Јавно слушање „НАТУРА 2000 у Србији 2013.“

Пето по реду Јавно слушање је одржано у понедељак, 02. децембра 2013., у Малој сали Дома Народне скупштине. Овога пута иницијатор су били Млади истраживачи Србије, а тема је била „НАТУРА 2000 у Србији 2013.“.  На самом почетку, Милица Војић Марковић, председница Одбора за заштиту животне средине, је поставила питање које се односи на то докле се стигло са мрежом „НАТУРА 2000“ и истакла да морамо бити свесни важности овог пројекта с обзиром на нестајање одређених биљних и животињских врста.

Јелена Дучић из Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине, је представила  еколошку мрежу Европске уније НАТУРА 2000 која обухвата подручја везана за очување угрожених биљних и животињских врста и еколошких области. Навела је да овај програм чини основу заштите природе у ЕУ и произлази из Директиве о заштити природних станишта, дивље флоре и фауне и Директиве о заштити птица.

Драгана Миловановић, из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, је истакла значај плана за управљање водама за слив реке Дунав пре свега, али и реке Саве, за мрежу НАТУРА 2000.

Горан Секулић, Завод за заштиту природе Србије, је као најважније издвојио то колико се мора пажљиво припремати листа врста и станишта присутних у Србији, јер ће она након састављања проћи кроз процес верификације од стране Европске комисије. Како би се тај задатак што боље обавио, неопходно је према његовим речима, да се укључе и релевантне инситуције као и цивилно друштво.  Истакнуто је такође, да је прецизност у изношењу података врло важна, јер су новчане казне за нетачност високе (наведен је пример Аустрије). И из Покрајинског завода за заштиту природе се могло чути колико је важан мониторинг при састављању листе, као и то колико је важно подизање јавне свести о овој мрежи, информисању, итд.

Након излагања, уследио је низ питања, како од представника цивилног друштва, тако и од стручњака са факултета и из других инситуција. Нека од питања су се тицала начина на који могу да се укључе невладине организације, затим, на који начин се Еколошка мрежа Србије и НАТУРА 2000 преклапају, да ли можда постоји сарадња између Министарства енергетике, развоја и заштите животне и Министарства просвете, науке и технолошког образовања с обзиром на мишљење неких стручњака да би требала да постоји.

Међу одговорима се могло чути да НВО треба да сакупљају податке о врстама и стаништима паралелно са званичним државним инситуцијама и својим транспаретним радом допринесу што кавалитетнијем успостављању мреже. Из Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине смо чули да за сада нема никакве сарадње између два министарства, као и то да се ради на поновном успостављању радне групе и савета ѕа поменуту мрежу. Што се тиче преклапања мрежа, еколошка мрежа у Србији је „шира“ од еколошке мреже у ЕУ, а она ће се временом, како се подаци сакупљају постепено сужавати док се не поклопи са мрежом „НАТУРА 2000“.

На крају је закључено ко је надлежан и ко треба да координира мрежом „НАТУРА 2000“, али и колико је важно што брже и што ефикасније радити на успостављању ове мреже, јер се поставља питање шта ће бити са природом до 2020. год. за када су прогнозе да ће се она успоставити.