Dan roda na COP 27: Koji su stvarni dometi?
Klimatske promene snažnije pogađaju žene nego muškarce
Klimatske promene nisu rodno neutralne. Negativne posledice klimatskih promena znatno jače pogađaju žene nego muškarce. Ekonomski, kulturološki i politički obrasci nejednakosti reprodukuju se i na polje klimatskih promena i dovode do ovakve disproporcije u njihovim posledicama.
Globalno, žene su uglavnom zadužene za brigu o domaćinstvu i delatnostima koje su za to vezane, a sa klimatskim promenama ovi zadaci postaju sve teži. Degradacija životne sredine, smanjuje pristup hrani, vodi za piće, sanitarnim uslovima i obrazovanju više za žene nego za muškarce. Sa druge strane, ekstremni vremenski događaji izazvani klimatskim promenama, kao što su suše i poplave, imaju veći uticaj na siromašne i najugroženije, a 70% siromašnih u svetu čine žene. Prema podacima Programa za razvoj Ujedinjenih nacija, verovatnoća da žene poginu tokom klimatskih katastrofa i do 14 puta je veća nego kod muškaraca. Uz to žene čine 80% lica raseljenih usled posledica klimatskih promena.
Budući da je disproporcija u negativnim posledicama rezultat ukorenjenih društvenih nejednakosti između muškaraca i žena, klimatske promene snažnije pogađaju žene u društvima u kojima su rodne nejednakosti veće. Tako, na primer, u kulturama u kojima ženi nije dozvoljeno da nauči kako da pliva, dolazi do velikog broja utapanja žena tokom poplava. Ovo je jedan od značajnih razloga zašto je smrtnost žena prilikom klimatskih katastrofa mnogo veća.
Iz vizure našeg društva, ovi problemi se mogu činiti dalekim, kao nešto što je endemsko za „globalni jug“. Međutim, taj pristup bio bi izuzetno pogrešan. Žene su i u Srbiji ugroženije u klimatskim katastrofama. Pod pretpostavkom da većina žena u Srbiji zna da pliva, muškarci su i dalje bili u prednosti tokom majskih poplava 2014. godine. U OEBS-ovom izveštaju o posledicama poplava navodi se da su tokom neposredne opasnosti, muškarci bili u boljem položaju, jer su posedovali čamce i osnovna znanja o procedurama spasavanja. Neudate žene i samohrane majke bile su u većem riziku od onih sa muškim članovima domaćinstva i mnogo su više zavisile od organizovane pomoći i neformalne podrške. Pored toga, neposredno nakon vanrednih situacija nisu funkcionisali vrtići i škole i žene su morale da ostanu da čuvaju decu, što znači da nisu mogle da rade, a time i da zarađuju sredstva za život. Još jedan pokazatelj veće ugroženosti žena od klimatskih promena u Srbiji su i suše iz 2007. godine tokom kojih je prekomerni mortalitet žena bio je preko dva puta veći od prekomernog mortaliteta muškaraca.
Rodna ravnopravnost u globalnom upravljanju klimatskim promenama i COP 27
Do sada, rodna pitanja nisu bila visoko pozicionirana na agendi globalnih pregovora o klimi. Ovaj podatak i nije iznenađenje imajući u vidu širi kontekst načina odlučivanja na međunarodnom nivou, gde muškarci imaju primat. Stoga je simptomatično da je na nedavno završenom COP-u 27 učestvovalo svega 7 šefica država ili vlada od 110 koliko je predstavljalo svoje države na ovom nivou. Ignorisanje značaja žena u rešavanju klimatskih izazova ozbiljno će ugroziti napredak potreban za rešavanje egzistencijalne krize sa kojom se čovečanstvo suočava.
Ipak, u proteklih nekoliko godina, dosta se radi na podizanju značaja ove teme. Tako se i u Pariskom sporazumu našla odredba u kojoj se poziva da se pri adresiranju klimatskih promena imaju u vidu posledice ovih akcija na rodnu ravnopravnost. Međutim, uprkos tome što se naučnici, donosioci odluka i drugi akteri slažu da klimatske promene pogađaju žene mnogo ozbiljnije nego muškarce, ovakav stav nije u dovoljnoj meri prenet na lokalne, nacionalne ili globalne klimatske politike.
