Cirkularna ekonomija – Razvojna šansa Srbije
Evropska unija se nalazi pred regulatornim određivanjem kursa u pravcu cirkularne ekonomije. Njeni ciljevi velikim delom mogu da se sprovedu kroz reviziju evropskog zakonodavstva u oblasti otpada. Komisija je preko tzv. compliance promotion uspešno otpočela aktivnosti sa ciljem aktivne podrške državama članicama kod primene evropskih standarda životne sredine i daljeg unapređenja u oblasti ostvarivanja jedinstvenih nivoa zaštite.
2016. će biti zanimljiva godina za EU u kojoj će morati da se dokaže da je zaista određen kurs za modernu cirkularnu ekonomiju. U tome poseban značaj ima novi nacrt paketa o izmenama Direktive o otpadu i drugih propisa iz oblasti otpada koji treba da prođe procedure usvajanja. Evropska komisija će ovde morati da dokaže da zaista stoji iza svoje najave da će ambiciozno unaprediti transformacije u pravcu cirkularne ekonomije.
Izvor fotogafije: http://www.lead-ahead.com/sustainable-texts/circular-economy-necessary-first-step/#
U okviru evropske politike u oblasti otpada, tema cirkularne ekonomije retko je pominjana do pre nekoliko godina. Umesto toga, puno je govoreno i pisano o efikasnosti korišćenja resursa, te je ovaj pojam uveden i u evropsko zakonodavstvo, npr. u član 1 Okvirne direktive o otpadu. Efiksanost korišćenja resursa tu je proglašena za jedan od glavnih ciljeva u oblasti politike otpada.
Ipak sam pojam efikasnog korišćenja resursa ne govori dovoljno. Samo navodi da resursi treba da se koriste na efikasniji način kod proizvodnje dobara. Politika zaštite životne sredine pak ima sveobuhvatni cilj da se suprotstavi prekomernoj eksploataciji planete. To se ne može ostvariti samo kroz povećanje efikasnosti. Opterećenje biosfere otrovnim materijama, gasovi sa efektom staklene bašte, gubitak biodiverziteta će se nesmetano nastaviti čak i ako se resursi efikasnije koriste. Zbog toga se ne smemo samo ograničiti na povećanje efikasnosti korišćenja resursa. Štaviše, potrebno je da dođe do promene paradigme u pravcu ekonomije koja cirkularno razmišlja, štedi resurse i koristi ih efikasno, te pored toga i na efektivan način ograničava formiranje gasova sa elementima staklene bašte.
Izvor fotografije: https://www.forumforthefuture.org/blog/circular-economy-requires-size-and-scale-%E2%80%93-how-will-we-get-there
Kavo je stanje u Srbiji?
Srbiji je potrebna nova „smart“ razvojna strategija za budućnost. Srbija može da pokrene investicioni ciklus u cirkularnoj ekonomiji jačajući svoju energetsku bezbednost efikasnošću proizvodnje, energijom iz otpada, energetskim zgradarstvom, održivim transportom i organskom poljoprivredom.
Naša država treba da ima izgrađen odgovor na klimatske promene i da nam se više nikada ne dogodi da gubimo 5% BDP ili 1,6 milijardi evra na ime štete koja je nastala u industriji, energetici, infrastrukturi, zgradarstvu kao posledica poplava u maju 2014. godine.
Zašto CIRKULARNA EKONOMIJA
Završen je model linearne ekonomije „uzmi – napravi – odloži“. Zato danas Srbija ima 3500 divljih smetlišta a samo 7 sanitarnih deponija. Reciklira 5% otpada i godišnje „sahrani“ vrednost materijala od 50 miliona evra u nesanitarne deponije kojih ima preko 150. Linearni model je bio održiv za planske ekonomije kada je upotreba resursa bila nekontrolisana, potrošnja energije visoka po proizvodu a pritisak na životnu okolinu nije se merio. Tako su nastajale velike količine otpada koji je neadekvatno tretiran i odlagan. I teške odluke i investicije su pomerane za neka druga vremena.
Deponija u Loznici. Izvor: Novosti
Ne treba biti vidovit i za budućnost predvideti rast cena resursa, rast troškova za energiju, rast potreba stanovništva i migracije prema gradovima a posebno pogoršanje klimatskog ambijenta na zapadnom Balkanu, kao području srednje visokog rizika.
CIRKULARNA EKONOMIJA nudi novi model „proizvod – otpad – proizvod“. Osnovni izvor ekonomskog rasta jeste što veća ponovna upotreba materijala iz proizvoda koji su završili životni ciklus a što manje uzimanje novih resursa.
Izvor: http://www.energenz.com/themes/circular-economy/
Znači poruka za sve nas NE RAZMIŠLJAJTE O OTPADU NEGO O PROIZVODU, kako je dizajniran, koliko je reciklabilan, kako je proizveden i koliko je prijateljski po okolinu. Proizvodi su tako dizajnirani da mogu lako da se ponovo upotrebe, rastave, repariraju ili recikliraju. Pri tom se u proizvodnji koriste obnovljivi izvori energije. Srbija bi modelom cirkularne ekonomije dobila šansu, građani ekološku bezbednost, zelena radna mesta, novi kvalitet vode i vazduha, zdravu hranu i novi kvalitet života. Socijalni kapital je takođe investicija bez koje nema budućnosti.
Procene su da se uvođenjem cirkularne ekonomije u Srbiji može otvoriti novih 30 000 radnih mesta i povećati konkurentnost privrede a time postati regionalni lider u investicijama, razvoju i rastu BDP.
Nama je potrebna cirkularna ekonomija kao nova paradigma razvoja za budućnost.
Siniša Mitrović, savetnik u Privrednoj komori Srbije