Jasno urediti oblast GMO!
U sredu, 6. februara, u Skupštini Srbije održano je drugo javno slušanje o uticaju GMO na životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Većina učesnika javnog slušanja zatražila je da država što pre jasno uredi oblast GMO, a ako je nužno raspiše i referendum na kome bi se građani izjasnili da li su za gajenje i promet GMO u Srbiji.
Predsednica Odbora Skupštine Srbije za zaštitu životne sredine Milica Vojić Marković ovom prilikom je izrazila očekivanje da će u našoj zemlji biti održan referendum o GMO. Vojić Marković je podsetila da su u poslednjih mesec dana predstavnici Srbije potpisali sa zemljama Dunavske regije dokument kojim se osigurava da se ne gaji GM soja, dok je grad Čačak proglasio svoju teritoriju slobodnom od GMO. Vojić Marković je istakla i da su zabrinjavajući navodi u javnosti da je nadležno ministrastvo poslalo izmene Zakona o GMO u Brisel, bez konsultacija sa javnošću u zemlji, a kojima bi se dozvolio promet GMO u Srbiji.
Predsednik Zelenih Srbije Ivan Karić je rekao da je ta stranka juče Skupštini Srbije podnela Predlog deklaracije za Srbiju bez GMO i istakao da je za zemlju najvažnije da očuva zdravlje ljudi i bilošku raznovrsnost, što bi dozvolom prometa GMO, kako je naveo, bilo ugroženo. Karić je još jednom ponovio da se i u Evropskoj uniji preispituje gajenje i promet GMO, navodeći da “od 27 zemlja članica, njih 19 ne prihvataju GMO”.
Predstavnica ekološkog pokreta Bels Aleksandra Knez Milojković ocenila je da važeći Zakon o GMO nije restriktivan, jer dozvoljava određeni procenat kontaminacije, zbog čega, kako je istakla, zakon ne treba liberalizovati već ga učiniti restriktivnijim.
Istovremeno je predstavnica Srpskog lekarskog Društva Zlata Jovanović Ignjatić rekla je da je stav tog udruženja da ne bi trebalo dozvoliti GMO u Srbiji pre nego što se na osnovu dugogodišnjih studija nepobitno dokaže da nema štetnosti od konzumiranja GMO.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić ukazao je na veliku toleranciju Ministarstva poljoprivrede za sve koji su kršili zakon o GMO, zbog čega se ranijih godina dešavalo da i pored zabrane postoji nekoliko hiljada hektara pod GMO usevima. Ševarlić je naglasio i da bi Srbija, ukoliko dozvoli promet i uzgoj GMO, “samo po osnovu razlika u ceni između genetski modifikovane i konvecionalne proizvodnje bila na gubitku od pola milijarde evra godišnje”.
Učesnici skupa su istakli da u Srbiji postoje očuvani bioresursi sa potencijalnom za proizviodnju organske hrane koja je nekoliko puta skuplja na svetskom tržištu.
Naglašeno je i da je zabrana GMO pitanje nacionalne bezbednosti i da Ministarstvo trgovine ne može samo da odluči o ulasku u STO u zamenu za dozvolu prometa GMO.
Doktor Aleksandar Trbović iz Srpskog lekarskog društva istakao je da nije lako odgovoriti da li su GMO štetni po ljudsko zdravlje, a problem predstavlja i to što su dosadašnji ogledi uglavnom rađeni na životinjama. Trbović je naveo da su istraživaja u Rusiji, Francuskoj, Kanadi i Velikoj Britaniji, sprovedena poslednjih godina pokazali su da GMO soja, kukuruz i neke druge vrste imaju štetne posledice i izazivaju alergijske reakcije, oštećuju bubrege i jetru, a u trećoj generaciji životinja nad kojima je vršeno istraživanje dovode i do steriliteta. “Bitno je da Srbija zauzme stav kako će to da reguliše”, rekao je Trbović, koji je objasnio da do genetskih promena može doći ukrštanjem na osnovu prirodnog odabira, dok genetski inženjering predstavlja ukrštanje nezamislivo za prirodne okolnosti, kao kada bi ukrštali psa i paradajz.
Profesorka Veterinarskog fakulteta Mirjana Vučinić kazala je da je bitno da javnost zna da se mnoge bolesti leče terapeutskim proteinima dobijenim iz GMO. “Proizvodnja takvih supstanci ne predstavlja opasnost i ako ih ne proizvodimo bićemo u prilici da ih uvozimo”, rekla je ona i dodala da se genetska modifikacija koristi u lečenju bolesti poput hemofilije, leukemije, hepatitisa C.
Predstavnik Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković” Aleksej Tarasjev ukazao je da se problem GMO ne može posmatrati jednodimenzionalno i da pre ozbiljne debate treba utvrditi sve činjenice vezane za savremenu biotehnologiju. Tarasjev smatra da se treba kloniti katastrofičnih formulacija i neprovrednih informacija koje mogu da dovedu do konfuzije u javnosti. On je naveo da za svaku primenu GMO, koja je moguća u raznim oblastima, trebalo posebno razmotriti, a pre svega stručna javnost se mora konsultovati oko svega.
Transkript sa Drugog javnog slušanja možete pogledati ovde.
Preuzeto sa : www.rts.rs