Kikinda – Svetska prestonica sova
Milan Ružić
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije – Bird Life Serbia
Negde u novembru 2007. prvi put sam sa sadašnjim kolegama, a ondašnjim studentskim drugarima prošao kikindskim trgom. Tragom saznanja da se na drveću okuplja veliki broj sova utina, zagledali smo po golim krošnjama lipa, kestenova i koprivića, a potom na borovima i smrčama otkrili smo stotine pari radoznalih žuto-narandžastih očiju.
Sove su nas odmah prihvatile, ali su meštani začuđujuće gledali grupu mladih ljudi sa dvogledima oko vrata. Toliko smo im bili neobični da nas je nakon svega nekoliko minuta zaustavila patrola policije i zatražila dokumenta na uvid. Razlog je bio više nego očigledan; šetali smo sa dvogledima, ali nismo nosili puške. Pa dvogled, valjda, jedino koriste lovci?
Ovakav hladan doček nije bio slučajan. U Srbiji su se početkom novog milenijuma u javnosti tek stidljivo pojavljivali ljubitelji i fotografi ptica i prirode, a dobro je poznato kako lokalne zajednice reaguju na novotarije. Gledati i snimati ptice: pa gde ima zaludnijeg posla? Ako pritom posedujete i opremu kojom nešto gledate i snimate, onda sigurno radite sa strane vlade, a protiv interesa ovdašnjih.
Deca posmatraju sove
Moje kolege i ja smo vođeni naučnom znatiželjom nastavili da pratimo zimujuće utine širom Vojvodine, a potom i u ostatku Srbije. Kikinda se brojnošću sova uvek izdvajala, a u decembru 2009. izbrojali smo čak 734 jedinke utina što je do danas ostao neporažen svetski rekord. Ova neverovatna činjenica odmah je privukla pažnju javnosti. Mediji iz Srbije, ali i sveta pisali su o fenomenu boravka sova u Kikindi i drugim gradovima i selima Vojvodine. Od tada do danas teško je navesti neki veliki svetski medij koji o tome nije izvestio (The Wall Street Journal 2015, Eastern Daily Press 2016, The Guardian 2016, The Telegraph 2018, News 24 2013, BBC 2015, Sasvim prirodno 2011, Deutsche Welle 2015, Elevate 2015). Kikinda je privukla i pažnju naučne i stručne javnosti, pa smo u novembru 2011. tamo organizovali i prvu svetsku naučnu konferenciju posvećenu istraživanju, praćenju i zaštiti utina na kojoj je više od 50 naučnika iz 22 države Evrope, Azije i Severne Amerike podelilo svoja iskustva.
Istraživanje utina – Milan Ružić
Naš rad doneo je odličnu promociju Kikinde i otvorio nam vrata gradskih institucija. Imali smo sreće da u Kikindi upoznamo sjajne ljude koji su nam postali iskreni prijatelji i saradnici. Lokalna samouprava odmah se latila posla. Zajedno smo napravili i postavili prve informativne table, a odmah potom i započeli planiranje zaštite i upravljanja staništa sova utina. Usledila je i formalna odluka kojoj je deo trga koji utine naseljavaju postao prvo zaštićeno stanište te vrste u Srbiji i svetu! Da, dobro ste pročitali. U sred sredine jednog grada nalazi se zaštićeno područje. Mudri Kikinđani uvideli su koliko im sove znače, pa su pristali da im omoguće bezbedan i ugodan boravak. Drveće na kojima sove odmaraju nema praznične dekoracije, ne orezuje se, lokacija koncerata i drugih događaja pomerena je na deo trga gde nema sova, a propisane i su i visoke kazne za uznemiravanje ptica. Usnuli gradić na severu Banata praktično je preko noći postao lider u ekoturizmu i mudrom upravljanju prirodom. Utine su dobile i posebno napravljene i bezbedne kutije za gnežđenje koje su raspoređene po gradu.
Info tabla
No, nemoguće je razvijati ekoturizam i praktikovati zaštitu prirode bez prave podrške lokalnog stanovništva. Marljivi Kikinđani na vreme su to shvatili i od 2012. pokrenuli manifestaciju „Sovembar – mesec sova“. Od tada svako dete iz gradskih i seoskih sredina prošlo je kroz neki vid obrazovanja u vezi sa poznavanjem i zaštitom sova. Učenici osnovnih i srednjih škola učestvuju u maštovitim, kreativnim radionicama, predstavama, izložbama, proizvode predmete sa likom sova, kolače, torte.
