Plačem za prosutim mlekom
Poslednjih dana, sada polako već i nedelja, kod nas ali i u regionu, nastao je problem sa povećanim količinama aflatoksina u mleku. Konačno tema koja pokriva nekoliko oblasti kojima se profesionalno kao doktor veterinarske medicine, bavim.
Aflatoksin je proizvod gljivice Aspergillus flavus koja napada žitarice, a posebno kukuruz. Prošla godina je bila posebno pogodna za njen razvoj i zaraza je zahvatila jedan deo roda kukuruza. Već tada su se otvorile rasprave o tome šta treba raditi, ali je ubrzo stvar „legla“.
Nakon berbe, zaraženi kukuruz se skladištio, na različite načine, koji su često neadekvatni. Kada su počele više temperature, praćene povećanom vlažnošću vazduha i većim temperaturnim razlikama u toku dana, gljivica je počela da proizvodi aflatoksin, jedan od najtoksičnijih mikotoksina. Tim zaraženim kukuruzom hranjene su mlečne krave i aflatoksin se našao u mleku, u količinama većim od onih koje su dozvoljene našim propisima.
ptruzeto sa http://www.bebac.com
Aflatoksin je kancerogen i izaziva pojavu raka, pre svega jetre, pošto se u njoj zadržava, ali i creva, pluća, dojke,…Osim u mleku može se naći i u mesu, jetri i unutrašnjim organima životinja, kao i u jajima. Odnosno u svim proizvodima koji potiču od životinja hranjenih toksičnom hranom.
preuzeto sa http://gardener.wikia.com/
Sve studente Fakulteta veterinarske medicine uče da lekar leči čoveka, a veterinar čovečanstvo. Toga se uvek setim kada smatram da moje kolege nisu savesno i stručno odradile svoj posao. Tu pre svega mislim na rad veterinarske inspekcije. Ona, umesto da bude poslednja odbrana u zaštiti zdravlja ljudi od opasnosti koje vrebaju od namirnica životinjskog porekla, već godinama predstavlja jedno tromo, birokratsko telo, koje reaguje tek kada se problem pojavi i to često veoma trapavo. Razmišljam i o kolegama koje rade na farmama krava ili kod poljoprivrednih proizvođača. Ne mogu da verujem da niko od njih nije reagovao na kvalitet hrane koja se daje životinjama. Mogli su preporučiti upotrebu dodataka (aditiva) stočnoj hrani koji vezuju za sebe veći procenat aflatoksina, mogli su jesenas preporučiti da se kukuruz koji je već na njivama bio sumnjiv ,silira, kako bi se sprečilo da gljivica uopšte počne da proizvodi toksin. Siguran sam da povećana količina aflatoksina u ishrani krava utiče i na njihovo zdravstveno stanje. Sve su učestaliji poremećaji zdravlja krava, koji veterinarima ukazuju na ishranu plesnivim kukuruzom.
preuzeto sa http://www.novosti.rs/
Potrebno je razmisliti o tome da veterinari koji leče životinje, čiji se proizvodi koriste u ishrani ljudi, budu odgovorni, ne samo za zdravlje i proizvodne osobine životinja, nego i za ispravnost stočne hrane, kao i redovnu kontrolu krajnjeg proizvoda koji izlazi sa farmi. To bi podrazumevalo da se na privatne veterinarske stanice prenese deo nadležnosti veterinarske inspekcije. Trebalo bi onemogućiti da farme, bez obzira koliko su velike, mogu da organizuju sopstvenu veterinarsku službu. Neka svaka farma ima ugovorni odnos sa veterinarom koga odabere, a neka onda taj veterinar bude nadležan i odgovoran za ceo proces proizvodnje. Svakako bi sistem licenciranja i kontrole rada veterinarskih stanica trebalo pooštriti. Kontrola rada bi trebalo da bude zadatak veterinarske inspekcije, koja bi tada bila mnogo manja, jeftinija i efikasnija.
Kao pokrajinski poslanik dajem punu podršku merama Vlade Vojvodine. Na vreme je obaveštena javnost o opasnosti koje za posledicu mogu imati ugrožavanje zdravlja ljudi i preduzete neke mere za koje Vlada Vojvodine ima nadležnosti! Nikako ne mogu, na ovom mestu, da preskočim pitanje koje mi se godinama nameće, a koje možda ima odgovor u trenutnoj situaciji, a možda je ono i uzrok mnogih sličnih problema.
Zašto je u procesu prenosa nadležnosti na Autonomnu pokrajinu Vojvodinu, u oblasti poljoprivrede, preneto sve osim nadležnosti u veterini i veterinarskoj inspekciji?
Kao bivši predsednik opštine ne mogu da se načudim katastrofalnom pristupu svih aktera kriznoj komunikaciji. Nejasne poruke, protivrečna saopštenja, … Mlekari ćute, a kada se obraćaju javnosti to rade preko udruženja proizvođača mleka (koje je pod patronatom velikih mlekara) i to tako da nanose sebi više štete, nego koristi.
preuzeto sa http://www.globalseed.info/
Kao neko ko živi sa paorima i oseća njihovu muku i pored svega što sam napisao, uvek plačem za prosutim mlekom. Zato što znam koliki trud stoji iza svake njegove kapi i koliko rizika nosi svaki neodgovoran potez svih onih koji bi trebalo da stručno i odgovorno rade na rešavanju problema povišenog nivoa aflatoksina u mleku!
Predrag Mijić
Doktor veterinarske medicine i većinski poslanik u Skupštini Vojvodine