Cirkularna ekonomija u poljoprivredi
Zaštita zemljišta
Zemljište, kao teško obnovljiv prirodni resurs, je bio i ostao najvažniji resurs za proizvodnju hrane. Na
njega veliki uticaj imaju sve intenzivnija eksploatacija i sve ubrzanija industrijalizacija i urbanizacija što
posledično dovodi do smanjivanja obradivih površina i veće zagađenosti koja direktno ugrožava, ne
samo proizvodnju hrane nego i očuvanje biodiverziteta. Ovi odnosi su u nekim područjima došli ispod
graničnih vrednosti. Zbog navedene ugroženosti zemljišta njegovoj zaštiti treba posvetiti veliku pažnju,
posebno što se svake godine u svetu izgubi nekoliko hiljada hektara najkvalitetnijeg zemljišta.
Nažalost apsolutnih mera zaštite zemljišta nema, ali se mogu primeniti relativne mere. Na stanje
plodnog zemljišta nepovoljno utiču mnogi faktori od kojih među najvažnije ubrajamo sledeće: erozije
(vetra, vode, sunca), industrijski zagađivači, mineralna đubriva, pesticidi, nedostatak vetrozaštitnih
pojaseva, zagađivanje zemljišta ilegalnim odlaganjem otpada, uticaj saobraćaja na plodno zemljište
pored autoputa i frekventnih puteva, putem izduvnih gasova, itd. Upotreba većih količina fosfornih
đubriva predstavlja opasnost zbog mogućnosti unošenja teških metala u plodno zemljište. Fosfati koji se koriste za izradu veštačkih fosfornih đubriva sadrže kadmijum, koji biljke usvajaju, preko njih životinje i tako dolaze u ljudski organizam, gde mogu izazvati teška obolenja. Pesticidi, razni rastvarači i ambalaže koje se koriste za čuvanje i transport su veoma opasne materije koje mogu imati nepovoljan uticaj na plodnost zemljišta. Regeneracija traje duži vremenski period, pa se stvaranje hranjivih materija smanjuje, a samim tim i plodnost zemljišta.
Poljoprivreda
Jedan od najvećih “neprijatelja” životne sredine je intenzivna poljoprivreda jer izvođenje različitih
agrotehničkih operacija i upotreba invazivnih hemijskih sredstava uništava živi svet u zemljištu, vodi i
vazduhu, te na taj način dovodi do poremećaja ekosistema.
Usmerenost na povećanje prinosa i profit dovodi do zanemarivanja očuvanja neophodnih resursa za
opstanak. Iako su opšti principi Direktive Evropskog parlamenta i Saveta kojom se uspostavljaju okviri
Evropske zajednice za dostizanje održive primene sredstava za zaštitu bilja (pesticida), broj 2009/128/EC (SUD Direktiva), preneti u nacionalno zakonodavstvo Republike Srbije Zakonom o sredstvima za zaštitu bilja („Sl. glasnik RS”;, br. 41/09) juna 2009. godine, a neki od principa još 1999. godine Zakonom o zaštiti bilja (inspekcija prskalica i orošivača), njihova implementacija nije na zadovoljavajućem nivou.
U Evropskoj uniji se posebna briga vodi o zaštititi životne sredine odnosno pritisku na životnu okolinu
koji dolazi iz agro sredine. U zemljama EU agro proizvodnja je regulisana prilično strogim zakonima
zaštite životne sredine kao što je Nitratna direktiva 91/676/EEC, Okvirna direktiva o vodama
2000/60/EEC, Direktiva o staništima 92/43/EEC.
Kodeks dobre poljoprivrede
Prateći principe Kodeksa dobre poljoprivredne prakse (DPP) koji svaka zemlja EU mora da razvije shodno svojim specifičnostima, a koji uključuje: zaštitu prirodnih resursa, upravljanje okolinom, bezbednost radne snage, zdravlje i dobrobit životinja, bezbednost hrane i hraniva i zdravstvenu zaštitu. Značaj lokalnog delovanja sve više dobija na važnosti pa tako i osavremenjavanje lokalne samouprave kroz aktivnosti održivog (usklađenog i uravnoteženog) razvoja koje zagovaraju novi odnos prema životnoj sredini: sprečavanje uzroka zagađenja i degradacije. Te aktivnosti podrazumevaju čuvanje i štednju
mineralnih i drugih prirodnih resursa zemljišta, šuma, vodnog bogatstva i biodiverziteta u celini, kao i
održivu upotrebu obradivog zemljišta. Strategija lokalnog održivog razvoja, između ostalog, ima za cilj
donošenje strateških dokumenata i unapređivanje zaštite životne sredine na lokalnom nivou.
autor: Miroslav Hinić