Rodna ravnopravnost i klimatske promene
U Beogradu je 19. oktorba organizovana šesta nacionalna konferencija Ženske parlamentarne mreže pod nazivom “Žene grade budućnost”. Konferencija je održana u Domu Narodne skupštine i na njoj je učestvovao veliki broj političarki iz čitave Srbije. Jedan od panela je moderirala jedna od koordinatorki Zelene poslaničke grupe poslanica Nada Lazić.
Na ovom panelu, pod nazivom “Klimatske promene i rodna ravnopravnost”, govorile su i ekspertkinje prof dr Ana Vuković sa Poljoprivrednog fakulteta i Ana Seke iz Ministarstva životne sredine. Nada Lazić je na početku dala uvod o važnosti ove teme. Tom prilikom je rekla “Ovo je važna tema i omogućiće nam da sagledamo zaštitu životne sredine tj. klimatske promene iz ženskog ugla”. Svi smo svesni da se posledice klimatskih promena sosećaju u čitavom svetu. U nekim delovima planete pale su ogromne količine kiše, dok su na drugim pa i kod nas velike suše. Ovih dana su u Srbiji izazvani veliki požari paljenjem ostataka sa njiva koji su napravili ogromnu štetu.
“Rodna ravnopravnost je peti cilj od ukupno 17 ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija. Klimatske promene utiču na sve ali su žene njima izloženije. Sva istraživanja na ovu temu pokazuju da žene, u poređenju sa muškarcima, često imaju ograničen pristup resursima i ograničen glas u kreiranju odluka i uticaju na politiku. Nejednako učešće žena u procesima donošenja odluka, stvara nejednakosti i sprečava žene da u potpunosti doprinesu planiranju, kreiranju i sprovođenju politika vezanih za klimatske promene. Važno je omogućiti ženama i devojčicama da imaju jednak pristup obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, dostojanstvenom radu i budu zastupljene u političkim i ekonomskim procesima donošenja odluka jer samo na taj način možemo podstaći razvoj održive ekonomije i koristi društvima i čoveku u celini.”
Profesorka dr. Ana Vuković je govorila o akcionom planu za rodnu ravnopravnost koji je usvojen na Konferenciji država članica Okvirne konvencije UN o promeni klime – COP 23, konferenciji o klimatskim promenama u Bonu 2017. Taj plan propisuje jednako učešće žena i muškaraca i da pitanja o rodnoj ravnopravnosti treba da budu deo izveštaja svake države potpisnice. Za sada merenja pokazuju da se prosečna globalna temperatura u svetu podigla za 1C i da je to ogromna količina energije koja ostaje u atmosferi i izaziva klimatske promene. U Srbiji je ovaj podatak još viši, jer je od sredine XX veka do danas temeperatura porasla za 1.2C a maksimalne temperature čak 2C što pokazuje da je naša zemlja izložena većim klimatskim promenama nego neki drugi delovi sveta. Najveći problem su suše, zatim štete od učestalidž pojava grada, poplava i povećanje broja biljnih bolesti. Pitanje klimatskih promena nije samo pitanje životne sredine, jer nama klimatski uslovi određuju način proizvodnje energije, hrane, tip šuma, vegataciju, prirodni vodni resursi, gradnju… O tome kako klimatske promene utiču na naš svakodnevni život i profesorka je istakla važnost 4 oblasti koje su identifikovane kao ključni elementi odgovora na klimatske promene: mitigacija, adaptacija, prenos tehnologije i finansiranje. Ona je prezentovala i nekoliko primera kako klimatske promene direktno utiču na Srbiju i kako se naša vegetacija menja.
Važna oblast na koju nas upućuju podaci iz istraživanja je da prilikom ekstremnih vremenskih pojava dolazi do povećanja opasnost od nasilja prema ženama i silovanja. Istraživanja o uticaju žena pri donošenju odluka pokazuju da žena kod nas u domaćinstvima imaju uticaj, međutim na velike sastanke na kojima se dobija više informacija i podiže svest, žene uglavnom nisu pozvane. Stručnjacima koji se bave klimatskim promenama potrebne su informacije od žena koji su to potencijalni uticaji na kvalitet života u Srbiji. Moramo razumeti da je rodna ravnopravnost ključna za bezbednost hrane u budućnosti. Takođe uključivanje žena u borbu protiv klimatskih promena obezbeđuje da se današnje znanja i prakse prenose u buduće generacije. Novac koji su nam odnele štete od suša, poplava, grada i drugih ekstremnih vremenskih prilika je za poslednju deceniju oko 5.5 mijiradi evra. Zato je važno da zajedno radimo i borimo se protiv klimatskih promena.
Predstavnica Ministarstva Ana Seke je govorila o projektima i treninzima koje su kao Ministarstvo radili. Istakla je da Republika Srbija poštuje sve potpisane konvencije i redovno izveštava na vreme pa i o delu klimatskih promena i rodne ravnopravnosti. U okviru projekta Lokalni razvoj otpora na klimatske promene Ministarstva zaštite žeivotne sredine pokrenuli smo inovativne ideje oko prikupljanja, obrade i otvorenosti podataka relevantnih za klimatske promene. Radi se o podacima o potrošnji struje, energije, obnovljivim izvorima, stočarstvu, šumarstvu … Drugi deo projekta je bio usmeren ka smanjenju emisije CO2. Istakla je važnost rodne ravnopravnosti kome je u ovom projektu poklonjena posebna pažnja. Poznato je da od žena kreće i separacija otpada, štednja struje kao i mnogu drugi aspekti zaštite životne sredine. Klimatske promene predstavljaju intersektorske aktivnosti i nalaze se u mnogim ciljevima održivog razvoja, a ne samo i cilju broj 13. Prezentovala je priručnik o klimatskim promenama i rodnoj ravnopravnosti.
Marijana Pajvančić je istakla da je uvek verovala da žene mnogo toga mogu da pomere i promene. Govorila je u ime Ženske plaforme za razvoj Srbije koja je ovo pitanje stavila sebi među prioritete. Njeno pitanje je bilo da li je vreme da započnemo debatu o konsitucionalizaciji principa održivog razvoja, pored principa Vladavine prava i socijalnih principa. Zabrinutost za resurse koji su ograničeni podrazumeva odgovornost onih koji vrše vlast i zbog toga je neophodna konstitucionalizacija prava na održivi razvoj i zdrav život. Mi iz Ženske platforme nastavljamo da radimo sa Ženskom parlamentarnom mrežom i evo otvaramo debatu o tome da nije Ustav samo kako neko vlada već i to koja su naša prava.
Miloš Đajić je predstavio rad Zelene poslaničke grupe i teme kojima se grupa bravila. Istakao je problem paljenja ostataka na njivama koji su napravili ogromne probleme poslednjih nedelja čak ugrožavajući zaštitećan prirodna dobra. Govoreći o ovom problemu napravio je paralelu sa problemom nedovoljnog ženskog vlasništva nad zemljom poentirajući da žene, kao vlasnice zemlje sigurno ne bi palile njive i radile protivzakonite stvari kao što očigledno rade muškarci.
Radmila Živković iz Čačka je govorila o vodama i postavila je pitanje zašto prodajemo naš najvažniji resurs? Drugo pitanje se odnosilo zašto je dozvoljeno da se grade mini hidrocentale i da se naša voda zarobi.
Integralnu verziju ovog panela možete pogledati OVDE