Uticaj klimatskih promena na život u Srbiji
Zelena poslanička grupa (ZPG) je održala IV tematsku debatu na temu „Uticaj klimatskih promena na život u Srbiji“. Debata je organizovana u zgradi Narodne skupštine, a predavač je bio dr Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu. Sastanku su prisustvovali poslanici i poslanice Dubravka Filipovski, Nada Lazić, Gordana Čomić, Sonja Pavlović, Jasmina Karanac, Olena Papuga i Predrag Jelenković, studentkinje sa Ekološke pravne klinike i predstavnici kancelarije UNDP-a u Srbiji.
Profesro Đurđević je u uvodu objasnio zašto jedino globalni odgovor može da da rezultat u borbi protiv klimatskih promena:
„Klimatske promene su globalni problem i mogu da se reše samo ukoliko svi akteri uzmu učešća i ako uložimo kolektivne napore kako bi planeta ostala u stanju prihvatljivom za život.“
Njegovo predavanje je obuhvatalo informacije o uticaju klimatskih promena kako na globalnom nivou, tako i na prostoru naše zemlje. Istakao je da klimatske promene verovatno neće dovesti do potpunog brisanja života na Zemlji, ali već dovode u pitanje dalji društveno ekonomski razvoj na način na koji smo se navikli.
Svi smo svedoci da je temperatura drastično porasla u prethodna dva veka. Naučnici se već dugo vremena bave ovim problemom, iako se u javnosti često misli da je to sad neka „moderna“ tema.
Kako se zagreva planeta?
Naša planeta se zagreva na sledeći način. Sunčevo zračenje prolazi kroz atmosferu i zagreva podlogu Zemlje, a onda se ti zraci odbijaju od zemlje i vraćaju u atmosferu. Gasovi koji se nalaze u atmosferi spreačavaju odlazak toplote van atmosfere, i tako se zagreva vazduh na Zemlji. Na površini Zemlje danas je temperatura u proseku 14 stepeni. Da nema gasova koji sprečavaju odlazak toplote u svemir, na Zemlji bi prosečna temperatura bila -18 stepeni. Problem sa kojim se zemlja suočava je velika količina CO2 u vazduhu, što dovodi do povećanja temperature (tzv. efekat staklene bašte). Bilo je i ranije tokom istorije oscilacija u količini CO2 u vazduhu, ali je nakon otkrića fosilnih govora i početka njihove upotrebe količina CO2 drastično porasla. Fosilna goriva su smatrana za idealna, jer proizvode mnogo energije iz malih zapremina – a moderno društvo je naviklo da ima dosta energije. Kod nas u Srbiji se 70% energije pravi iz fosilnih goriva. Njihovim sagorevanjem se remeti prirodni, biološki ciklus ugljenika. Potrebni su milioni godina da biljke apsorbuju CO2, uginu i da od njih nastane fosilno gorivo. Tako jedino može da se CO2 vrati ispod zemljine kore.
Cikluse kretanja ugljenika i smenu toplih i hladnijih doba pratio je još Milutin Milanković. Za vreme ledenog doba dolazi do smanjenja količine CO2 u vazduhu, a prosečna temperatura na planeti je tada svega 4 stepena niža od prosečne. Međutim, to hlađenje se dešava destinama hiljada godina i predstavlja normalni prirodni proces. Problem je što smo mi kao čovečanstvo napravili mnogo odstupanja od normalnog biološkog procesa i proesčna temperatura vrtoglavo raste. Prognoza je da će povećanje od svega 1.5 stepena globalne prosečne temperature imati mnogo posledica – jer i temperatura u telu kad se poveća za 1.5 stepen, mi osećamo promenu. Po Milankovićevim ciklusima, ući ćemo u novo ledeno doba tek za oko 35.000 godina, što znači da ćemo u ovom procesu biti još dugo. A posledice promena su nesagledive.
Mi smo već sada svedoci određenih posledica: nivo okeana je viši, a glečera imamo za 40% manje; sve su jači i duži toplotni talasi, pa su češće suše, ali su zato i oluje intenzivnije. Intenzivnije su i padavine jer što je veća temperatura, veća je i kondenzacija, a samim tim više je i padavina. Povećan je i rizik od požara. A pošto se pomeraju i klimatske zone, povećan je i rizik od štetočina i bolesti. U kratakom roku je došlo do mnogobrojnih poremećaja. A sve ovo predstavlja tek početak.