Festival Kikinda
Porast broja gostiju i potražnja suvenira doveli su do aktiviranja žena preduzetnica koje okupljene oko Udruženja žena „Artesa“ zajedno vode istoimenu suvenirnicu na gradskom trgu. Pogodite koji suveniri i drugi proizvodi se najbolje prodaju? Naravno, oni koji imaju lik sove. Danas oko 20 porodica iz Kikinde i okoline dobija potporu za svoje kućne budžete upravo kroz razvoj ekoturizma.
Ručni rad – Naušnice
Od 2009. u Kikindu redovno dolaze strani gosti, posmatrači i fotografi ptica. Ponosan sam na to što sam im vodič i domaćin u gradu koji je moj drugi dom. Gosti koji dođu u Kikindu odlaze oduševljeni brojem sova, lepotom gradskog centra, odličnom hranom, ljubaznim ljudima i divnim suvenirima. Najbolji period za posetu Kikindi i sovama je od početka novembra do sredine januara, a osim centra grada i sova u planu obilaska je Narodni muzej, atelje „Terra“, park Blandaš i Staro jezero. U poslednjih 10 godina u Kikindu su dolazili brojni ljubitelji sova iz gotovo svih država Evrope, ali i iz SAD, Kanade, Australije, Hong Konga, Kine.
Kolači
Kruna promocije Kikinde i njenih sova svakako su dva gostovanja filmskih ekipa televizije BBC, tačnije njihovog prirodnjačkog odeljka. U januaru 2015. i 2018. snimali su sove, grad i ljude za novi prirodnjački serijal koji govori o urbanoj divljini. Opravdana je procena da će lepote Kikinde i fenomen sova na ovaj način videti oko 500 miliona gledalaca širom sveta, što će doprineti da mnogi požele da nas posete. Sasvim je realno očekivati značajnije prihode za lokalne hotele, hostele, restorane i radnje u Kikindi u narednim godinama.
O utinama
Sova utina je široko rasprostranjena vrsta koja naseljava gotovo celu Evropu, severnu Aziju i Severnu Ameriku. Veoma je prilagodljiva i redovno je nalazimo u čovekovoj blizini (u gradovima, selima i ataru oko naselja). Za razliku od ostalih sova koje srećemo u naseljima Vojvodine, sove utine koriste stara gnezda vrana i svraka da bi u njima položile jaja i odgajale mladunce. Tokom većeg dela godine, sove utine provode vreme na svojim teritorijama raspoređenim oko mesta gde su se gnezdile u naseljima i u široj okolini. Ipak, sa dolaskom jeseni počinje okupljanje primeraka koje je karakteristično samo za ovu vrstu. Mesta okupljanja su uglavnom zasadi četinara ili drugog gustog drveća koje sovama utinama pruža pogodan zaklon. Sove utine se dosta često okupljanju u naseljima, pri čemu najradije biraju mirne delove sa mnogo zelenila, kao što su parkovi, dvorišta javnih ustanova, groblja ili vrtovi. Na ovakvim mestima u mnogim naseljima Vojvodine okuplja se i više od 100 primeraka koji tu ostaju do početka nove sezone razmnožavanja u martu.
Za čoveka, najvažnija osobina sova utina je njihova ishrana. Naime, sove utine se hrane gotovo isključivo sitnim sisarima i retko malim pticama. Na jelovniku se najčešće nalaze voluharice, miševi i pacovi. Svaka sova utina tokom noći ulovi 2 do 3 glodara (znatno više kada imaju mladunce), što ove ptice čini izuzetno korisnim za čoveka.
Prostor Bačke, Srednjeg i Severnog Banata u Vojvodini danas je najbogatiji sovama utinama na celoj Planeti. Naša istaživanja su pokazala da u Pokrajini tokom zime obitava do 30.000 utina koje se smeštaju na skoro 450 lokacija u gradovima, selima i velikim farmama. Sove utine imaju izuzetno značajan ekonomski uticaj na poljoprivredu i ekonomiju Srbije i Vojvodine.
Koliko su sove korisne?
