Klimatske promene i industrija 5.0
Trenutno se u raznim zemljama vodi velika diskusija u vezi sa „Petom industrijskom revolucijom“, koja sledi nakon Četvrte industrijske revolucije. Peta industrijska revolucija uključuje koncepte kao što su „održivost“, „usredsređenost na čoveka“ i „briga za životnu sredinu“, pored transformacije industrijske strukture kroz korišćenje veštačke inteligencije, interneta, BIG DATA, o čemu se raspravljalo u Četvrtoj industrijskoj revoluciji.
Evropska komisija, koja je glavna institucija Evropske unije, objavila je 2021. da će Industrija 5.0 zameniti Industriju 4.0. Industrija 5.0 je koncept koji dopunjuje i proširuje perspektive ljudi, društva i životne sredine i pod snažnim je uticajem prioritetnih tema evropske strategije rasta koja je objavljena 2019. godine i sastoji se od „European Green Deal policies“, „A Europe fit for the digital age“ i „An economy that works for people“. Na primer, pored realizacije industrije za društvo koje nije podložno klimatskim promenama do 2050. godine, ili drugim rečima, realizacije ugljenično neutralne industrije, Industrija 5.0 ima za cilj postizanje globalne ekonomske hegemonije. Na primer, ima za cilj stvaranje novih tržišta za proizvode orijentisane na reciklažu koji nisu podložni klimatskim promenama.
Srbija kao punopravna članica potpisnica Ugovora o Energetskoj zajednici, zemlja kandidat za pristupanje u EU, koja je podržala Pariski sporazum o klimatskim promenama i potpisala Sofijsku deklaraciju o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, ima međunarodne obaveze da krene na put postepenog ukidanja energije zasnovane na uglju, sa specifičnim ciljevima i prekretnicama.
Klimatske promene
Klima se menjala tokom istorije Zemlje. Ali prirodni uzorci ne mogu objasniti zašto je došlo do brzog zagrevanja tokom prošlog veka. Ove nedavne klimatske promene izazvali su ljudi. To je uglavnom zbog velike upotrebe fosilnih goriva – uglja, nafte i gasa – u domaćinstvima, fabrikama i transportu. Kada fosilna goriva sagorevaju, oslobađaju gasove staklene bašte, uglavnom ugljen-dioksid (CO2). To zadržava dodatnu energiju u atmosferi blizu površine Zemlje, što dovodi do zagrevanja planete. Od početka industrijske revolucije, kada su ljudi počeli da sagorevaju velike količine fosilnih goriva, količina ugljen-dioksida porasla je za oko 50 odsto. Svet je sada za oko 1,1 stepen Celzijusa topliji nego krajem 19. veka. Ova promena ima ogroman uticaj na životnu sredinu, poput: češćeg i intezivnijeg ekstremnog vremena, poput toplotnih talasa i obilnih padavina, brzog otapanja glečera i ledenog pokrivača što utiče na podizanje nivoa mora, ogroman pad zagrevanja arktičkog morskog leda i okeana, životi ljudi se takođe menjaju – na primer delovi istočne Afrike nedavno su pretrpeli najgoru sušu u poslednjih 40 godina, što je više od 20 miliona ljudi izložilo riziku od teške gladi. Što se više temperature budu povećavale, to će uticaji klimatskih promena biti sve gori.
Važno je da se suočimo sa izazovima koje nam donose klimatske promene koje svi osećamo. U ovom poslu ključnu ulogu ima saradnja svih aktera i združena klimatska akcija.
Uginuli slonovi
Desetine slonova uginule su od žeđi u popularnom Nacionalnom parku Hvange u Zimbabveu, zbog suše uzrokovane klimatskim promenama. Kroz park ne protiče nijedna veća reka i za snabdevanje vodom koriste se bunari na solarni pogon iz kojih zbog suše ne može da se izvuče dovoljna količina vode. U ovom nacionalnom parku živi 45.000 slonova, a odraslom slonu je potrebno 200 litara vode dnevno. U blizini bunara za snabdevanje vodom pronađene su desetine uginulih slonova. Kišna sezona u Zimbabveu traje od novembra do marta, ali kiša jedva da je padala ove godine. Očekuje se da će se suša nastaviti do 2024. godine, prema prognozi meteorologa. Nekoliko krda slonova prešlo je iz Zimbabvea u susednu Bocvanu u potrazi za hranom i i pre svega vodom (izvor Rojters).