Istorijski koraci za smanjenje zagađenja plastikom
Skupština Ujedinjenih nacija za životnu sredinu je u Najrobiju, 2. marta 2022, usvojila dokument „Okončanje zagađenja plastikom“, kojim se trasira pravno obavezujući globalni sporazum država za prelazak na održive, za životnu sredinu i klimu prihvatljive alternative, uzimajući u obzir zagađenje tokom celog životnog ciklusa plastike, od proizvodnje do odlaganja.
Prva sednica međuvladinog pregovaračkog komiteta (INC) za razvoj međunarodnog pravno obavezujućeg instrumenta o zagađenju plastikom, održana je od 28. novembra do 2. decembra 2022. u Punta del Este, Urugvaj (sa 147 predstavnika iz 126 država i EU. Srbija nije učestvovala, prema dokumentu koji navodi spisak učesnika; učestvovala je jedino NVO Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, članica mreže Zalena stolica). Zemlje i regioni su predstavili svoje stavove o očekivanjima od sporazuma. Manja grupa zemalja, poput SAD i Saudijske Arabije, pozivaju na sporazum bez prekogranične kontrole, koji bi se u potpunosti zasnivao na izradi nacionalnih akcionih planova. U svakom slučaju, sastanak je rezultirao sagledavanjem mogućih oblika konvergencije, kao:
- Instrumentu koji se bavi punim životnim ciklusom plastike, zaštitom zdravlja ljudi i životne sredine
- Ukazivanju posebne pažnje na jedinstvene okolnosti onih zemalja kojima je najpotrebnija
- Ukazivaju na potrebu jasnoće u cilju i obimu
- Doslednom pozivu da se osigura da su zemlje u razvoju u mogućnosti da aktivno učestvuju tokom celog procesa kroz adekvatnu i predvidivu finansijsku podršku
- Naglašeno uključivanje svih relevantnih aktera, posebno onih u neformalnom sektoru
- Nauka i tehnologija se smatraju centralnim za INC proces i implementaciju budućeg instrumenta
- Obrazovanje i svest javnosti su od ključne važnosti za uspeh
- Uzimanje u obzir svih stavova iznesenih od uključenih zainteresovanih strana
- informisanost o obliku i funkciji osnovnih obaveza, kontrolnih mera i dobrovoljnih pristupa dogovorenih u pregovorima.
Prava žena
Zašto je ovo važno i za prava žena i drugih osetljivih grupa? Pre svega i zbog zdravlja i zbog zagađenja. Na primer, pitanje reciklaže plastike je upitno zbog nemogućnosti potpune kontrole hemikalija u tom lancu – ne treba reciklirati toksične hemikalije. Zatim, otpad plastike kada se nedovoljno kontrolisano spaljuje stvara toksične emisije koje mogu dovesti do raka, kao što je rak dojke, jer će emitovati trajne organske zagađujuće materije. Mikroplastika ulazi u vodu, zemljište, biljke, ribu, meso i konačno u ljude, a efekti mikroplastike na zdravlje su dugoročni, još uvek nedovoljno poznati. Zagađenje plastikom vidljivo je u mnogim rekama, jezerima i okeanima, gde “guši” životnu sredinu i nastavlja da širi štetne hemikalije kao što su supstance koje ometaju rad endokrinog sistema. Sintetička plastika se pravi od nafte, fosilnih goriva i to je upravo ono što na globalnom nivou želimo da značajno smanjimo zbog klimatske krize.
Uprkos obećavajućim početnim koracima i uspešnom uključivanju zdravstva i hemikalija, kao i životne sredine i klime, u jezik pregovora vlada na prvom INC sastanku, predstoji još mnogo posla. Smanjenje proizvodnje plastike pregovarači tek stidljivo pominju, a mnoge moćne države protive se ambicioznom sporazumu (ne treba zaboraviti da prema nekim podacima, industrija plastike planira povećanje proizvodnje od 400% do 2050. godine!).
Od dosadašnjim aktivnostima u našoj zemlji u okviru nevladinog sektora, ističemo neke od aktivnosti: Centar za unapređenje životne sredine je u avgustu 2022. godine objavio analizu istraživanja stavova i navika građana u vezi sa jednokratnom plastikom; organizacija Alternativa za bezbednije hemikalije ima različite aktivnosti u vezi hemikalija i plastike; Ambasadori održivog razvoja i životne sredine različitim aktivnostima usmerenim ka netoksičnoj cirkularnoj ekonomiji.
Ambasadori održivog razvoja i životne sredine (Prof. dr Anđelka Mihajlov, Evropska ambasadorka za Klimatski pakt)
