Novi život starih guma
Autorka: Jasmina Karanac, narodna poslanica i članica ZPG
Neadekvatno i nekontrolisano postupanje sa otpadom jeste ogroman problem sa kojim se susreću sve zemlje sveta, a posebno zemlje u tranziciji. Jedan u nizu velikih ekoloških problema 21. veka je ubrzani rast broja otpadnih guma različitih tipova vozila.
Činjenica da je za razgradnju jedne automobilske gume potrebno čak 150 godina dovoljno govori o tome koliko ekološko zagađenje može da izazove neadekvatno postupanje sa ovom vrstom otpada. I pored zakonskih regulativa kojima je strogo propisan način odlaganja i skladištenja, milijarde guma završi na ilegalnim ili napuštenim smetlištima. U razvijenim zemljama sveta svake godine odbaci se u proseku po jedna stara guma po glavi stanovnika. Preračunato u brojke, to je više od milijardu starih automobilskih guma za godinu dana.
U Srbiji novostvorene količine gumenog otpada dostigle su cifru od 26.000 tona godišnje. Ako još danas ne pružimo odgovor na ovaj ekološki izazov, možda ćemo generacijama koje dolaze ostaviti nerešiv zadatak.
Uredbom[i] o odlaganju otpada zabranjeno je skladištenje starih auto-guma na deponijama, a sakupljanje otpadnih guma vrši se na propisan način. Njihovo odlaganje obavlja se u skladištu otpadnih guma koje može biti zatvoreno ili otvoreno i koje ima opremu za utovar i istovar. Takođe, mora da ima sistem za zaštitu od požara, u skladu sa posebnim propisom [ii]. Ako su pravilno deponovane, otpadne gume ne izazivaju zagađenje zemlje, vode niti vazduha. Međutim zbog lake zapaljivosti i ukoliko se ne postupa u skladu sa propisima, često smo svedoci akcidentnih situacija. Dim koji nastaje paljenjem guma sadrži toksične materije koje predstavljaju opasne zagađivače vazduha. U ostatku sagorevanja u vidu uljaste tečnosti nalaze se otrovne hemikalije koje mogu da kontaminiraju zemljište i vodu. Druga opasnost koja preti od nagomilanih automobilski guma je širenje zaraznih bolesti. Naime, voda koja se sakuplja i zadržava u unutrašnjosti guma predstavlja pogodnu sredinu za razmnožavanje komaraca pa se u blizini deponija često registruje povećan broj obolelih od bolesti koje prenose ovi insekti.
Iako je zakonski regulisan način odlaganja gumenog otpada u Srbiji ne postoji precizan podatak o količini automobilskih guma koje se trenutno nalaze na smetlištima, zelenim površinama, u koritima reka, pored puteva, privatnim posedima u šumama i u blizini industrijskih zona.
Kako smanjiti veliku količinu starih auto-guma kao posledicu dugoročne akumulacije? Koji je ekološki najprihvatljiviji način? Da li se mogu ponovo iskoristiti i doneti zaradu?
To su pitanja na koja se danas odgovori traže širom sveta!
Protektiranje (obnavljanje) autoguma
U skladu sa zelenom ekonomijom jedan od načina da se smanji količina otpadnih autoguma, a istovremeno i zaradi novac je regeneracija i ponovna upotreba autoguma. Obnavljanje ili protektiranje guma je tehnologija kojom se stare gume čine ponovo upotrebljivim putem zamene istrošenog i oštećenog gazećeg sloja novim. To je ekološki proces kojim se smanjuje broj guma u upotrebi čime se štede prirodni resursi, smanjuje se emisija ugljen -dioksida ali i veličina autootpada. Budući da je protektiranje proces koji doprinosi ekologiji, kompanije koje se bave proizvodnjom protektiranih guma mogu konkurisati kod države za podsticajna sredstva. Međutim, zainteresovani za ovu oblast naglašavaju da je neophodno urediti i unaprediti pravnu regulativu[iii] u ovoj oblasti. Polovne gume koje se u Srbiji koriste kao sirovina nabavljaju se iz domaćih resursa ali i iz uvoza koji je dozvoljen samo u svrhu protektiranja.
Spaljivanje ili reciklaža
Naš zakon poznaje dva rešenja za uklanjanje starih guma sa deponija: spaljivanje i reciklažu.
Budući da gume imaju visoku kalorijsku vrednost one mogu poslužiti kao dragocen energent. Primera radi, jedna tona starih pneumatika ima istu kalorijsku vrednost kao tona uglja. Upravo iz tog razloga organizovanim i legalnim[iv] sakupljanjem i spaljivanjem gumenog otpada bave se cementare. Za njih je obavezna ugradnja filtera za prečišćavanje i postavljanje mernih stanica za kontrolu zagađenosti vazduha. Ovo je lošija solucija uklanjanja guma.
S druge strane, reciklaža gumenog otpada je u potpunosti ekološki proces i nema nikakvog štetnog uticaja na životnu sredinu. Ne stvara se bilo kakva otpadna supstanca, a iskoristivost starih guma je 100 procentna. Reciklažom ove vrste otpada dobija se 60% gumenog granulata, 35% čelične žice i 5% platna. Svaka od ovih komponenti je upotrebljiva i predstavlja vrednu sirovinu u daljem proizvodnom procesu. Tako npr. granulat dobijen reciklažom guma može naći primenu u industriji, saobraćaju, građevinarstvu, poljoprivredi, domaćinstvima… U putnoj industriji se koristi kao dodatak asfaltu pri izgradnji puteva. Veoma tražena sirovina je i u proizvodnji saobraćajnih barijera, ivičnjaka, pružnih prelaza kao i auto-delova. U građevinarstvu se od gumenog granulata prave obloge za izolaciju krovova, zvučne barijere, vodootporne membrane, bitumen veziva, gumene cevi. Primenjuje se u izradi podloga za sportske terene, štale, bazene, dečja igrališta i šetališta. Finalni proizvodi koriste se u domaćinstvu kao gume za kolica, žardinjere, podne obloge.
