Energetska tranzicija i CBAM: Šta znači za Srbiju i Zapadni Balkan?
Energetska tranzicija je ključna za budućnost Zapadnog Balkana, ali izazovi su brojni. Region se suočava sa zastarelim energetskim sistemima i manjkom sredstava za njihovu modernizaciju. Za dekarbonizaciju i obezbeđivanje energetske sigurnosti potrebno je oko 32 milijarde evra investicija, što otvara pitanje – kako i odakle obezbediti taj novac?
Situaciju dodatno komplikuje Mehanizam prekograničnog prilagođavanja (cene) ugljenika (Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM). To je novi EU mehanizam za naplatu emisija ugljen-dioksida (CO2). Njegov cilj je smanjenje emisija i zaštita evropske industrije od konkurencije iz zemalja s blažim regulativama. CBAM zahteva da uvoznici u EU plaćaju cenu ugljenika koji je sadržan u proizvodima kao što su čelik, cement i električna energija, što direktno pogađa izvoznike iz Srbije.
Energetska tranzicija
Šta je CBAM i zašto je uveden?
CBAM je nastao kao dopuna ključne politike EU u borbi protiv klimatskih promena – Sistema trgovine emisijama EU (EU Emission Trading System – EU ETS). Sistem funkcioniše tako što se svake godine određuje maksimalna količina emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) za određene privredne sektore. Kompanije pribavljaju dozvole za emisiju jedne tone CO2, kojima moraju pokriti sve sopstvene emisije. Ako emituju više GHG nego što imaju dozvola, plaćaju kaznu, što ih podstiče na smanjenje emisija. Ovako uređen sistem dovodi do toga da cenu emisija CO2 određuje tržište, na osnovu ponude i tražnje.
Kao ključno opravdanje za CBAM navodi se takozvano „curenje ugljenika“. To je pojava u kojoj kompanije obuhvaćene regulacijom emisija gasova sa efektom staklene bašte u EU donose odluku da izmeste svoju proizvodnju u zemlje sa blažim politikama kazni. Kako bi se prekinulo sa takvom praksom i zaštitila konkurentnost industrije, EU je uvela ovaj mehanizam koji podrazumeva naplatu pri uvozu određenih dobara, uključujući cement, đubrivo, gvožđe i čelik, aluminijum, električnu energiju i vodonik, iz zemalja koje nemaju sistem trgovine emisijama ekvivalentan EU ETS-u. Uvoznici iz EU će morati da kupe CBAM sertifikate koji odražavaju cenu emisija ugljenika ugrađenih u uvezene proizvode. Cena CBAM sertifikata će se određivati na nedeljnom nivou, prema prosečnoj ceni dozvola za emitovanje iz EU ETS-a.
Zabrinutost
Uvođenje CBAM-a nije prošlo bez zabrinutosti i protivljenja mnogih država globalne zajednice. Među njima prednjači Indija, čiji su zvaničnici u više navrata spominjali mogućnost pokretanja konsultacija u okviru Svetske trgovinske organizacije. Ključni argument je da ovakve, jednostrane protekcionističke mere bogatih zemalja, u ime zaštite životne sredine, narušavaju ravnotežu prava i obaveza pažljivo ispregovaranih multilateralnih sporazuma o očuvanju životne sredine. Time se nanosi šteta siromašnijim zemljama, dovodeći u pitanje koncept klimatske pravde.
