COP29 – globalni zastoj u klimatskoj agendi?
COP29 (29. Konferencija zemalja članica Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama) u Bakuu, Azerbejdžan, završen je u ranim satima 24. novembra 2024. godine, postizanjem kompromisnog sporazuma o finansijama koji će unaprediti globalnu klimatsku agendu. COP29 za sobom ostavljaja pomešane rezultate. Iako je postignut određeni napredak, kritična pitanja ostala su nerešena.
Odluke donete u Bakuu, su po mnogima, daleko ispod onoga što je potrebno za rešavanje obima klimatskih promena kojima se svi suočavamo.
Dakle, COP29 nije uspeo da ojača hrabru ambiciju i potrebu o postepenom ukidanju fosilnih goriva kako bi se globalni porast temperature ograničio na 1,5°C. Ovo je posebno alarmantno u godini kada su globalne temperature već prešle ovaj prag, a svet se suočio sa razornim poplavama, sušama, šumskim požarima i toplotnim talasima. COP29 nije uspeo da proizvede konkretan sporazum o postepenom ukidanju fosilnog goriva, bez obzira što se priznaje potreba za tranzicijom, nedostaju čvrsti vremenski okviri i obavezujuće akcije, izazivajući kritike aktivista i stručnjaka.
U rezultujućem Dogovoru iz Bakua u vezi finansiranja klimatske agende, dato je malo detalja o implementaciji. Od potrebnih 1,3 triliona (1.300 milijardi) dolara za finansiranje klimatskih promena u zemljama u razvoju, dogovoreno je da samo 300 milijardi dolara dolazi iz budžeta zemalja u razvoju i multilateralnih finansijskih institucija (poput Svetske banke), a čak ni taj iznos nije navedeno da će biti grantovi. Ostatak treba da se popuni još neodređenim nametima na opremu, naftu i gas i druge još neusaglašene izvore.
COP29 samit liderki i lidera
COP29 u Bakuu, po mnogim izveštajima, ostaće upamćen kao propuštena prilika da se obećanja o klimatskim akcijama pretvore u stvarnost; pokazala se velika razlika između retorike i akcije. Dogovoreni iznosi su bili daleko ispod potrebnog iznosa kojim bi zemlje u razvoju mogle da isporuče dogovorene ciljeve do 2035. godine, a konačni kompromisni sporazum za direktno finansiranje postavljen je na nivou mogućeg i u okvirima ponuđenog . I dalje postoji značajan nedostatak u finansiranju, pre svega zato što razvijene zemlje nisu ispunile svoje obećanje za finansiranje klime. Na marginama sastanka ostalo je pitanje na koje će budućnost dati odgovor: da li će nova administracija novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa, za kojeg se smatra da je klimatski skeptik, ispuniti finansijske obaveze koje je preuzeo pregovarački tim iza kojeg stoji administracija odlazećeg predsednika SAD.
Sve oči će se sada okrenuti ka nacionalno utvrđenim doprinosima, za koje se očekuje da će ih svaka zemlja sprovoditi.
Očekuje se da se finansiranje adaptacije sve manje preusmerava na pokrivanje gubitaka i štete, odnosno da zemlje postanu agenti promena u kojima se preusmeravaju resursi na sprečavanje ili minimiziranje štete; (značajnije) preusmeravanje da se pokrije ono što su katastrofalne posledice je i kratkovido i kontraproduktivno.
Rezultati COP29 se kritikuju zbog nedovoljnog obraćanja pažnje na pravičnost i pravdu. Zemlje u razvoju, koje su najmanje odgovorne za emisije gasova sa efektom staklene bašte (koje su konsenzusom naučnika uzročnik klimatskih promena), snose teret klimatskih promena i potrebna im je veća podrška za održivu tranziciju.
COP29
COP ostaje jedan od retkih foruma Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama gde sve nacije (zemlje članice) mogu zahtevati odgovornost, istaći svoje sposobnosti i zagovarati svoje potrebe na ravnopravnoj osnovi. Međutim, rastući uticaj lobista za fosilna goriva – koji su dobili više propusnica za COP29 nego svi delegati iz 10 klimatski najranjivijih zemalja zajedno – podriva integritet i inkluzivnost ovih pregovora. Proces mora biti reformisan kako bi odražavao hitnost i težinu klimatske krize i kako bi se integrisala rešenja za klimu i prirodu
Buduće akcije treba da su usmerene da (potrebna značajna) finansijska sredstva dopru do onih kojima su najpotrebnija, kako bi najmanje razvijene i zemlje u razvoju mogle da izgrade budućnost otpornu na klimatske promene. Dok gledamo u budućnost, multilateralizam mora biti ojačan pred postojećim geopolitičkim pejzažom. Ispunjavanje dogovorenih i postavljenih ciljeva zahtevaju snažnu političku volju, tehnološki napredak i čvrstu odgovornost za efektivnu implementaciju.
Anđelka Mihajlov, ambasadori održivog razvoja i životne sredine