I štednja i zaštita životne sredine
U proceduru sam dao jedan zakon, za koji očekujem i Tvoju podršku, bilo da si narodni poslanik ili građanin Srbije. Uputio sam ga prvo Zelenoj poslaničkoj grupi, koju čine poslanici različitih političkih stranaka u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Imajući u vidu stanje naše životne sredine i činjenicu da za velike projekte nemamo para predlažem dve, na prvi „pogled“, nespojive stvari. Prva je zaštita džepa potrošača, a druga zaštita životne sredine. Postoji i treći, ne manje značajan efekat, a to je smanjenje troškova gradskih javnih komunalnih preduzeća. Možda bi mogao da navedem još neke efekte, ali sigurno su svima sveža sećanja na prošlogodišnje i ovogodišnje poplave, a ovaj predlog delom ide na smanjenje rizika od poplava.
O čemu se zapravo radi i u čemu se sastoji moj zakonski predlog?
Ovaj Zakon, sažeto u jednoj u rečenici, menja Zakon o trgovini, kojim trgovce obavezuje da prilikom izdavanja računa posebno iskazuju cenu ambalaže za pakovanje kupljene robe. Dakle, prvenstveno plastičnih, ali i drugih kesa. Zašto? Iz razloga što trgovci sada kroz cenu drugih proizvoda iskazuju i cenu ovih plastičnih kesa. Dakle, kupite litar mleka i uz njegovu osnovnu cenu u kalkulaciji imate i npr. 1 dinar troška ambalaže. Kupite litru ulja, kilogram brašna, jednu paštetu i u svakoj ceni tog proizvoda je i trošak plastične ambalaže. Trgovci nam naravno ništa ne poklanjaju i to što ste vi ili neko drugi uzeli 10 kesa za jednu kupovinu stvara trošak prodavcu, koji on prevaljuje na KUPCA. Na kog kupca? Pa na SVE KUPCE, nosili oni od kuće ceger, torbu, svoju kesu ili slično. Da li je to pravedno? Naravno da nije.
Misleći da su te kese besplatne građani ih bacaju odmah nakon što iz njih , kod kuće, izvade kupljenu robu. Redosled je sledeći: plastične kese se bacaju u kantu za smeće, nakon toga ta kanta sa svim tim kesama se prazni u kontejneru, a nakon toga te kese su prepuštene svom „životu“ u prirodi. Neke odmah vetar odnosi iz, najčešće nezatvorenih kontejnera, na ulicu, park, zajedničko dvorište, a mnoge završavaju i u krošnjama drveća. Sve zavisnosti od smera i brzine vetra. Neke od kesa završe i na divljim ili „poludivljim“ deponijama, jer uređenih deponija u Srbiji gotovo i da nema. Tek tu plastične kese postaju potpuno slobodne i spremne za svoj let. Sa tih deponija vetar ih nosi na obradive površine, u šume, na polja, vraća ih ponovo u grad ili selo iz kojega su i „stigle“. I tamo se razgrađuju stotinama godina. Neke od njih ostaju na deponijama i one će tamo biti stotinama godina. I tako u krug. I to sve mi plaćamo svakog dana u svakoj kupovini. Siguran sam da smo saglasni da to više ne treba da bude tako. Znam da neki od vas plastične kese vežu u čvor, kako ih vetar ne bi nosio i to jeste odgovorno, ali ovim korakom učinićemo mnogo više.
Slika preuzeta sa lokacije http://boom93.com/info/komsija-reporter/11293/akcija-ocistimo-srbiju-i-kese-koje-rastu-na-drvecu-.html
Dakle, gospodo trgovci, ako usvojimo ovaj zakon moraćete da „izbacite“ iz vaših cena deo koji pripada ambalaži, i da iskažete tu cenu posebno, pa neka kupci sami procene da li će uzeti vašu plastičnu kesu ili će poneti ceger. Znam da će neki svetski trgovački lanci, a i domaće odgovrorne trgovačke kuće podržati ovu akciju. Prodavci, želite li da imate zadovoljne kupce, sa makar malo nižim cenama, evo prilike. Evo prilike i svima onima kojima je čista priroda na prvom mestu. Još nešto. Ovo je najkraći put da učinimo nešto za svoju životnu sredinu, ali i za običnog potrošača, penzionera, nezaposlenog, kojemu je svaki dinar bitan. Zbog toga molim vas da svako na svoj način podrži donošenje ovog zakona, jer su neke lokalne samouprave pokušavale da to samostalno reše na području svojih gradova i opština. Ali nije bilo uspeha, jer nije bilo zakonske regulative. Pomognimo i njima i nama, imajući u vidu da ovakvog „deljenja“ plastičnih kesa, a u stvari prodaje „mačke u džaku“ nema gotovo nigde u svetu. Jer niko nije toliko bogat da bi u vetar bacao novac.
Prodavci bi, prema ovom predlogu, u prelaznom periodu bili dužni da istaknu da se do sada cena ambalaže uračunavala u cenu proizvoda i da će se ubuduće posebno iskazivati.
I na kraju, ne manje bitno. Skupljanje plastične ambalaže predstavlja veliki trošak javnih komunalnih preduzeća i ta bi sredstva, da se dogovorimo, trebalo uložiti u nove cvetne zasade. Pomenuo sam i poplave. Plastične kese, hiljade i hiljade njih, zajedno sa drugim otpadom zakrčile su i zatvorile mnoge odvodne kanale i između ostalog i zbog toga nam se izlivaju i reke i potoci…
Evo i nekih elemenata iz obrazloženja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o trgovini.
Usvajanjem ovih izmena kupci će imati ekonomsku korist, jer će ukupni zavisni troškovi trgovca po jedinici proizvoda biti manji, pa će to omogućiti niže cene proizvoda. Na bazi javno dostupnih cena koje imaju proizvođači plastičnih kesa cene se kreću oko 1,00 dinara po komadu za najjeftinije, odnosno najtanje i najmanje kese, čija je nosivost do 1 kg dok se cena većih kreće, čak u rasponu od 10,80 do 17,40 dinara po komadu za plastične kese. Kese srednje veličine su između ova dva raspona od 1,00 do 10,80 din. Reč je o običnim kesama bez štampe, a poznato je da mnogi trgovački lanci na kesama imaju i svoju reklamu. Plastične kese za veća pakovanja (za odeću), su oko 15,00 do 50,00 dinara. Prosečna porodica u Srbiji, koja živi u gradu, prema nekim podacima, uzme dnevno i do 10 kesa, što može dovesti do računice da mesečno posredno za tu robu plate od 300 do 1.000 dinara.
Drugi pozitivni efekti ovih izmena i dopuna je i u činjenici da će se broj ambalaže, posebno plastičnih kesa, koje se uglavnom koriste jednokratno značajno smanjiti. Naime sada će kupci moći da sami izaberu da li će koristiti višekratne kese ili torbe ili će svaki put kupovati plastične kese za jednu upotrebu. Time bi se smanjilo zagađenje životne sredine jer je procena da se dnevno u Srbiji jednokratno upotrebi 7.000.000 plastičnih kesa i one završe ne samo na deponijama već i u prirodi, a mnogima je razgradljivost preko 100 godina. To stvara trošak za komunalna preduzeća, koja značajan deo svojih ljudskih kapaciteta dnevno angažuju na prikupljanje baš plastičnih kesa koje vetar raznosi.
Ceo predlog zakona možete pogledati ovde
Narodni poslanik
Prof. Dr Janko Veselinović