Jedan par sova utina sa mladuncima na seoskom imanju, loveći glodare, domaćinu godišnje uštedi stočne hrane dovoljno da ishrani najmanje 3 visokomlečne krave. Prevedeno u mleko, par sova sa mladuncima godišnje donese dobit od skoro 27.000 litara mleka ili 8.600 evra godišnje ili 23,7 evra dnevno. Dakle, par sova sa mladuncima donosi porodici koja se bavi poljoprivredom dodatnu mesečnu platu od oko 700 evra! Treba napomenuti da na pojedinim salašima i manjim farmama koje imaju drvorede, zabrane i parkove može živeti i znatno veći broj parova utina.
Materijalna korist od prisustva sova utina daleko je veća jer nije uračunato:
– koliko novca treba potrošiti na otrove za glodare (rodenticide);
– vreme koje treba potrošiti na primenu tih otrova;
– rizik od trovanja domaćih životinja (često strada živina, mačke i psi);
– veliki rizik od trovanja divljih životinja (često stradaju upravo sove i ostale divlje životinje koje se hrane glodarima – eje, mišari, lasice, lisice, ali i lovna divljač kao što su fazani, jarebice, zečevi, srne);
– rizik po zdravlje stanovništva i kvalitet životne sredine ( otrovi ulaze u ekosistem i lanac ishrane i mogu zatrovati naše izvore vode, skladišta hrane i time ugroziti i bezbednost i zdravlje ljudi)U Vojvodini zimuje oko 30.000 sova utina koje tokom 5 zimskih meseci (novembar-mart) pojedu oko 18.000.000 mišolikih glodara ili oko 450.000 kg biomase (450 tona!) glodara. Prevedeno u brojke, direktna korist od sova koje na obradivim površinama i u naseljima love glodara je 72.000.000 kg stočne hrane (72.000 tona) što je dovoljno da se ishrane novih 6.750 visokomlečnih krava, čime bi se dobilo oko 60.750.000 litara mleka (60.750 tona mleka) i zaradilo 19.480.000 evra od mleka!
Trenutno u Srbiji ima oko 440.000 muznih krava što je polovina od broja iz 1989. godine. Prosečna godišnja potrošnja mleka u Srbiji je 87 litara, tako da par sova na imanju uštedi mleka za 310 ljudi za godinu dana. Primera radi, potrošnja mleka u Srbiji je čak 4 puta niža nego prosečna u Evropskoj Uniji.
Utine, autor David Lindo
O sovama
Zemlju naseljava ukupno 225 vrsta sova, od kojih 209 pripada porodici pravih sova (Strigidae), a 16 porodici kukuvija (Tytonidae). Sve sove su ptice grabljivice, u većoj ili manjoj meri prilagođene na noćni način života. Iako znatno variraju u izgledu i veličini, sove poseduju neke od zajedničkih odlika koje su nastale kao evolutivni odgovor na potrebe noćnog života, osoben za relativno mali broj vrsta ptica. Primera radi, patuljasta sova je duga svega 12cm, a buljina dostiže 71cm i raspon krila od gotovo 2 metra.
Najupečatljivija odlika sova je njihov, donekle „čovekoliki” izgled, uslovljen krupnim očima postavljenim prema napred i specifično raspoređenim perjem koje glavi daje izgled lica. Oči sova su izuzetno velike u odnosu na veličinu tela (oko krupnih vrsta sova je veličine ljudskog oka), sa velikim zenicama koje omogućavaju prikupljanje maksimalne količine svetlosti (šumska sova vidi i do 100 puta bolje od goluba) što je od izuzetnog značaja u mraku. Oči sova su slabo pokretne, što nadoknađuju velikom pokretljivošću vrata, a frontalni položaj im omogućuje binokularni vid i preciznu procenu udaljenosti predmeta što je ključno za uspešno lov. Drugo čulo koje sovama omogućuje uspešno snalaženje u uslovima nedostatka svetlosti je čulo sluha. Široka lobanja i veliki razmak između ušiju omogućava sovama veoma precizno lociranje zvuka, a perje postavljeno u vidu diska na licu igra značajnu ulogu u usmeravanju zvuka ka ušnim otvorima, koji su asimetrično postavljeni. Utvrđeno je da je sluh sova najosetljiviji na zvukove visokih frekvencija, kakvo je šuštanje lišća i cijuk glodara. Noćni lov zahteva i nečujan let koji je omogućen mekanim i rastresitim perjem, a veliki raspon krila u odnosu na masu tela dodatno doprinosi tihom kretanju kroz vazduh. Boja perja sova je kamuflažna, i zavisi od staništa koje nastanjuju, tako da je kod većine vrsta zagasitih smeđih i sivih nijansi sa šarama, dok je bela boja snežne sove prilagođenost na polarne uslove.
