Deponije u Republici Srbiji – Javno slušanje
Četvrto Javno slušanje Odbora za zaštitu životne sredine sa temom – Deponije u Republici Srbiji, održano je 16. decembra u Domu Narodne skupštine.
Za 5. godina od kako je usvojena Strategija za upravljanje otpadom u Republici Srbiji od predviđenih 26 regionalnih deponija izgrađeno je sedam i to u Kikindi, Užicu, Leskovcu, Lapovu, Jagodini, Pirotu i Sremskoj Mitrovici. Za devet regiona još uvek nije pokrenut postupak dobijanja dozvole za izgradnju jer se još uvek izrađuje potrebna dokumentacija, dok šest regiona nema još uvek potpisane ni regionalne sporazume – izjavila je Radmila Šerović načelnica odeljenja za upravljanje otpadom u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Ona je između ostalog rekla da je u toku priprema novog predloga Strategije za upravljanje otpadom u Republici Srbiji koja će biti usklađena sa propisima EU prema kojima treba maksimalno smanjiti odlaganje otpada a povećati reciklažu. Prema njenim rečima preporuka Evropske unije je da se maksimalno koriste postojeći kapaciteti za deponovanje ali i da se one deponije koje su počele da se grade unaprede uvođenjem novih tehnologija kao što su postrojenja za reciklažu i/ili dobijanje energije iz otpada.
Takođe je istakla da je neophodno uspostavljanje sistema primarne selekcije kako u pojedinačnim domaćinstvima tako i uspostavljnjem reciklažnih dvorišta za odvajanje otpada. Ona je naglasila da ministarstvu nedostaju dva osnovna alata a to su izmenjen i dopunjen Zakon o upravljanju otpadom i obezbeđivanje sredstava kroz posebnu budžetsku liniju ili putem posebnog Fonda.
Nedeljko Milosavljević, direktor regionalne deponije “Duboko” Užice koja obezbeđuje odlaganje otpada za devet lokalnih samouprava i dva grada, rekao je da se u slučaju ovog projekta prvo pristupilo izgradnji deponije kao prvom koraku ali je ostalo mnogo infrastrukture koju treba izgraditi. Iako je do sada izgrađena samo jedna trećina deponije a gradnja preostale dve trećine tek treba graditi u ovom preduzeću intenzivno razmišljaju o uvođenju novih tehnologija za tretman otpada. Namera je da se novac za ove projekte obezbedi putem privatno javnog partnerstva i putem kredita i donacija.
Kao najveći problem u radu istakao je izostanak bilo kakve selekcije i razvrstavanja otpada i dodao da su prema njihovim dosadašnjim iskustvima troškovi selekcije i reciklaže otpada manji od deponovanja.
Predsednica Upravnog odbora CEDEF-a Jovanka Arsić Karišić istakla je da u Srbiji ima oko 4.500 divljih deponija, koje se uglavnom nalaze blizu naseljenih mesta, rečnih tokova, a većina njih ne zadovoljava ni minimalne higijenske i tehnološke uslove. Ona je takođe dodala da je veliki problem tretmana otpada u Srbiji to što industrija reciklaže nije dovoljno razvijena.
Predsednik Odbora za zaštitu životne sredine u Skupštini Republike Srbije Branislav Blažić između ostalog je naglasio da stiče utisak da se konstantno ističe problem nedostatka novca što se često koristi kao opravdanje za odlaganja i kašnjenja većine projekata izgradnje deponija. Prema njegovom mišljenju vreme je da se prestane sa iluzijama da će država odnekud “ubrati novac” i da je vreme da se problemi u ublasti tretmana otpada počnu rešavati putem privatno javnog partnerstva.
Prisutni učesnici javnog slušanja, predstavnici lokalnih samouprava, privrede i organizacija civilnog društva, između ostalog ukazali su na probleme sa kojima se svakodnevno suočavaju u lokalnim zajednicama iz kojih dolaze ali i izrazili zabrinutost i nezadovoljstvo procesom i dinamikom rešavanja problema komunalnog otpada u Republici Srbiji.
Ukupni utisak javnog slušanja je da je neophodno, a u skladu sa preporukama Evropske unije, revidirati broj regionalnih deponija predviđenih za izgradnju a intezivirati procese uspostavljanja i povećanja postojećih kapaciteta sistema za reciklažu i uvođenje postrojenja za dobijanje energije spaljivanjem otpada. Neophodno je na otpad gledati kao resurs i energent i činiti korake ka iskoriščenju istog.