Циркуларна економија – Развојна шанса Србије
Европска унија се налази пред регулаторним одређивањем курса у правцу циркуларне економије. Њени циљеви великим делом могу да се спроведу кроз ревизију европског законодавства у области отпада. Комисија је преко тзв. compliance promotion успешно отпочела активности са циљем активне подршке државама чланицама код примене европских стандарда животне средине и даљег унапређења у области остваривања јединствених нивоа заштите.
2016. ће бити занимљива година за ЕУ у којој ће морати да се докаже да је заиста одређен курс за модерну циркуларну економију. У томе посебан значај има нови нацрт пакета о изменама Директиве о отпаду и других прописа из области отпада који треба да прође процедуре усвајања. Европска комисија ће овде морати да докаже да заиста стоји иза своје најаве да ће амбициозно унапредити трансформације у правцу циркуларне економије.
Извор фотогафије: http://www.lead-ahead.com/sustainable-texts/circular-economy-necessary-first-step/#
У оквиру европске политике у области отпада, тема циркуларне економије ретко је помињана до пре неколико година. Уместо тога, пуно је говорено и писано о ефикасности коришћења ресурса, те је овај појам уведен и у европско законодавство, нпр. у члан 1 Оквирне директиве о отпаду. Ефиксаност коришћења ресурса ту је проглашена за један од главних циљева у области политике отпада.
Ипак сам појам ефикасног коришћења ресурса не говори довољно. Само наводи да ресурси треба да се користе на ефикаснији начин код производње добара. Политика заштите животне средине пак има свеобухватни циљ да се супротстави прекомерној експлоатацији планете. То се не може остварити само кроз повећање ефикасности. Оптерећење биосфере отровним материјама, гасови са ефектом стаклене баште, губитак биодиверзитета ће се несметано наставити чак и ако се ресурси ефикасније користе. Због тога се не смемо само ограничити на повећање ефикасности коришћења ресурса. Штавише, потребно је да дође до промене парадигме у правцу економије која циркуларно размишља, штеди ресурсе и користи их ефикасно, те поред тога и на ефективан начин ограничава формирање гасова са елементима стаклене баште.
Извор фотографије: https://www.forumforthefuture.org/blog/circular-economy-requires-size-and-scale-%E2%80%93-how-will-we-get-there
Каво је стање у Србији?
Србији је потребна нова „смарт“ развојна стратегија за будућност. Србија може да покрене инвестициони циклус у циркуларној економији јачајући своју енергетску безбедност ефикасношћу производње, енергијом из отпада, енергетским зградарством, одрживим транспортом и органском пољопривредом.
Наша држава треба да има изграђен одговор на климатске промене и да нам се више никада не догоди да губимо 5% БДП или 1,6 милијарди евра на име штете која је настала у индустрији, енергетици, инфраструктури, зградарству као последица поплава у мају 2014. године.
Зашто ЦИРКУЛАРНА ЕКОНОМИЈА
Завршен је модел линеарне економије „узми – направи – одложи“. Зато данас Србија има 3500 дивљих сметлишта а само 7 санитарних депонија. Рециклира 5% отпада и годишње „сахрани“ вредност материјала од 50 милиона евра у несанитарне депоније којих има преко 150. Линеарни модел је био одржив за планске економије када је употреба ресурса била неконтролисана, потрошња енергије висока по производу а притисак на животну околину није се мерио. Тако су настајале велике количине отпада који је неадекватно третиран и одлаган. И тешке одлуке и инвестиције су померане за нека друга времена.
Депонија у Лозници. Извор: Новости
Не треба бити видовит и за будућност предвидети раст цена ресурса, раст трошкова за енергију, раст потреба становништва и миграције према градовима а посебно погоршање климатског амбијента на западном Балкану, као подручју средње високог ризика.
ЦИРКУЛАРНА ЕКОНОМИЈА нуди нови модел „производ – отпад – производ“. Основни извор економског раста јесте што већа поновна употреба материјала из производа који су завршили животни циклус а што мање узимање нових ресурса.
Извор: http://www.energenz.com/themes/circular-economy/
Значи порука за све нас НЕ РАЗМИШЉАЈТЕ О ОТПАДУ НЕГО О ПРОИЗВОДУ, како је дизајниран, колико је рециклабилан, како је произведен и колико је пријатељски по околину. Производи су тако дизајнирани да могу лако да се поново употребе, раставе, репарирају или рециклирају. При том се у производњи користе обновљиви извори енергије. Србија би моделом циркуларне економије добила шансу, грађани еколошку безбедност, зелена радна места, нови квалитет воде и ваздуха, здраву храну и нови квалитет живота. Социјални капитал је такође инвестиција без које нема будућности.
Процене су да се увођењем циркуларне економије у Србији може отворити нових 30 000 радних места и повећати конкурентност привреде а тиме постати регионални лидер у инвестицијама, развоју и расту БДП.
Нама је потребна циркуларна економија као нова парадигма развоја за будућност.
Синиша Митровић, саветник у Привредној комори Србије