Što se tiče Zapadnog Balkana, pitanje je složeno. Sve zemlje regiona imaju potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, kojim su jasno ukinute carine na uvoz u EU. Ovo potencijalno može proizvesti veliki pravni problem i dovesti u pitanje legalnost ovog mehanizma. Ipak, ključno pitanje je da li se CBAM smatra carinom ili ne. Iako se čini kao apsurdno pitanje, potencijalna upotreba drugog termina umesto carine, kao eufemizma za prikrivanje stvarne prirode mehanizma, može izazvati komplikacije. Tumačenja pravnika o prirodi CBAM-a se razlikuju, pa će ovo pitanje još neko vreme ostati pod velom misterije. Najverovatnije je da će zemlje Zapadnog Balkana posmatrati globalni nivo i ishode eventualnih sporova pre nego što razmotre mogućnost da dovedu u pitanje legalnost takve mere. Jedno od ključnih stvari može biti i spor između Poljske i Evropske komisije pred Sudom pravde EU. Naime, Poljska osporava ovaj mehanizam, iznoseći tvrdnju da je to prvenstveno fiskalna, a ne klimatska mera i da kao takva zahteva konsenzus zemalja članica.
Dekarbonizacija
Posledice za Srbiju
Što se Srbije tiče, eksperti ukazuju da će gotovo 72 procenta izvoza u EU, odnosno oko 12 milijardi evra, biti obuhvaćeno ovom merom. Kada se tome pridoda činjenica da izvoz Srbije u EU ima udeo od oko 63 procenta u ukupnom izvozu, dobija se šira slika ozbiljnosti situacije. Ipak, detaljnije kalkulacije potencijalne štete ne postoje, osim za sektor električne energije, gde se spominje iznos između 4 i 5 milijardi evra do 2030. godine. Pored toga, broj privrednih subjekata koji će biti obuhvaćeni ovom merom takođe nije precizan. U Srbiji se trenutno spominje brojka od preko 2.000 preduzeća, ali postoji potencijal da taj broj naraste i do 4.000. Najveći udar osetiće sektor električne energije, posebno jer će naplata pune cene emisija u ovom sektoru početi odmah 2026. godine. Druge industrije će postepeno prelaziti na novi režim naplate do 2034. godine, tako što će se procenat iznosa koje moraju platiti povećavati.
Da li postoji rešenje?
Dugoročno gledano, Jedini realan izlaz za Srbiju je izuzeće od CBAM-a u sektoru električne energije, ali to zahteva ispunjenje strogih kriterijuma, koji između ostalog podrazumevaju EU je definisala mogućnost izuzeća od CBAM-a u sektoru električne energije, ukoliko se ispune određeni uslovi, koji uključuju definisanje cilja klimatske neutralnosti do 2050. godine, uz adekvatne politike i mere za njegovo sprovođenje. Pored toga, neophodno je da zemlja u pitanju ima neki oblik sistema naplate emisija GHG, čija je cena jednaka ceni dozvola u okviru EU ETS sistema. Nažalost, Srbija je poprilično daleko od ispunjenja svih ovih uslova. Srbija planira uvođenje sistema naplate, ali cena emisija će biti daleko niža od evropskih standarda i to godinama, barem prema projekcijama.
CBAM predstavlja ozbiljan izazov za Srbiju, posebno za sektor električne energije, gde su potencijalni gubici ogromni. Iako dugoročno, ubrzana dekarbonizacija i ulaganje u obnovljive izvore energije može ublažiti posledice, kratkoročne posledice mogu biti problematične. Nejasnoće oko pravne prirode i nedostatak pripremljenosti dodatno pojačavaju neizvesnost. Iako je izuzeće teoretski moguće, teško je ostvarivo zbog neispunjenih preduslova, barem u nekom razumnom roku.
Zemlje regiona moraju hitno delovati kako bi zaštitile svoje privrede, dok EU treba da ponudi rešenje koje ublažava posledice CBAM-a. Integracija u EU ETS mogla bi omogućiti regionu Zapadnog Balkana i Srbiji da izbegne ovaj mehanizam, sačuva konkurentnost i omogući pristup finansijskim tržištima za dekarbonizaciju i modernizaciju. Time bi Zapadni Balkan i Srbija ubrzali energetsku tranziciju i unapredili svoju energetsku bezbednost, potvrđujući privrženost EU integracijama.
Autor
Damir Dizdarević, Fondacija BFPE za odgvorno društvo