Sastanak sa Odborom za životnu sredinu SKGO
U sredu 7. novembra održan je radni sastanak članova i članica neformalne Zelene poslaničke grupe (ZPG) sa Odborom za životnu sredinu i vanredne situacije Stalne konferencije gradova i opština (SKGO)
Članovi i članice neformalne ZPG nastavljaju sa dijalogom i saradnjom sa različitim zainteresovanim javnostima u oblasti zaštite životne sredine. U saradnji sa Odborom za životnu sredinu i vanredne situacije SKGO održan sastanak u maloj sali Narodne Skupštine, zgrada u Kralja Milana posvećen sprovođenju Zakona iz oblasti životne sredine na lokalnom nivou. Otvarajući sastanak, jedna od koordinatorki neformalne Zelene poslaničke grupe poslanica Nada Lazić istakla je značaj povratnih informacija koje narodni poslanici dobijaju od predstavnika lokalnih samouprava o problemima u primeni zakona iz oblasti zaštite životne sredine. U ime sekretarijata neformalne Zelene poslaničke grupe sastanak je otvorila Lidija Radulović koja je upoznala članove i članice Odbora SKGO sa radom i ciljevima neformalne ZPG. Istakla je da je tema sastanka odabrana na predlog članova i članica ZPG koji su istakli da je dijalog između lokalnog i nacionalnog nivoa važan i neophodan kako bi se došlo do pravih, primenjivih i održivih rešenja.
Saša Đorđević, predsednik opštine Gadžin Han i predsednik Odbora za zaštitu životne sredine i vanredne situacije SKGO obavestio je prisutne o tome da je ovaj Odbor veoma aktivan i da je već definisao određene predloge i smernice, a ukazao je i na probleme koje lokalne samouprave imaju u sprovođenju Zakona o komunalnim delatnostima.
Đorđe Staničić, generalni sekretar SKGO, istakao je da SKGO doprinosi stvaranju adekvatnog pravnog okvira za delovanje lokalne samouprave na zaštiti i unapređenju životne sredine, prevenciji, reagovanje i upravljanje vanrednim situacijama, vodeći računa da interesi jedinica lokalnih samouprava budu predstavljeni i zastupani u dijalogu sa nacionalnim institucijama. SKGO nastoji da utiče i na razvoj lokalnih kapaciteta za sprovođenje odgovorne lokalne politike u ovim oblastima. Nacionalna strategija za upravljanje otpadom očigledno nije dala rezultate. Zbog toga bi trebalo razmisliti o njenoj izmeni i unapređenju. Očigledno je da u oblasti upravljanja otpadom postoji mnogo aktera, skupo je i neophodna je stalna podrška centralnih vlasti.
On se osvrnuo i na izmene i dopune Zakona o lokalnoj samoupravi iz juna 2018. godine, istakavši aktivnu ulogu SKGO u procesu donošenja ovog zakona. Kao važnu izmenu, istakao je unapređenje ostvarivanja međuopštinske saradnje. S obzirom na to da je Zakon promenjen i opštine treba da svoje Statute usklade sa novim Zakonom SKGO je izradio modele Statuta jedinica lokalne samouprave koji će opštinama i gradovima pomoći prilikom usklađivanja njihovih Statuta. Takođe kao vid podrške i pomoći u saradnji sa Ministarstvom lokalne samouprave, radi se na izradi modela ugovora o međuopštinskoj saradnji u različitim oblastima, kako bi se pomoglo njeno intenziviranje u praksi, a organizovaće se i regionalne obuke za sve lokalne samouprave za praktičnu primenu novih zakonskih rešenja.
“Mi očekujemo od članova i članica ZPG da budu lobisti u svojim poslaničkim grupama. Svako na svoj nacin treba da da doprinos da se razumeju kvalitetni predlozi. Ovo je neophodno da se ne bi gubilo vreme na neadekvantne propise.” Rekao je na kraju Đorđe Staničić
Jasmina Karanac, još jedna koordinatorka ZPG je istakla da grupa broji preko 30 narodnih poslanika i poslanica i da je ova oblast manje više podržana od strane svih poslaničkih grupa. Poglavlje 27 je jedno od najskupljih, najobimnijih i najozbiljnijih poglavlja. Odbor za zaštitu životne sredine ima zelenu stolicu i to takođe može biti od koristi lokalnim samoupravama.
Nada Lazić se osvrnula na to da se dok traje sastanak diskutuje o Zakonu o vanrednim situacijama. Zato je neophodno čuti komentare o tome kako se reaguje na događaje iz ove oblasti. Svuda defininitivno postoje problemi sa finansijskim sredstvima ali ono što brine je da su najveće obaveze na lokalnim samoupravama koje ih nemaju. Predlog zakona o kome se trenutno raspravlja predstavlja preventivu i treba da omogući bolju zaštitu.
U diskusiji koja je usledila, predstavnici lokalnih samouprava ukazali su na probleme sa kojima se suočavaju (nedostatak kako finansijskih, tako i kadrovskih kapaciteta). Dati su i primeri međuopštinske saradnje na kojima se radi kako bi se smanjili rizici od prirodnih katastrofa. Ukazano je na to da se u praksi, dogovori među lokalnim samoupravama teško postižu, npr. kada se radi o izgradnji regionalne deponije, pa je iz tog razloga zakonom potrebno propisati obavezu regionalnog pristupa u rešavanju ovakvih pitanja. Istaknuto je da postoje veliki problemi kada se radi o upravljanju otpadnim vodama i vodosnabdevanju pijaćom vodom, zbog neodgovornog ponašanja lokalnih samouprava. Skrenuta je pažnja na problem koji može nastati u vezi sa kvalitetom pijaće vode usled zagađenja vodotokova otpadnim vodama, kao i na probleme na teritoriji AP Vojvodina koji se odnose na ispravnost vode u bunarima, jer nikada nije rađeno njihovo ispitivanje. Takođe dolazi do pojave bakterija na stajaćim vodama i akumulacionim jezerima zbog loše regulacije sistema vodosnabdevanja. Problem vode na lokalu koja nije tehnički ispravna je problem koji postoji već decenijama i treba se posvetiti rešavanju tog problema.
U nastavku sastanka, Ivan Karić državni sekretar u Ministarstvu životne sredine, upoznao je prisutne sa tokom priprema Pregovaračke pozicije za Poglavlje 27.
Sastanku su u ime neformalne ZPG prisustvovali poslanici i poslanice Nada Lazić, Jasmina Karanac, Dijana Vukomanović, Dubravka Filipovski, Gordana Čomić, Branislav Jovanović i Predrag Jelenković. Pored poslanika i članova Odbora SKGO, sastanku su prisustvovali i studenti – članovi i članice Pravne klinike za ekološko pravo Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Realizaciju sastanka podržala je Kancelarija Programa Ujedinjenih nacija u Srbiji (UNDP) u okviru projekta “Jačanje kapaciteta za unapređeno sprovođenje međunarodnih sporazuma iz oblasti zaštite životne sredine”, koji finansira Globalni fond za životnu sredinu (GEF).