И штедња и заштита животне средине

У процедуру сам дао један закон, за који очекујем и Твоју подршку, било да си народни посланик или грађанин Србије. Упутио сам га прво Зеленој посланичкој групи, коју чине посланици различитих политичких странака у Народној скупштини Републике Србије.
Имајући у виду стање наше животне средине и чињеницу да за велике пројекте немамо пара предлажем две, на први „поглед“, неспојиве ствари. Прва је заштита џепа потрошача, а друга заштита животне средине. Постоји и трећи, не мање значајан ефекат, а то је смањење трошкова градских јавних комуналних предузећа. Можда би могао да наведем још неке ефекте, али сигурно су свима свежа сећања на прошлогодишње и овогодишње поплаве, а овај предлог делом иде на смањење ризика од поплава.
О чему се заправо ради и у чему се састоји мој законски предлог?
Овај Закон, сажето у једној у реченици, мења Закон о трговини, којим трговце обавезује да приликом издавања рачуна посебно исказују цену амбалаже за паковање купљене робе. Дакле, првенствено пластичних, али и других кеса. Зашто? Из разлога што трговци сада кроз цену других производа исказују и цену ових пластичних кеса. Дакле, купите литар млека и уз његову основну цену у калкулацији имате и нпр. 1 динар трошка амбалаже. Купите литру уља, килограм брашна, једну паштету и у свакој цени тог производа је и трошак пластичне амбалаже. Трговци нам наравно ништа не поклањају и то што сте ви или неко други узели 10 кеса за једну куповину ствара трошак продавцу, који он преваљује на КУПЦА. На ког купца? Па на СВЕ КУПЦЕ, носили они од куће цегер, торбу, своју кесу или слично. Да ли је то праведно? Наравно да није.
Мислећи да су те кесе бесплатне грађани их бацају одмах након што из њих , код куће, изваде купљену робу. Редослед је следећи: пластичне кесе се бацају у канту за смеће, након тога та канта са свим тим кесама се празни у контејнеру, а након тога те кесе су препуштене свом „животу“ у природи. Неке одмах ветар односи из, најчешће незатворених контејнера, на улицу, парк, заједничко двориште, а многе завршавају и у крошњама дрвећа. Све зависности од смера и брзине ветра. Неке од кеса заврше и на дивљим или „полудивљим“ депонијама, јер уређених депонија у Србији готово и да нема. Тек ту пластичне кесе постају потпуно слободне и спремне за свој лет. Са тих депонија ветар их носи на обрадиве површине, у шуме, на поља, враћа их поново у град или село из којега су и „стигле“. И тамо се разграђују стотинама година. Неке од њих остају на депонијама и оне ће тамо бити стотинама година. И тако у круг. И то све ми плаћамо сваког дана у свакој куповини. Сигуран сам да смо сагласни да то више не треба да буде тако. Знам да неки од вас пластичне кесе вежу у чвор, како их ветар не би носио и то јесте одговорно, али овим кораком учинићемо много више.

Slika preuzeta sa lokacije http://boom93.com/info/komsija-reporter/11293/akcija-ocistimo-srbiju-i-kese-koje-rastu-na-drvecu-.html
Дакле, господо трговци, ако усвојимо овај закон мораћете да „избаците“ из ваших цена део који припада амбалажи, и да искажете ту цену посебно, па нека купци сами процене да ли ће узети вашу пластичну кесу или ће понети цегер. Знам да ће неки светски трговачки ланци, а и домаће одговрорне трговачке куће подржати ову акцију. Продавци, желите ли да имате задовољне купце, са макар мало нижим ценама, ево прилике. Ево прилике и свима онима којима је чиста природа на првом месту. Још нешто. Ово је најкраћи пут да учинимо нешто за своју животну средину, али и за обичног потрошача, пензионера, незапосленог, којему је сваки динар битан. Због тога молим вас да свако на свој начин подржи доношење овог закона, јер су неке локалне самоуправе покушавале да то самостално реше на подручју својих градова и општина. Али није било успеха, јер није било законске регулативе. Помогнимо и њима и нама, имајући у виду да оваквог „дељења“ пластичних кеса, а у ствари продаје „мачке у џаку“ нема готово нигде у свету. Јер нико није толико богат да би у ветар бацао новац.
Продавци би, према овом предлогу, у прелазном периоду били дужни да истакну да се до сада цена амбалаже урачунавала у цену производа и да ће се убудуће посебно исказивати.
И на крају, не мање битно. Скупљање пластичне амбалаже представља велики трошак јавних комуналних предузећа и та би средства, да се договоримо, требало уложити у нове цветне засаде. Поменуо сам и поплаве. Пластичне кесе, хиљаде и хиљаде њих, заједно са другим отпадом закрчиле су и затвориле многе одводне канале и између осталог и због тога нам се изливају и реке и потоци…
Ево и неких елемената из образложења Закона о изменама и допунама Закона о трговини.
Усвајањем ових измена купци ће имати економску корист, јер ће укупни зависни трошкови трговца по јединици производа бити мањи, па ће то омогућити ниже цене производа. На бази јавно доступних цена које имају произвођачи пластичних кеса цене се крећу око 1,00 динара по комаду за најјефтиније, односно најтање и најмање кесе, чија је носивост до 1 кг док се цена већих креће, чак у распону од 10,80 до 17,40 динара по комаду за пластичне кесе. Кесе средње величине су између ова два распона од 1,00 до 10,80 дин. Реч је о обичним кесама без штампе, а познато је да многи трговачки ланци на кесама имају и своју рекламу. Пластичне кесе за већа паковања (за одећу), су око 15,00 до 50,00 динара. Просечна породица у Србији, која живи у граду, према неким подацима, узме дневно и до 10 кеса, што може довести до рачунице да месечно посредно за ту робу плате од 300 до 1.000 динара.
Други позитивни ефекти ових измена и допуна је и у чињеници да ће се број амбалаже, посебно пластичних кеса, које се углавном користе једнократно значајно смањити. Наиме сада ће купци моћи да сами изаберу да ли ће користити вишекратне кесе или торбе или ће сваки пут куповати пластичне кесе за једну употребу. Тиме би се смањило загађење животне средине јер је процена да се дневно у Србији једнократно употреби 7.000.000 пластичних кеса и оне заврше не само на депонијама већ и у природи, а многима је разградљивост преко 100 година. То ствара трошак за комунална предузећа, која значајан део својих људских капацитета дневно ангажују на прикупљање баш пластичних кеса које ветар разноси.
Цео предлог закона можете погледати овде
Народни посланик
Проф. Др Јанко Веселиновић