Zbog navedenih prednosti, upotreba sirovina od recikliranih pneumatika je u porastu. Fabrika “Eco recycling d.o.o.”, osnovana 2009. god, prva je u Srbiji počela da se bavi reciklažom i prikupljanjem auto-guma i ostalog gumenog otpada. Zbog značaja ove vrste cirkularne ekonomije, kompanije koje se bave reciklažom guma osnovale su Evropsku asocijaciju za reciklažu gume čiji je član i Eco recycling.
U industrijskom spektru, reciklaža je najmlađa industrijska grana u Srbiji i u njoj je zaposleno više od 6.000 ljudi. Od tog broja njih oko 5.000 je socijalno ugroženih. Osnovano je i Udruženje reciklera Srbije, sa ciljem da, kako navode, ovu perspektivnu industrijsku granu još više ojačaju i da se kroz zajedničke aktivnosti zaštite interesi reciklera i sakupljača, promovišu načela zaštite životne sredine ali i da se kroz partnerski dijalog sa Vladom Srbije nastavi razvoj reciklažne industrije.
Earthship ili kuće od automobilskih guma
Odbačene automobilske gume svoju primenu nalaze i u izgradnji posebnog tipa ekoloških objekata “earthship” metodom. Reč je o principu održivog dizajna u okviru koga se koriste prirodni, otpadni i reciklirani materijali. Automobilske gume koriste se kao kalupi koji se pune nabijenom zemljom, a zatim slažu poput opeka. Na taj način dobijaju se debeli spoljašnji zidovi koji prirodno regulišu unutrašnju temperaturu za vreme toplih i hladnih dana. Ovakvi objekti potpuno su autonomni jer se oslanjaju na prirodne izvore energije. Dodatne prednosti zidova od automobilskih guma su sto imaju veliku nosivost, otporni su na vatru jer su punjeni nabijenom zemljom, dobri su izolatori buke i vrlo otporni na vetar. Ekonomski su prihvatljivi i laki za gradnju čak i laicima, koji nemaju iskustva u zidanju.
Tvorac “earthship” metode u izgradnji ekoloških kuća je Majkl Rejnolds, koji je sedamdesetih godina prošlog veka osnovao kompaniju za projektovanje i izgradnju objekata u skladu sa principima održive arhitekture. Ovaj tip gradnje, koji se u svetu primenjuje više od četiri decenije, dobio je sledbenike i u našoj zemlji. Nedaleko od Gornjeg Milanovca, u selu Brusnica, izgrađena je prva kuća od auto-guma u Srbiji.
Earthship koncept koristila je i Jelena Obradović u izgradnji ekološkog kampa u selu Vukosavci, 12 kilometara od Aranđelovca
Primeri dobre prakse, primena znanja i iskustva razvijenih zemalja, mogu da posluže kao putokaz ka adekvatnom i kontrolisanom postupanju sa nagomilanim gumenim otpadom koji iz godine u godinu preti da postane sve veći ekološki problem. Slobodno možemo reći da se otpad, na različite načine, tiče većine Ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija. Pravilnim postupanjem sa otpadom doprinosimo sprovođenju UN agende 2030 i njenih Ciljeva održivog razvoja.
Zdravlje se brani životnom sredinom
Otpad negativno utiče na životnu sredinu, a samim tim i na zdravlje stanovništva. Različite vrste otpada mogu da dovedu do zagađenja zemljišta, površinskih i/ili podzemnih voda, vazduha i kao i lanca ishrane, što sve direktno utiče na zdravlje ljudi. Na ovaj način smanjuje se kvalitet života ljudi naročito u onim mestima gde se otpad stvara, prikuplja i deponuje.
Zato je neophodno implementirati osnovne principe upravljanja otpadom koji podrazumevaju poštovanje sledećih redosleda poteza: sprečavanje nastanka, pripremu za ponovnu upotrebu, recikliranje i drugi načini prerade i zbrinjavanje otpada.
Iako zakoni u Republici Srbiji uređuju pravila postupanja pojedinaca i organizacija u cilju zaštite životne sredine, stručnjaci ističu da je njihovo donošenje i primena potreban ali ne i dovoljan uslov promene ponašanja ljudi. Budući da ekološki problemi danas zauzimaju visoko mesto na lestvici najaktuelnijih tema u svetu, informisanje iz ove oblasti od izuzetnog je značaja. Stručnjaci ukazuju na neophodnost sprovođenja edukacije na svim nivoima kao i ohrabrivanje ljudi da se na različite načine uključe u aktivnosti usmerene na zaštitu životne sredine.
[i] Sl. glasnik RS br.92/2010
[ii] Pravilnik o načinu i postupku upravljanja otpadom Sč. glasnik RS br. 104/2009 i 81/2010
[iii] Uredba o visini i uslovima za dodelu podsticajnih sredstava ( sl. glasnik RS br.67/2010, 86/2011 i 35/2012
[iv] uz saglasnost Ministarstva životne sredine na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu