međunarodnih pravila i obaveze koju Srbija ima.“, pored toga narodna poslanica je istakla potrebu katastra privatnih zagađivača. Osim toga ministar je govorio i o socijalnoj politici koja iako nije do nadležnosti Ministarstva za zaštitu životne sredine, ono je osobito aktivno u saradnji sa institucijama iz predmetne oblasti radi pronalaska dugoročnog socijalnog rešenja. Kako pomoći onima koji nemaju čime da se greju?! Problem odlaganja otpada je nešto što utiče na kvalitet ne samo životne sredine već i vazduha, zbog toga je ministar konstatovao i naročitu potrebu izgradnje postrojenja za preradu istog. Takođe je istakao i važnost konstantnog pošumljavanja i „pooštravanja mera kontrole za borbu protiv nezdravih energenata“. Ministar je na kraju zaključio da će mu u borbi za zaštitu životne sredine i povećanju kvaliteta vazduha biti potrebna dragocena pomoć i da će se njegova strategija zasnivati na dugoročnim planovima.
Uroš Rakić iz Instituta za javno zdravlje je u svom izlaganju naveo da postoji očigledan nedostatak mernih stanica i praćenja kvaliteta vazduha u Srbiji. Rakić je naveo i da postoji nevoljnost gradskih samouprava za kupovinu stanica za merenje. Nastavio je sa podacima iz istraživanja Svetske zdravstvene organizacije (World Health Oragnisation) o tome koliko loš kvalitet vazduha utiče na ekonomije država. Studija iz 2015. godine koju su uradile Regionalna kancelarija Svetske zdravstvene organizacije za Evropu i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj, za 2010. godinu procenili su da troškovi od prerane smrti usled zagađenja vazduha i loš kvalitet vazduha, predstavljaju preko 33% bruto domaćeg proizvoda Srbije. Izgubljeni radni dani zbog kratkotrajne izloženosti PM2.5 u Srbiji i Crnoj Gori (skoro 2,5 miliona radnih dana) ekvivalentni su gubitku od 324 miliona evra godišnje. Takođe je govorio o broju PM čestica i štetnosti istih po zdravlje građana Beograda.
Mirjana Jovanović iz Koalicije 27 je u prvom delu svog izlaganja saopštila da građani nisu zadovoljni načinom obaveštavanja i kontroli kvaliteta vazduha u Srbiji. Mirjana je navela da postoji potreba povećanja resursa i podelila stanovište prethodnih govornika o nedovoljnom broju mernih stanica. Takođe je podelila iskustva u radu sa građanima i njihovim potrebama.
Na okruglom stolu priliku da ukaže na stanje kvaliteta vazduha i preduzetih mera u Nišu imala je Ivana Krstić kao predstavnik Sekretarijata za zaštitu životne sredine. Krstićeva je naglasila da grad Niš nažalost još uvek nema katastar zagađivača, ali da je formirana radna grupa i unapređen je proces praćenja kvaliteta vazduha u gradu. Krstićeva je istakla da je u kvalitetu vazduha apodiktično bitna i uloga urbanista prilikom izrade urbanističkog plana grada zbog strujanja istog koje utiče na poboljšanje kvaliteta. Naposletku Zvezdan Kalmar ispred Radne grupe 27 NKEU je izrazio zabrinutost usled izostanka upotrebe zakonskih regulativa odnosnih prevashodno na kvalitet vazduha, ali i ostalih kategorija. Kalmar je skrenuo pažnju na delikatnu situaciju u selima koja se nalaze u blizini velikih proizvodnih pogona. Predstavnik Radne grupe je istakao da je uslovno pomaganje proizvođačima energije i javni interes međusobno isključivo, zatim da je neophodna integracija saobraćajnih politika i uspostava sveobuhvatne strategije za redukciju emisije štetnih gasova.
U nastavku diskusije prisutnima se obratio i Dragan Đurica, pomoćnik pokrajinskog sekretara za monitoring i informacioni sistem životne sredine koji je istakao da u Vojvodini postoji lokalna mreža od 7 mernih stanica koje su obezbeđene iz pokrajinskog budžeta koji je nemerljivo manji od budžeta republike. Istakao je da da je jako bitno u većoj meri uključiti Vojvodinu što do sada nije bila praksa.
Narodna poslanica Nada Lazić je istakla da je neophodno više animirati medije kako bi relevantnije izveštavali o kvalitetu vazduha, takođe da bi bilo dobro uvesti monitore po gradu koji bi javno pokazivali zagađenost vazduha u gradovima, kao što je primer u Budimpešti.
Moderator, Aleksandar Macura, je istakao kompleksnost teme zagađenja vazduha, da ovim okruglim stolom samo otvaramo temu pa s’obzirom na tu činjenicu ne možemo doći do zaključaka, osim da je neophodno da se o ovoj temi što više govori, a pogotovo u Skupštini.
Realizaciju održavanja međusektorskog okruglog stola podržala je Kancelarija Programa Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji (UNDP) u okviru projekta “Jačanje kapaciteta za unapređeno sprovođenje međunarodnih sporazuma iz oblasti životne sredine”, koji finansira Globalni fond za životnu sredinu (GEF).