Upravo prepoznavajući da su dosadašnji napori napori, iako pozitivni, ultimativno nedovoljni, egipatsko predsedavanje 27. Konferencijom strana UNFCCC-a istaklo je potrebu za intezivnijim uključivanjem rodne perspektive u procese donošenja i sprovođenja odluka u vezi sa klimom. Tako je 14. novembar određen kao dan roda na COP-u 27. Cilj dana roda bio je da pokaže da žene nisu samo žrtve klimatskih promena, već da su one snažne pokretačice promena.
Ključne teme koje su pokrenute tokom dana roda bile su:
- Žene i finansije u klimatskim promenama, na koji način usmerenost na nejednakosti, u ovom slučaju na rodnu neravnopravnost, može dovesti do drugačijih ishoda kada je u pitanju upravljanje klimatskim fondovima;
- Glasovi liderki u klimatskim debatama, politikama, implementaciji i šire: razmotreno je kako žene na rukovodećim pozicijama ostaju neravnopravne, ali ukoliko bi bile prihvaćene kao deo rešenja, mogle bi biti značajna snaga u prevazilaženju poteškoća koje je donela klimatska kriza. Ukoliko se liderkama pruži prilika, one mogu biti pokretačice značajnih novih inicijativa i pristupa u rešavanju klimatske krize;
- Stvarnosti klimatskih promena afričkih žena: prilagođavanje, ublažavanje i reagovanje: istaknuta je potreba da afričke vlade, civilno društvo, kreatori politika ulažu veće napore u izgradnju kapaciteta i veština žena i devojčica;
- COVID-19 i klimatske promene: žene u centru planiranja i odgovora: obe krize neproporcionalno više pogađaju žene, a njihovo preklapanje imalo je dvostruko negativan uticaj na njihove živote;
- O položaju žena u okviru pravedne ekonomske tranzicije: istražena je neophodnost da se rodna perspektiva uzme u obzir pri naporima za ostvarenje pravedne tranzicije ka novim i održivijim ekonomskim modelima.
Govoreći na danu roda izvršna direktorka UN Women, Sima Bahous, iznela je tri zahteva o rodnoj ravnopravnosti za COP27.
Prvi takav zahtev je izdavanje „specijalnih mera“, uključujući i kvote, za promovisanje ravnopravnog i smislenog učešća žena i devojčica na svim nivoima odlučivanja.
Drugi zahtev je da se podrži pravedna tranzicija za žene kroz alternativni model razvoja koji uključuje rodno odgovorne javne usluge, univerzalnu socijalnu zaštitu i zdravstvene i sisteme nege. Takva tranzicija bi podržala ekonomiju brige i radila na eliminisanju rodno zasnovanog nasilja integracijom rodne perspektive u kreiranje, finansiranje i implementaciju svih nacionalnih klimatskih planova, politika i akcija.
Njen treći zahtev je da odluke o globalnim investicijama namerno i direktno pojačaju i podstiču veštine, otpornost i znanje žena. Dodala je da takve investicije treba da obezbede podršku i zaštitu ženskim organizacijma.
Kreiranje foruma za razgovor o rodnoj perspektivi u klimatskim promenama, kao što je to bio dan roda na COP-u 27, od velikog je značaja. Ipak, ostaje otvoreno pitanje njegovog stvarnog efekta. Ne može se ostati samo na diskusiji žena za žene. Razgovor o rodnoj dimenziji klimatske akcije trebalo bi da bude mnogo centralnije ugrađen u procese donošenja odluka, kojim i dalje uglavnom dominiraju muškarci. Upravo tu je glavni nedostatak, ali i razlog za postojanje platformi poput dana roda. On je samo sredstvo kojim se teži stvarnoj jednakosti u donošenju odluka, i njegova suština je u njegovom nestajanju. Dokle god postoji potreba da se o rodnim pitanjima razgovara u ovakvim izdvojenim forumima, znači da postoji nejednakost na mestu gde se glavne odluke donose.
Autor: Luka Milovanović, programski asistent Fondacije BFPE za odgovorno društvo