Srbija spada u region koji će trpeti dodatne posledice i zbog svog siromaštva. 2017. godina je bila najtoplija godina do sad od kada se mere temperature – iako leto nije bilo pretoplo. Godišnjih padavina je više nego pre, ali se njihov raspored promenio. Npr. leta su postala suva (20% manje padavina u ondosu na prethodne proseke), dok je više padavina u ostalim periodima godine. Frekvencija sušnih godina je duplo veća od 1970. do danas, nego od 1890. do 1970. Drugi problem vezan za padavine je ogromna količina vode koja padne u kratkom vremenskom periodu. Recimo već 30l kiše po m2 u toku jednog dana predstavlja veliki rizik od poplava. Broj dana sa ektremnim padavinama se u nekim mestima u Srbiji povećao i do 5 puta. Naše društvo nije spremno za ovu novu klimu.
Ukupne štete zbog suša, poplava, šumskih požara… u periodu 2000-2017 su oko 6.5 milijardi eura. Poplave iz 2014. su upozorenje, a čije posledice smo uspeli da rešimo zahvaljujući međunarodnoj pomoći.
Šta je budućnost?
Klimatolozi se bave integrisanim razvojem ekonomije prema emisiji CO2, broju stanovnika i industriji. Pariski sporazum predstavlja dogovor da se rast temperature spreči. Za Zemlju rast od 2 stepena znači da ulazimo u taj nepoznati klimatski ciklus. Ako nastavimo sa upotrebom fosilnih goriva i praksom kao do sad, temperatura će porasti za 4 stepena. Zato je važno ispunjenje Pariskog sporazuma jer to znači porast temperature za još maksimum 1 stepen do 2050 što je još uvek prihvatljivo. Naravno da ovo povećanje prdstavlja rizik, ali su poslednice mnogo manje. Ukoliko se desi porast prosečne temperature od 4 stepena to će značiti veći broj dana godišnje sa prosečnim temperaturama preko 35 stepeni veću važnost i rizik za ljude pogotovo hronične bolesnike. Smrtnost 2017. u Srbiji u rizičnim grupama je bila veća za 85% nego prosečno zbog izrazito visokihtemperatura. Padavine će takođe da se smanje – leti posebno. 2012. je izgubljeno 2 milijarde eura zbog suše, a do kraja veka takve godine mogu da postanu uobičajene – dakle može se desiti da 8 od 10 godina u dekadi budu kao 2012. godina.
Što se dokumenata usvojenih u Republici Srbiji tiče, Srbija je potpisnica Pariskog sporazuma. Srbija kao potpisnica, mora jednom godišnje da podnosi izveštaj o implementaciji mera na koje se obavezala. U pripremi su Strategija o klimatskim promenama sa Akcionim planom, i Zakon o klimatskim promenama (nacrt postoji). Prognoze dva izveštaja, kao i naučnih radova individualnih eksperata pokazuju zastrašujuće posledice koje se osećaju već sad. Implementacija mera koje su usvojene još se nije desila. Mnogi sektori ne prepoznaju da se te mere odnose i na njih. Sektor koji prati klimatske promene u Vladi Srbije je potcenjen. Postavlja se pitanje da li treba da se napravi telo koje će da prati samo adaptaciju na klimatske promene, ili treba da se uključe postojeći sektori u implementaciju?. Poljoprivrednici su prvi shvatili da se klima menja.
U pravljenju planova ne treba da se gleda samo kako je bilo i kako je sad, nego mora da se gleda u budućnost – kakve su procene budućih rizika. Sve sem toga nije adaptacija, već samo pregled. Potrebne su nam procene budućih posledica.
Tokom diskusije Gordana Čomić je istakla da Srbija i Hrvati nemaju klimatske budžete. „ Dok nemamo dijalog o strukturi budžeta, teško da se nešto može promeniti.“ „Drugo pitanje su merni podaci o biodiverzitetu, koji bi se delili sa javnošću kako bi javnost shvatila koliko je to ozbiljno pitanje. Nisam optimista da će se nešto brzo i drastično izmeniti.“
Dubravka Filipovski je ukazala na odgovor koji je dobijen u vezi sa podnetim amandmanima na budžet Republike Srbije „Izdvojiće se veća budžetska sredstva za sledeću godinu, za realizaciju mera vezanih za klimatske promene“