Sove su prisutne na svim kontinentima, sa izuzetkom Antarktika. Nastanjuju sva staništa koja im pružaju mogućnost za ishranu i gnežđenje. Iako je najveći broj vrsta prilagođen na život u različitim tipovima šuma (tajgama, listopadnim i tropskim šumama), mnoge vrste prilagodile su se na život u pustinjama, travnatim područjima, močvarama i tundrama. Određeni broj vrsta sova uspešno se prilagodio životu u čovekovoj blizini, koja nudi brojne pogodnosti kakve su velika brojnost plena (glodara i insekata) kojima se neke vrste hrane, kao i obilje pogodnih mesta za gnežđenje.
Različite sove su prilagođene na ishranu različitim vrstama plena. Manji broj vrsta iz topskih oblasti Afrike i južne Azije je specijalizovan za lov ribe. Veliki broj sova manjih dimenzija orjentisan je na ishranu krupnim insektima i kišnim glistama, dok su glavna hrana većine sova srednje veličine glodari i drugi sitni sisari, kao i male ptice. Krupne vrste sova sposobne su da savladaju krupniji plen, kao što su zečevi, kunići, ptice grabljivice i druge vrste sova. Nekoliko časova posle obroka, sove izbacuju nesvarene ostatke plena (dlaka, perje, kosti, hitinski elementi) u vidu izbljuvaka ili gvalica, koje nam pružaju sjajnu priliku za upoznavanje sa ishranom sova, dok se ponekad na osnovu njih mogu dobiti veoma interesantni ekološki, istorijski i čak paleontološki podaci. I način lova varira od vrste do vrste. Dok neke vrste koriste drveće ili druge istaknute objekte kao osmatračnice sa kojih napadaju plen, druge vrste u niskom letu pretražuju teren. Pojedine vrste sova se u lovu oslanjaju pretežno na vid, dok je za druge čulo suha od ključnog značaja, što je u velikoj meri uslovljeno periodom dana u kome love.
Većina sova ne gradi gnezdo, a izuzetak su neke od vrsta koje se gnezde na zemlji i koje jaja smeštaju u iskopana udubljenja ili jame. Ostale sove nose jaja u dupljama drveća, šupljinama u stenama, gnezdima drugih ptica ili na ljudskim građevinama. Jaja sova su bele boje, zatupasta, a njihov broj veoma varira u zavisnosti od brojnosti plena. I sam ciklus razmnožavanja je podešen tako da mladi započinju samostalan život u periodu najveće brojnosti životinja kojima se sove hrane.
Sove i ljudi
Sove su kroz celu ljudsku istoriju zauzimale značajno mesto u folkloru i mitologiji, pre svega zahvaljujući slabo poznatom noćnom životu, neobičnom izgledu i glasnom, prodornom, za ljude često zastrašujućem oglašavanju. Kod mnogih naroda su predstavljale simbol mudrosti (primera radi, grčka boginja mudrosti, Atina, predstavljana je često sa sovom kukumavkom na ruci), dok su kod drugih, među kojima je i većina evropskih naroda, smatrane vesnicima smrti i nesreće. Mnoga sujeverja povezana sa sovama duboko su ukorenjena u svest slabije obrazovanog stanovništva i teško se iskorenjuju. Loša reputacija pogubno se odrazila na mnoge vrste sova koje su vekovima proganjane i ubijane i pored očigledno velike koristi koju donose čoveku i poljoprivredi hraneći se glodarima i insektima.
Ipak, najveći problemi za većinu vrsta sova pojavili su se 20. veku zajedno sa naglim porastom broja ljudi i tehnološkim napretkom. Staništa mnogih vrsta su višestruko smanjena, čime su bile pogođene naročito vrste specijalizovane na život daleko od čovekovog uticaja. Pod pritiskom urbanizacije i poljoprivrede nestale su stare šume, livade i pašnjaci. Čak i sove koje su se prilagodile čovekovoj blizini postale su ugrožene od strane hemijskih preparata u poljoprivredi, razvoja saobraćaja, modernog stila gradnje, električnih stubova, staklenih prozora i drugog. Na sreću, danas postoje brojni programi proučavanja i zaštite sova širom planete, a sve veći broj ljudi čini napore da pomogne sovama i obezbedi im opstanak.
Fotografije su vlasništvo autora i uz njegovu saglasnost objavljene