Održiva poljoprivreda u ravnomernom ruralnom razvoju i zaštiti životne sredine
Iako sve manje uključen, agrarni sektor odnosno poljoprivreda u nacionalnoj ekonomiji, značajno određuje različite dimenzije razvoja ruralnih područja, a svakako njegovu ekološku dimenziju, koja, po sebi, uvek ima jasnu teritorijalnu perspektivu. Zahtevi globalnog društva za sigurnošću i kvalitetom hrane, kao i sve razvijenija svest o očuvanju životne sredine predstavljaju neke od važnijih globalnih faktora i potreba za ekološki održivim razvojem. S druge strane, ruralna populacija se posmatra kao suživot čoveka i prirode, koja predstavlja dominantne okvire njegovog života i rada, a čini se da je nedovoljno skrenuta pažnja na kvalitet života takve populacije, pre svega u valorizaciji svojih proizvoda, naspram tehnološki i industrijski stvorene hrane.
Javna ruralna dobra
Trenutna aktuelnost ekološke dimenzije u ruralnom razvoju proističe iz interesovanja čoveka za “javna ruralna dobra” i njihove funkcije. Preuzimajući čitav niz funkcija, pored agrarne – proizvodne funkcije, ruralna područja predstavljaju lokaciju prirodnih resursa, šuma, obradivog i neobradivog zemljišta, biljnih i životinjskih vrsta itd. Ruralna područja, sve u svemu, ipak predstavljaju jedina mesta mogućeg povratka savremenog čoveka prirodi, što smo i primetili tokom i nakon pandemije COVID-19 virusa.
Ruralne oblasti su heterogene prema svojim osobinama (prirodne, ekonomske, kulturne, demografske, istorijske..) i prema tome razvojne mere i politike treba da budu prilagođene potencijalima i ograničenjima sa kojima se one suočavaju. Ruralna područja u velikoj meri moraju da se posmatraju kao resurs, naročito s obzirom na funkciju proizvodnje hrane koje ona i multifunkcionalna poljoprivreda poseduju. U tom kontekstu, i ruralna populacija mora da dobije ulogu subjekta, a ne objekta razvoja.
Održiva poljoprivreda
Posmatrajući poljoprivredu u vidu svoje multifunkciolnalnosti, moramo se osvrnuti na mogućnost održive poljoprivrede koja predstavlja zaokružen sistem proizvodnje, distribucije i potrošnje hrane i nusproizvoda.
Održiva poljoprivreda se odnosi na primenu poljoprivrednih praksi i tehnologija koje povećavaju poljoprivrednu produktivnost i profitabilnost uz obezbeđivanje održivog snabdevanja hranom, smanjenje zagađenje i drugih negativnih efekata, kao i obnovu i efikasnije korišćenje ekoloških resursa (voda, vazduh, zemljište i biodiverzitet i dr.). Iz toga proizilazi da je održiva poljoprivreda onaj put razvoja poljoprivrede, koji je ekološki nedegradirajući, tehnološki primeren, ekonomski održiv i društveno prihvatljiv.
Ciljevi održive poljoprivrede su: proizvodnja optimalne količine visokokvalitetnih poljoprivrednih proizvoda, održavanje dugoročne plodnosti zemljišta, obezbeđivanje adekvatnih uslova za smeštaj domaćih životinja, smanjenje zagađenja životne sredine u agrarnim predelima; promovisanje zdravstvene zaštite ruralnog stanovništva, ušteda energetskih resursa davanjem prednosti obnovljivim izvorima i zaštita biodiverziteta.
Povećanje produktivnosti i vrednosti sistema je polazna tačka za omogućavanje ulaska poljoprivrednicima u krug održive agrarne proizvodnje
Organizacija za hranu i poljoprivredu UN
FAO, analizajući izazove s kojima se suočavamo, ukazuje na pet ključnih principa (2016):
- Unapređenje efikasnosti u korišćenju resursa,
- Očuvanje, zaštita i unapređenje prirodnih ekosistema,
- Zaštita i unapređenje života na selu i društvenog prosperiteta,
- Povećanje otpornosti ljudi, zajednica i ekosistema,
- Promocija racionalnog upravljanja prirodnim i društvenim sistemima.
Ekosistemski pristup
Gubitak biodiverziteta pokrenuo je diskusije o benefitima multifunkcionalnog pristupa u održivoj poljoprivredi kroz unapređenje poljoprivrednog zemljišta, biodiverziteta i održavanje funkcija ekosistema. Ekosistemski pristup uključuje integrisano upravljanje zemljištem, vodom i živim bićima u cilju promocije konzervacije i održivog korišćenja resursa. To je krucijalan korak ka prepoznavanju i očuvanju funkcija ekosistema koje su u osnovi razvoja poljoprivredno-prehrambenih sistema.
Uz ekosistemski pristup, uporedo se razvio i pojam cirkularne odnosno zelene ekonomije. Cirkularna ekonomija nastoji da promoviše održivi razvoj društvenih i ekonomskih sistema bez ugrožavanja životne sredine i njena implementacija predstavlja neizostavnu kariku u održivom poljoprivrednom lancu. Primenom metoda cirkularne ekonomije mogu se rešiti problemi zagađenja, ekoloških incidenata i prekomerne upotrebe resursa u savremenoj konvencionalnoj poljoprivredi.
Konvencionalna poljoprivreda kao delatnost vrlo negativno utiče na životnu sredinu upravo zbog kruženja zagađujućih materija kroz ceo proizvodni sistem od zemljišta, izvorišta, kroz lanac ishrane, sve do čoveka, te je u ciklusu proizvodnje vrlo bitno uspostaviti sistem i kontrolu korišćenja svih inputa, kao i poštovanje principa cirkularne ekonomije. Rešenje jeste u tranziciji ka održivoj poljoprivredi odnosno ka onoj koja je postojala pre zelenih revolucija tokom prošlog veka.
Obrazovanje
Proces obrazovanja i modernizacije ruralnog stanovništva, koje je nosilac promene u poljoprivredi, podrazumeva složene društvene promene u ekonomskom, socijalnom, kulturnom i političkom tkivu celog društva. Ukoliko nastojimo da ostvarimo ravnomeran ruralni razvoj, s akcentom na održivu poljoprivredu, moramo decentralizovati razvojne politike.
Prema procenama stručnjaka do 2030. godine 90% glavnih useva iskusiće smanjene ili stagnirane stope rasta, dok će prosečne cene dramatično porasti kao rezultat klimatskih promena. Prošlo je vreme kad smo imali priliku da napravimo postepene adaptacije u vezi klimatskih promena. Jedino nas fundamentalna transformacija ekonomskih i društvenih sistema može spasiti od nadolazeće klimatske katastrofe.
Klimatske inicijative predstavljaju adekvatan način da osvešćeni ljudi podstaknu promene u nacionalnim i lokalnim agendama, s ciljem da se osigura održivi razvoj.
Trenutna situacija iziskuje organizovanje kvalitetnih obuka kako bi se suočili sa problemima životne sredine, što podrazumeva edukaciju o efikasnoj upotrebi resursa, fokus na obnovljive izvore energije, prelazak na cirkularnu ekonomiju, pospešivanje biodiverziteta i redukciju raznih vrsta zagađenja.
Autorka: Nevena Brdarić, Ekološko udruženje “Zeleni sad”